Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Саопштење: Детаљне информације о давању сагласности на Приједлог Измјена и допуна Детаљног урбанистичког плана „Будва – центар

Објављено: 29.07.2011. 19:57 Аутор: Министарство одрживог развоја и туризма
С обзиром на интересовање јавности за Приједлог Измјена и допуна Детаљног урбанистичког плана „Будва – центар, Министарство одрживог развоја и туризма саопштава да је, прегледом овог плана који је урађен од стране „ДЕЛ ПРОЈЕКТ“ д.о.о. – Будва и Архитектонског факултета универзитета у Београду, оцијенило да је поступак његове израде и разматрања текао у складу са законском процедуром и да се је Планом дошло до побољшања у квалитету организације простора, те је дало своју сагласност на дати плански документ.

Главни задатак Плана је био да побољша структуру према туристичким дјелатностима, функцијама и садржајима, поготово у оквиру новоизграђених блокова, те повећа отворене, неизграђене и зелене површине, у односу на планирану изграђеност простора. То је постигнуто тиме што се Планом тежило смањењу заузетости простора и смањењу просјечне спратности у односу на ранији план.

Такође се тежило да се густина свеукупних корисника простора умањи, те изврши балансирање оптерећености простора по просторним цјелинама.

Сљедећи веома важан циљ овог плана који је постигнут, био је повећање квалитета и ефикасног функционисања читавог простора, посебно у смислу побољшања саобраћајних рјешења на свим нивоима. То подразумијева повећање јавних пјешачких продора ка обали, успостављање ефикасне саобраћајне мреже усклађене са окружењем, те квалитетно рјешавање постојећих јавних токова као и прикључака са главних саобраћајница на токове унутар блокова путем пјешачких, комуналних, приступа гаражама и паркинзима итд. Такође, један од основних циљева Плана је био усмјерен ка рјешавању смештаја возила, при чему је повећан број јавних гаражних места, као и укупан број обавезујућих гаража. Односно, свака будућа градња условљена је обезбјеђивањем смештаја возила на самој парцели.

Генерално гледано, бенефити односно позитивни ефекти измјене и допуне плана у односу на претходни план могли би се таксативно дефинисати на сљедећи начин:

1. бруто развијена грађевинска површина је смањена у ефективном смислу за 130513м2 .
2. индекс изграђености је смањен за 16%.
3. индекс заузетости је смањен за 14,3%.
4. просјечна спратност се смањује за 22%.
5. Слободне неизграђене површине повећане су од 15% до 20% у односу на максималну површину заузетости
6. Дошло је до повећања слободних отворених и зелених и простора и то:
- 3% повећања јавних зелених површина
- 10% повећања зелених приватних површина
- 5% озелењених уличних токова
7. Такође, успостављен је систем бољег комуналног уређења.
8. На крају, дошло је до сљедећих смањења оптерећења простора:
- смањења броја смјештајних јединица за 689 што чини смањење од 15.5%
- смањења планираног броја становника за 1416 што чини смањење од 9%
- смањења густине (сталних) становника од 15.8%
- повећање густине туриста од 16.3 %
- што значи да се укупна густина (туриста и становника) смањује око 2.5%.
9. Када се укључи приобаље и плаже, добијају се сљедећи подаци:
- густина сталних становника се смањила за 15.6%
- густина туриста –повећава се за 20,3%
- укупна густина (становника и туриста ) се смањује за 3%

На крају, добијене су информације да је током јавног увида, већина грађана суштински тражила превасходно сљедеће:

1. Уситњавање претходним планом дефинисаних урбанистичких парцела на појединачне својински (власнички) дефинисане урбанистичке парцеле, што износи 58% у односу на поднијеете захтјеве.
2. Увођење интерних прикључака са основних саобраћајница ка блоковима, што износи 32% у односу на поднијете захтјеве.
3. Увођење мјешовитих намјена кроз додавање туристичких садржаја у оквиру основних садржаја, што износи 15,2% у односу на поднијете захтјеве.
4. Прецизирање зоне градње у односу на сусједе, усљед промјена граница урбанистичких парцела.
5. Успостављање баланса у нивелационим односима спратности појединих претходним планом дефинисаних спратности, што износи 47% од поднијетих захтјева.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?