Интервју министра финансија, др Милорада Катнића, за дневни лист "Данас"

Србија је један од најзначајнијих спољнотрговинских партнера Црне Гори - четвртина спољнотрговинске размјене обавља се са Србијом. С друге стране Србија кроз ту размјену оствари око 450 милиона еура девизног прилива. Осим тога, туристи из Србије су најбројнији на црногорском приморју, али је занимљив и податак да више од 6.000 грађана Србије годишње, нађе сезонски или трајни посао у Црној Гори.

Потписивањем Уговора о избјегавању двоструког опорезивања и унапређењем сарадње у области царинских питања стварамо услове за веће инвестиције и динамизирање економске сарадње између наших привредника. Истовремено, стварамо институционалне претпоставке за ефикаснију сарадњу, размјену података и контролу пореских обвезника. Елиминисањем двоструког опорезивања желимо да подстакнемо и охрабримо инвестиције из Србије. Природно је да, поред значајног учешћа инвеститора из Италије, Аустрије, Њемачке, Русије, Словеније и других европских држава, имамо и значајније учешће инвеститора из Србије - каже министар финансија у Влади Црне Горе Милорад Катнић, одговарајући на питање Данаса да ли ће недавно потписани Споразум између влада Црне Горе и Србије подићи обим спољнотрговинске размјене на виши ниво.

Како бисте прокоментарисали стање буџета Црне Горе, сервисирају ли се на вријеме све обавезе према из буџетским корисницима?

- Буџет Црне Горе је у фази консолидације. Још увијек је изражен притисак изазван растом пензија, плата и социјалних давања, али смо успјели да смањимо укупну буџетску потрошњу и дефицит. Приходи су на задовољавајућем нивоу, непуних два одсто испод планираних, а постоји додатни фискални простор у дијелу прихода по основу власништва у капиталу, наплати пореског дуга и смањења сиве економије. Упркос свим изазовима, и у вријеме економске кризе, одржали смо ликвидност буџета. У првом реду, захваљујући доброј процјени тренутка за излазак на међународно тржиште капитала. Емисија еуро обвезница (у априлу) десила се у право вријеме, прије тренутно, веома озбиљне кризе на међународном финансијском тржишту. Обезбјеђење средстава за редовно сервисирање свих обавеза, на изразито нестабилном тржишту, уз повољније услове него прошле године, сматрамо нашим великим успјехом. Располажемо значајним износом ликвидних средстава, што омогућава да све буџетске обавезе редовно измирујемо. У Државном трезору нема налога за плаћање, који су старији од два дана, иако је законом прописан рок 30 дана. Такође, успоставили смо процедуру да се повраћај пореза на додату вриједност врши у року од два дана, иако је законски рок 60 дана. Измирење обавеза без чекања и значајно прије законом прописаних рокова значе подршку привреди и ликвидности.

Проблем који није мимоишао ни Црну Гору свакако је висока јавна потрошња. Да ли је начињен неки помак у правцу смањења потрошње?

- Ниво јавне потрошње превелик је терет за нашу привреду, уколико желимо бржи економски развој и побољшање животног стандарда. То значи да јавну потрошњу морамо прилагодити пореском капацитету привреде и становништва и у том правцу су већ учињени значајни искораци. Државна потрошња смањена је са више од 51 одсто БДП-а, колико је износила 2009, на 47,4 одсто БДП-а у 2010. Планирана јавна потрошња за 2011. годину износи 44,4 одсто БДП-а, што за двије године представља фискалну консолидацију од преко 6,5 одсто БДП-а. Истовремено, поправљен је биланс јавног сектора. Дефицит је са 5,7 одсто БДП-а у 2009, смањен на 3,9 одсто БДП-а у 2010, док за 2011. годину очекујемо да ће износити око три одсто БДП-а. Основни фискални циљеви су задржавање пореских стопа на доходак и добит на нивоу од девет одсто и смањење текуће буџетске потрошње и јавног дуга на ниво од 35 одсто БДП-а.

Упркос високој задужености држава наставља да се задужује. Колики је јавни дуг Црне Горе и пријети ли нам дужничко ропство?

- Тренутне вриједности државног дуга, уз параметре који се односе на отплату дуга и учешће камата у БДП-у, сврставају Црну Гору у умјерено задужене државе. Рочност и валутна структура су повољни. Ниво државног дуга је у оквирима Мастрихтских правила прописаних од стране Европске уније и значајно нижи него што је у државама еуро зоне. Укупан државни дуг је крајем јуна износио 44,9 одсто БДП-а. Пројекција Министарства финансија је да државни дуг у наредном периоду неће прећи 46 одсто БДП-а, што је приближно учешћу из 2004. године. Један од основних фискалних циљева је смањење јавног дуга на ниво од око 35 одсто БДП-а до краја 2015. године. Иако је садашњи ниво одржив, у Министарству финансија нијесмо задовољни динамиком кретања јавног дуга. За малу и отворену економију, подложну екстерним шоковима, низак ниво јавног дуга је предуслов стабилности.

Према неким истраживањима Црна Гора је високоризична земља за улагања. Који су то фактори ризика и каква је у овом тренутку заинтересованост страних инвеститора да свој капитал пласирају у Црној Гори?

- Нијесам сигуран на која истраживања мислите. Документи и подаци у које имамо увид говоре управо супротно. У региону Југоисточне Европе, укључујући Бугарску и Румунију, Црна Гора заузима највишу позицију на ранг листи Индекса глобалне конкурентности за 2009. и 2010. годину који објављује Свјетски економски форум. У Извјештају о лакоћи пословања за 2010. годину, који објављује Свјетска банка, Црна Гора је једна до држава лидера у региону по оствареном напретку. Исто важи и за оцјену дату у извјештају Прекогранично инвестирање за 2010, који објављује Свјетска банка. Недавно је Црној Гори више од 60 инвеститора из 21 државе свијета указало повјерење купујући еуро обвезнице. Успјешна емисија обвезница на међународном тржишту, уз остварење нижих каматних стопа у односу на прошлогодишњу, најбоља је потврда повјерења. Инвеститори су ти који ризикују и показују стварни однос према инвестиционом амбијенту. Према подацима о броју и висини инвестиција, као и земљама из којих долазе, Црна Гора је не само сигурна и стабилна, већ и конкурентна.

Сива економија је такође велики проблем који оптерећује нормално пословање. Да ли би, осим кампање против сиве економије која је у току, државни органи требало одлучније да се ухвате у коштац са том „пошасти“?

- Не затварамо очи пред проблемима, нити одлажемо њихово рјешавање. Сива економија је проблем са којим се суочавају све државе, па и много развијенији правни и економски системи него што је наш. Чак се и у скандинавским земљама, које важе за школске примјере високе пореске дисциплине, сива економија процењује на око седам одсто БДП-а. У појединим државама Европске уније сива економија је изнад 30 одсто. Најдјелотворнији начин смањења сиве економије је креирање система који ће поскупити пословање у неформалном сектору, а охрабрити и појефтинити регуларан бизнис. Зато је наша политика усмјерена на одржавање конкурентног пореског система, смањење баријера за пословање предузећа, али и успостављање ефикасног репресивног механизам за оне који не поштују правила. Интензивирали смо контроле пореских обвезника и пооштрили казнене мјере, укључујући и забрану обављања дјелатности. Иницирали смо и појачане контроле на царинским прелазима у циљу спречавања нелегалног увоза и извоза. Планирамо и увођење пореских терминала (ГПРС). Посебан електронски систем фискалне меморије ће бити уведен у промету нафтних деривата, који подразумијева увођење контролора нивоа горива у резервоару и истовремено контролора продаје. У циљу промовисања позитивног пословања, иницирали смо израду тзв. црних и бијелих листи компанија. Заједно са Пореском управом, започели смо кампању „ПДВ је твој новац“, чији је главни циљ унапријеђење пореске културе и подизање свијести наших грађана.

Не одустајемо од еура

Да ли се, можда, због тренутне кризе у еуро зони у Црној Гори размишља о одустајању од еура и преласку на домаћу валуту?

- Еуро представља основу наших реформи. И монетарних и фискалних. Помогао нам је да све проблеме и економске дисбалансе јасније видимо и да се са њима суочимо. С том валутом су и трансакциони трошкови размјене нижи. Ово је посебно важно за малу и отворену економију, оријентисану на услуге, каква је Црна Гора. Сигурна валута, како се год она звала, уз ниске порезе и владавину права предуслов је напретка. Уз то, еуро је заједничка валута заједнице држава којој тежимо. Зато у Црној Гори ниједна релевантна политичка партија, нити озбиљан економиста, не заговара одустајање од еура и увођење властите валуте.
Ускоро директан платни промет

Једно од болних питања, које и те како оптерећује економску сарадњу, свакако је и неријешен проблем успостављања директног платног промета између Србије и Црне Горе. Шта је на том плану учињено, односно ко кочи успостављање директног платног промета?

- Успостављен је правни и институционални оквир, а и сарадња између централних и пословних банака Црне Горе и Србије на завидном је нивоу. Централна банка Црне Горе је исказала спремност да послове клиринга обавља без надокнаде. Чини се да је једини разлог зашто директни платни промет још није успостављен јесте у томе што пословне банке нису спремне да се одрекну провизија. Поједине банке су најавиле успостављање директног платног промета. Вјерујем да ће и друге банке, под притиском својих клијената, препознати интерес и да ће се у тој конкуренцији смањити трансакциони трошкови, јер посредни платни промет поскупљује и успорава економску сарадњу између Црне Горе и Србије.

Аутор: Бранка Пејовић

Интервју можете погледати и на следећем линку: хттп://www.данас.рс/додаци/бизнис/елиминисање_двоструког_опорезивања_позив_српским_инвеститорима.27.хтмл?неwс_ид=221046