"Оптимизам са опрезом" - ауторски текст министра финансија, др Милорада Катнића, објављен у Билтену Министарства финансија број 23

Црногорска економија показује виталност. У другој половини прошле године је започет опоравак. Раст у 2010. износио је 1,1% бруто домаћег производа (БДП). Економски раст је настављен и убрзан у првој половини 2011. Већина економских индикатора је позитивна. Прерађивачка индустрија биљежи значајан раст. Раст биљеже: туризам, грађевинарство, пољопривреда, шумарство, рибарство и транспорт. Промет у малопродаји од почетка године динамично расте, указујући на раст потражње и очекивање добре туристичке сезоне. Извоз робе је у првих пет мјесеци већи за преко 50% у односу на прошлу годину, што је позитивно утицало на смањење спољнотрговинског дефицита. Све ово чини да, упркос паду производње електричне енергије, укупна економска активност расте планираном динамиком, између 2% и 3% на годишњем нивоу.

Као посљедица позитивних трендова у економији, буџетски приходи су на задовољавајућем нивоу. У првих шест мјесеци су остварени 2,7% ниже од плана. Ниже остварење је резултат још увијек изражене неликвидности и раста буџетског дуга. Појачани напори и мјере које предузимамо на проширењу пореске базе, наплати буџетских потраживања и сузбијању сиве економије резултираће повећањем прихода. Након прве половине године, може се констатовати да су планирани буџетски приходи за 2011. годину реални и достижни.

Истовремено, иако ниже у односу на прошлу годину, стране директне инвестиције су на релативно високом нивоу. Уколико током године започну најављени инвестициони пројекти могуће је достизање пројектованог износа по овом основу. То би утицало на даље позитивне трендове на тржишту рада. Стопа незапослености је у посљедњих годину смањена са 12,4%, колико је износила у мају прошле године, на 11,7% у мају ове године. Расте и број запослених, односно оглашених радних мјеста. Поред економске активности, стопа незапослености и могућност новог запошљавања су најконкретнији показатељи економске виталности. Охрабрује што су код сва три параметра обновљене позитивне тенденције.

Са друге стране, економски индикатори који позивају на опрез односе се на монетарни и финансијски сектор, нестабилности у еуро зони, као и на расходну страну буџета. Раст цијена нафте и хране на међународном тржишту утицао је да инфлација буде изнад планираног нивоа. Банкарски сектор је суочен са високим процентом кредита чија отплата касни. Ипак, повјерење у банкарски систем је оснажено, ниво ликвидности и капитала су изнад законом прописаних коефицијената, па се очекује да реструктурирање кредита у системским банкама допринесе побољшању кредитног портфолија на нивоу система.

Дужничка криза у Грчкој, Ирској и Португалији пријети да се пренесе на остале државе, што би дестабилизовало и еуро као заједничку валуту и укупно финансијско тржиште. За мале државе које су зависне од међународног финансирања важно је да буду додатно опрезне и припремљене за потенцијалне екстерне шокове. Аранжман са Свјетском банком и новац који ће бити стављен на располагање Црној Гори значи додатну сигурност, али и одговорност да унаприједимо фискални и финансијски систем.

Плате, пензије и социјална давања настављају тренд раста у апсолутном износу. Трошкови за ове три расходне категорије премашиће планиране за око 30 милиона еура. То ће значити нужно смањење остале државне потрошње како би се обуздао дефицит. Уз (потенцијални) трошак издатих гаранција, ово су основни фискални ризици са којима се суочавамо.

Забрињавајући су и све чешћи социјални притисци који се манифестују учесталим штрајковима и пријетњама штрајком. Након двадесет година транзиције, у Црној Гори се држава и даље доживљава као институција која треба да рјешава све проблеме и којој се испостављају све фактуре. Обновљени су стари и иницирани нови захтјеви за повезивањем стажа, исплату отпремнина и пријевремено пензионисање. Све је мање захтјева да се обезбиједи посао и створе услови за рад, а све више да се обезбиједи отпремнина и пензија. Парадоксално је и да у Црној Гори привремени или стални посао налази око 10 хиљада нерезидената, а да је све већи притисак на социјална давања. Умјесто популистичког односа према радницима, неопходно је одговорно и одлучно градити систем који се заснива на врједновању рада и резултата. Све државне институције, али и синдикат и цивилни сектор морају бити партнер у изградњи нових вриједности. Зато је посебно важно да нова законска регулатива из области рада и социјалне политике охрабрује тражење посла, рад и зараду, а не живот на рачун туђег рада и буџетске прерасподјеле. Ово је кључ за већу продуктивност и конкурентност наше економије. Тако отварамо врата дугорочног напретка.

др Милорад Катнић
министар финансија