Говор предсједника Владе Игора Лукшића на Свечаној академији поводом 70. година Тринаестојулског устанка на Цетињу

Видео запис: Одржана Свечана академија поводом 70. година Тринаестојулског устанка на Цетињу

Фото галерија

Поштовани Предсједниче државе,
Поштовани Предсједниче Скупштине,
Уважени борци,
Екселенције,
Господине Ибрахим,
Господине Бергтун,
Даме и господо,


Чини ми посебну част да Вам се у име Владе Црне Горе и у свој лично име обратим на данашњи дан када се навршава 133 године од Берлинског конгреса и 70 година од Тринаестојулског устанка.

Данас смо овдје, на Цетињу, старој и новој Пријестоници Црне Горе, да заједно прославимо 13. јул, датум који својим историјским значајем, величином и порукама подсјећа и обавезује.

Управо је 13. јул дан у којем је, не само одсликана бит цногорске нације, већ и дан када је увијек добро осврнути се на сопствену прошлост како би се подсјетили на поруке наших предака и црпили снагу за данашње европске, али и све друге изазове.

Свикнут на искушења и страдања, црногорски народ је и тог 13. јула `41. године, на још једном од судбоносних раскршћа, показао историјску зрелост, одлучност и спремност на жртву.

На питања: да ли остати вјеран традицији или се приклонити (под знацима навода) ,,новом свјетском поретку” под нацифашизмом; да ли кренути у борбу или чекати да им други донесу слободу; да ли живјети у слободној Црној Гори и за какву Југославију се борити, Црногорци су дали недвосмислен одговор.

Опредијелили су се за пут који није лак и којим изабрани иду.

Тај пут је потвдио спремност Црне Горе да не буде нијеми посматрач историје, већ њен стваралац.

Тим путем пошли смо и много година касније, на темељима највиших међународних стандарда.

Тог 13. јула мултиетничка, мултикултурна и мултирелигијска разноликост Црне Горе засијала је пуним сјајем, испољена у одлучности за очувањем слободе и богатства заједништва као највећим темељним вриједностима.

Такву Црну Гору успјели смо да очувамо и током искушења деведесетих и таква Црна Гора је успјела да обнови своју независност и прије пет година.

Тринаестојулски устанак био је, како су многи историчари оцијенили, први општенародни отпор у тада поробљеној Европи, али и охрабрење и морални подстрек поробљеним народима и државама на простору Балкана и Европе.

Тринаестог јула црногорски народ дигао се на устанак ношен слободарском традицијом и јуначким прегалаштвом својих предака.

Народ је тог дана кренуо без узмака у борбу за част и опстанак, за живот у миру и слободи.

У тој борби су се нашле и дале пуни допринос све генерације у Црној Гори у освит 13. јула.

Зачуле су се прве устаничке пушке у Вирпазару, Нишићима и Чеву. Устаници су за кратко вријеме ослободили окупиране крајеве, изузев уског дијела приморског појаса и Подгорице, Цетиња, Никшића и Пљеваља.

Не знајући за пораз и отпор, окупационе снаге биле су изненађене и збуњене, по први пут уплашене у Другом свјетском рату доживљавајући тешке поразе у бојевима на Кошћелама, Брајићима, Тарашу, Јелином дубу, Грахову и многим другим мјестима.

То је ипак био само увид у дугачки и крвави рат. Не треба заборавити ни трагично јунаштво црногорских партизана на Пљевљима.

Сјетимо се јуначког хода ИВ и В пролетерске бригаде, црногорских батаљона у И пролетерској и ИИИ санџачкој бригади које су заједно са јединицама народно ослободилачке војске масовним борбама на Купресу, Прозору, Ливну, Горњем Вакуфу, Јајцу, Вилића гувну, Неретви допринијеле ослобађању свих југословенских крајева.

Херојска погибија јунака на Љубином гробу омогућила је пробој непријатељског обруча на Сутјесци. Побједа на Сутјесци против шестоструко јачег непријатеља носила је у себи почетак коначне побједе над окупатором.

Стога, увијек ћемо се поносити нашим херојима, знаним и незнаним јунацима.

Заувијек ће остати порука коју је окупаторима послао својим осмијехом Љубо Ћупић у Никшићу, порука једне младости, младости која је чинила главну пробојну снагу устанка и народноослободилачке борбе.

Као небројено пута у црногорској историји немјерљив допринос народноослободилачкој борби, дале су и жене у Црној Гори раме уз раме са својим очевима, мужевима, браћом и дјецом увијек у првим борбеним редовима.

Историјска и политичка зрелост црногорског народа препозната у тринаестојулском устанку темељ је нашег опредјелјенја да како тада, тако и данас доприносимо универзалним људским вриједностима какве су слобода, независност, људска права и борба за демократско живљење.

Сјетимо се ријечи Вељка Влаховића да је Црна Гора и морска пјена и снијежна прашина, игра камених литица и суноврат потока, грохот битака и пијанство ратова.

То је земља наде и очајања, јаве и сновиђења, изрешетана је куршумима и громовима.

Црна Гора никада није молила да је не кажњавају због љубави према слободи, али никада није схватила због чега је та љубав по другима била гријех.

’Вељкова’ Црна Гора, наша Црна Гора нашла је свој пут мира и спокојства.

И данас смо у мисијама да помогнемо другима у остварењу истих циљева.

Учешћем у мировним мисијама широм свијета дајемо свој допринос остварењу истих идеала, слободи и праву човјека и развоју демократије као највећих тековина данашњице.

Зато, желим да овај дан посебно честитам и нашим војницима који, као и њихови преци, његују ове вриједности далеко од своје земље.

Поштовани,

13. јул, дан којим обиљежавамо црногорску државност сажима готово све димензије, вриједности и посебности црногорске прошлости.

Прије 5 година на демократком референдуму Црна Гора је повратила своју независност, међутим 13. јула 1941. године почела је антифашистичка борба, али и борба за обнављање црногорске државности.

У најмрачнијим тренуцима током Другог свјетског рата, Црна Гора је дала подстицај антифашистичкој Европи да поврати снагу и вјеру у сопствене вриједности.

Побједа антифашистичке Европе је побједа визије уједињене Европе.

Данас када одајемо почаст онима који су дали своје животе за нашу слободу, ми у Црној Гори имамо обавезу да допринесемо интеграционим процесима у Европи насталој на темељима побједе демократије над снагама тоталитаризма, да се убијања, страхоте и разарања која смо имали у прошлости више никад не понове.

Наша залагања на данашњем европском путу су заправо продужетак мисије наших хероја из другог свјетског рата.

Остваривање европске и евроатланске агенде је наставак борбе за црногорску независност и државност на темељима вриједности модерних друштава.

Из тог разлога користим прилику да се захвалим Савезу удружења бораца народно ослободилачких ратова и антифашиста на подршци нашим евроатлантским стријемљењима.

То је циљ који желимо да остваримо што прије како би у заједничкој Европи била трајно остварена безбједност Црне Горе.

Примјери да је мирни суживот и различитост могућа у једној земљи; да се друштвени сукоби могу ријешити разумом и умјереним управљањем и да људи не морају неопходно посезати за екстремизмом било које политичке стране; да добре реформе омогућавају отварање нових радних мјеста и стварања бољих и квалитетнијих услова за живот наставак је европске мисије.

Колико год ми били мали, наш успјех, и успјех земаља региона је и успјех Европе.

Само даљим, упорним и посвећеним радом на спровођењу унутрашњих политичких реформи можемо гарантовати остварење наше амбиције.

Данашње генерације су у обавези да модерно црногорско друштво граде на европским принципима, уважавајући потребе и способности свих грађана Црне Горе. Зато је наш стални задатак да олакшамо Европској унији процес даљег проширења чиме ће се довршити мирнодопски дио борбе за визију уједињене Европе.

Та је мирнодопска борба данас заснована на традиционалној црногорској моралној матрици коју је антифашистичка платформа обогатила.

Наши напори да унаприједимо и модернизујемо црногорско друштво морају бити одлучни, непрестани и јасни.

Сигуран сам да ћемо као побједници изаћи из суочавања с искушењима која су пред нама.

То ће значити изградњу праведног друштва које ће знати да се избори са свим облицима дискриминације, које ће изградити институције које ће однијети превагу према пошастима организованог криминала и корупције, и које ће истовремено подстицати креативност и предузимљивост сваког од нас појединачно, без чега нема економски просперитетног друштва и већег квалитета живота.

Развијене потребе савременог и европског свијета омогућавају да се пословични црногорски нагон за првачење у престижу, борбености и јунаштву, зарад ,,части и образа” усмјери ка првачењу у економском развоју, култури, умјетности и спорту.

Само развијена свијест о општим интересима учвршћивала је црногорску солидарност у минулим вјековима.

Она је у историјском ходу постала карактерно својсто Црногораца и свих других народа и националних мањина који су на просторима Црне Горе живјели и данас живе.

Та солидарност је данас више него икад дошла до изражаја, јер нам је неопходна за наше европске послове.

Али та солидарност, данас, значи и охрабривање прегалаштва а не компромисерства.

Уважени гости,

Бити свјестан својих свијетлих историјских тренутака једнако је важно као бити свјестан и оних на којима можемо и морамо учити да будемо цивилизованији и бољи.

Увјерен да смо свјесни порука које носи овај датум, Тринаестојулско народно јединство нам је потребно не само као државна препознатљивост и сјећање на славну прошлост која обавезује, већ и много више од тога, као трајна потреба за солидарношћу у изазовима са којима се суочавамо и са којима ћемо се као друштво и као држава суочавати.

Порука 13. јула је порука наше одлучности и опредјелјенја Црне Горе да очува основне вриједности на којима почива грађанско друштво.

Порука 13. јула је порука визије, обрабрења, наде, порука да истрајемо и побиједимо у новим, свакако у изразу другачијим, али суштински истим темељним биткама.

Срећан нам 13. јул!