Интервју помоћника министра економије за трансформацију и приватизацију Марка Вујовића дневном листу „Вијести“ - 29. август 2011.

Влада је у циљу подстицања развоја малих и средњих предузећа и равномјерног регионалног развоја израдила План развоја бизнис зона и у сарадњи са општинама започела је сакупљање информација о потенцијалима за њихово оснивање.
То је у разговору за "Вијести" казао помоћник министра економије за приватизацију и трансформацију Марко Вујовић.
Према плану, корисници зона могу бити мала и средња предузећа која се баве лаком индустријом која не загађује животну околину, а у које спада низ индустријских грана које своју производњу базирају на средствима за потрошњу (прехрамбена, текстилна, индустрија дувана, индустрија намјештаја, електронска индустрија, као и дорада и склапање финалних производа).
"Предност ће имати дјелатности из области производње робе, а затим послови дораде и склапања. Дјелатности складиштења робе и репроматеријала могу се дозволити, али у ограниченом обиму и врсти. Основни услови које предузеће треба да испуњава су да има представништво у Црној Гори и да је у приватном власништву. Потенцијалне олакшице које нуди пословање у зони су сређено инфраструктурно земљиште са свим дозволама, мање цијене закупа пословних простора, мањи трошкови администрације, повезивање комплементарних занимања, ново запошљавање....", казао је Вујовић.
Корисници бизнис зона могу, како је објаснио Вујовић, да остваре олакшице на државном и регионалном нивоу и то на државном кроз ослобађање од плаћања пореза на добити и запошљавањем одређених категорија радника (лица са инвалидитетом, лица са најмање 50 година старости, лица која су на евиденцији Завода за запошљавање дуже од пет година, незапослених са више од 25 година стажа осигурања који су корисници новчане надокнаде).
Вујовић је објаснио да је о предвиђеним олакшицама на локалном нивоу потребно преговарати са представницима општине у чијем је власништву зона.
"Новоосновано правно лице у привредно недовољно развијеним општинама које обавља производну дјелатност ослобађа се плаћања пореза на добит за прве три године од почетка обављања дјелатности на добит остварену обављањем дјелатности у недовољно развијеној општини. Уз то, пореском обвезнику који оствари добит у новооснованој пословној јединици која обавља производну дјелатност у недовољно развијеним општинама умањује се порез на добит у трајању од три године сразмјерно учешћу тако остварене добити у укупној добити пореског обвезника", казао је Вујовић.
Ако привредник запосли неку из посебних категорија радника, према ријечима Вујовића, неће плаћати доприносе за обавезно социјално осигурање.
Олакшице на локалном нивоу су у дијелу плаћања комуналија и других надокнада, повољних цијена закупа за бизнис зоне, могућности дефинисања повољног модела приватно-јавног партнерства и инфраструктурно опремање на подручјима гдје не постоји.
Вујовић је објаснио да је о предвиђеним олакшицама на локалном нивоу потребно преговарати са представницима општине у чијем је власништву зона.
Да би се основала бизнис зона потребно је, према ријечима Вујовића, усвојити правилник о утврђивању критеријума и поступака за додјелу у закуп пословне зоне, правилник о начину коришћења простора зоне и израдити типски уговор о односима оператора и корисника зоне.
"Унапријед пројектована и реализована бизнис зона привлачна је за инвеститоре индустријских и њима сродних предузећа јер се не морају бринути о томе како да дођу до простора гдје су урбанистичким плановима такве зоне предвиђене. Истовремено, стварање бизнис зона једно је од најснажнијих средстава у рукама општина, градова и регија да у свој простор привуку индустрију. За државу или локалне управе то значи поједностављење процедуре и гаранција спровођења зонирања и планирања развоја и заштите околине. У развоју бизнис зона врло је важно водити рачуна о саобраћајној повезаности унутар зоне и изван предузетничке зоне, о могућностима ширења зоне у будућности, еколошким факторима и производним потребама", казао је Вујовић.