- Влада Црне Горе
Министарство финансија Ауторски текст портпарола Министарства финансија М...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Ауторски текст портпарола Министарства финансија Марије Раденовић – „Европа и криза јавног дуга“, објављен у рубрици „Форум“, НД Вијести, 13. 8. 2011. године
Објављено: 13.08.2011. • 17:27 Аутор: Ивона Михајловић - аднимистратор
У најразвијенијим европским земљама се кризи валуте и банкарској кризи, придружила и криза јавног дуга. Од 17 земаља еурозоне, њих 12 имају јавни дуг већи од допуштених 60% БДП-а. Најзадуженија европска земља је Грчка, чији дуг представља 142% БДП-а, потом Италија са 119% БДП-а, а затим слиједе Белгија и Ирска са 96%, Португалија са 93%, Њемачка са 83%, итд.
Алармантни су и подаци о сталном порасту државног дуга. На крају 2010. године, дуг у земљама еурозоне је износио 85,1% бруто домаћег производа, што значи да је од 2008. године порастао за 16 процентних поена, те да је чак 25 процентних поена изнад постављеног ограничења.
Повећан јавни дуг има низ негативних импликација на националне економије. У првом реду, повећава трошкове финансирања тог дуга и тиме директно смањује обим расположивих средстава за финансирање драгих потреба. Даље, повећан јавни дуг узрокује раст каматних стопа, што негативно утиче на инвестиције и економски раст у цјелини, те смањује могућност за фискално прилагођавање у случају нових шокова.
Осим проблема високог јавног дуга, многе од европских земаља налазе се у још већем фискалном ризику, јер им становништво убрзано стари, што додатно оптерећује јавне финансије кроз раст трошкова за здравствено осигурање и пензије.
„Маплецрофт", фирма за анализе и класификације, је бројне европске земље (Италију, Француску, Белгију, Шведску, Мађарску, Нјемачку, Данску, Аустрију, Велику Британију, Финску, Грчку) означио као државе „изузетног ризика", чије су главне карактеристике све старије становништво и високи трошкови социјалног старања. И ММФ упозорава да би фискалне импликације све старије популације могле да засјене ефекат финансијске кризе јер старење, осим притиска на јавне финансије, умањује способност друштва да повећава продуктивност, те, на тај начин, утиче на смањење стопе дугорочног привредног раста. Стога је очито да се проблем старења може превести у питање одрживости јавног дуга.
Јавни дуг је категорија коју подједнако одређују и прошлост и будућност: прошлост, јер је његова висина одређена као кумулатив претходних дефицита и будућност, јер његова одрживост зависи од будуће способности владе за враћање дуга која, даље, зависи од бројних економских и политичких фактора.
Без радикалних промјена, у виду смањења потрошње или повећања пореза, не назире се рјешење за земље које су се нашле у дужничкој кризи. У оба случаја, ријеч је о политички непопуларним мјерама, чије спровођење подразумијева доношење тешких одлука, али је истовремено неопходно за постизање макроекономске стабилности и обезбјеђење економског раста. Такве промјене су се у неким земљама, попут Њемачке и Француске, већ десиле, и то кроз повећање старосне границе за одлазак у пензију и измјене у систему социјалног осигурања, како би се избјегли прерани одласци у пензију, а давања за незапослене била таква да подстичу повратак на посао. У Француској се минимална старосна граница повећала са 60 на 62 године, а за пуну пензију са 65 на 67 година.
Такође се у овим земљама, у циљу смањења дугова на одрживе нивое, разматра увођење нових пореза и повећање постојећих, оштро резање јавне потрошње и приватизација државних фирми. Имплементација ових мјера, јасно је, наилази на негодовање грађана и пријети социјалним немирима и протестима, што земљама ствара нове невоље. Са драге стране. Европска комисија није за^ довољна ни планом нити динамиком реформи које велике силе за сада спроводе. Упозорила је чланице ЕУ да су њихови планови реформи сувише скромни и недовољно амбициозни. „Од суштинске је важности да се пошаље сигнал који недвосмислено показује да ће се у еуро зони ријешити криза јавних дугова и да ће се предузети све мјере које налаже тежина ситуације", ријечи су којима се председник Европске комисије, Жозе Мануел Барозо, обратио лидерима земаља еуро зоне.
Да ли ће вође европских сила имати довољно јаку вољу да изврше велике резове и да ли ће бити постигнут политички концензус за преузимање „свих мјера које налаже тежина ситуације", остаје да се види. У супротном, Европа може очекивати нове потресе.
Алармантни су и подаци о сталном порасту државног дуга. На крају 2010. године, дуг у земљама еурозоне је износио 85,1% бруто домаћег производа, што значи да је од 2008. године порастао за 16 процентних поена, те да је чак 25 процентних поена изнад постављеног ограничења.
Повећан јавни дуг има низ негативних импликација на националне економије. У првом реду, повећава трошкове финансирања тог дуга и тиме директно смањује обим расположивих средстава за финансирање драгих потреба. Даље, повећан јавни дуг узрокује раст каматних стопа, што негативно утиче на инвестиције и економски раст у цјелини, те смањује могућност за фискално прилагођавање у случају нових шокова.
Осим проблема високог јавног дуга, многе од европских земаља налазе се у још већем фискалном ризику, јер им становништво убрзано стари, што додатно оптерећује јавне финансије кроз раст трошкова за здравствено осигурање и пензије.
„Маплецрофт", фирма за анализе и класификације, је бројне европске земље (Италију, Француску, Белгију, Шведску, Мађарску, Нјемачку, Данску, Аустрију, Велику Британију, Финску, Грчку) означио као државе „изузетног ризика", чије су главне карактеристике све старије становништво и високи трошкови социјалног старања. И ММФ упозорава да би фискалне импликације све старије популације могле да засјене ефекат финансијске кризе јер старење, осим притиска на јавне финансије, умањује способност друштва да повећава продуктивност, те, на тај начин, утиче на смањење стопе дугорочног привредног раста. Стога је очито да се проблем старења може превести у питање одрживости јавног дуга.
Јавни дуг је категорија коју подједнако одређују и прошлост и будућност: прошлост, јер је његова висина одређена као кумулатив претходних дефицита и будућност, јер његова одрживост зависи од будуће способности владе за враћање дуга која, даље, зависи од бројних економских и политичких фактора.
Без радикалних промјена, у виду смањења потрошње или повећања пореза, не назире се рјешење за земље које су се нашле у дужничкој кризи. У оба случаја, ријеч је о политички непопуларним мјерама, чије спровођење подразумијева доношење тешких одлука, али је истовремено неопходно за постизање макроекономске стабилности и обезбјеђење економског раста. Такве промјене су се у неким земљама, попут Њемачке и Француске, већ десиле, и то кроз повећање старосне границе за одлазак у пензију и измјене у систему социјалног осигурања, како би се избјегли прерани одласци у пензију, а давања за незапослене била таква да подстичу повратак на посао. У Француској се минимална старосна граница повећала са 60 на 62 године, а за пуну пензију са 65 на 67 година.
Такође се у овим земљама, у циљу смањења дугова на одрживе нивое, разматра увођење нових пореза и повећање постојећих, оштро резање јавне потрошње и приватизација државних фирми. Имплементација ових мјера, јасно је, наилази на негодовање грађана и пријети социјалним немирима и протестима, што земљама ствара нове невоље. Са драге стране. Европска комисија није за^ довољна ни планом нити динамиком реформи које велике силе за сада спроводе. Упозорила је чланице ЕУ да су њихови планови реформи сувише скромни и недовољно амбициозни. „Од суштинске је важности да се пошаље сигнал који недвосмислено показује да ће се у еуро зони ријешити криза јавних дугова и да ће се предузети све мјере које налаже тежина ситуације", ријечи су којима се председник Европске комисије, Жозе Мануел Барозо, обратио лидерима земаља еуро зоне.
Да ли ће вође европских сила имати довољно јаку вољу да изврше велике резове и да ли ће бити постигнут политички концензус за преузимање „свих мјера које налаже тежина ситуације", остаје да се види. У супротном, Европа може очекивати нове потресе.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?