Интервју министра економије др Владимира Каварића дневном листу “Дан“ – 08. Август 2011.

Реализација економске политике и планови до краја године?
Раст економије који је обиљежио другу половину прошле године наставио се и у овој. Остварен је раст у малопродаји, пољопривреди, грађевинарству, спољнотрговинска размјена биљежи раст у односу на исти период прошле године са значајно већим удјелом извоза у односу на наведени период.
Осим тога, очекивање у погледу додатне консолидације банкарског система, пораста активности у реалном сектору и висок ниво страних директних инвестиција, у условима јачања система одрживости јавних финансија, опредијелила су процјене да ће се у 2011. години остварити реални раст БДП-а од 2,5 одсто.
Уз напоре Владе на побољшању бизнис амбијента и јачању активности малих и средњих предузећа и одржавању производње у великим индустријским системима с ефектима на активност предузећа са којима су повезана, створена је добра основа и за повећање запослености.
Очувано интересовање страних инвеститора у условима оживљавања економије треба да се ефектуира у одржавању раста страних директних инвестиција. Инвестициона активност ће се усмјерити на стварање услова за реализацију пројеката изградње саобраћајне инфраструктуре, пројеката у области енергетике и реализацију пројеката валоризације туристичких локалитета као и реализацију пројеката инфраструктуре локалног и регионалног карактера. Очекивани ниво страних директних инвестиција је на нивоу од око 550 мил.€.


Како коментарисете незадовољство запослених и све уцесталије страјкове гладју у Црној Гори?
Оно што је видљиво на први поглед је да се у посљедње вријеме све чешће јавља незадовољство у предузећима која се нису најбоље снашла у периоду транзиције или код предузећа наслијеђених из периода када је држава а не тржиште, усмјеравала економску политику. Управо у таквим фирмама за које ни у периоду оснивања можда није постојала реална тржишна подлога, све чешће се у чују захтјеви за повезивањем стажа, исплатом отпремнина и пријевременим пензионисањем. Морам да кажем да су то немјерљиви издаци за пореске обвезнике који ће, дугорочно, морати да сервисирају за Црну Гору изузетно значајан број пензионера. Са друге стране, међутим, имамо ситуацију да се у Црној Гори сваке године повећава број нерезидената који налазе посао у нашој држави, чак до десет хиљада. Дакле, на тржишту рада постоји потражња за радном снагом коју, евидентно је, увозимо са стране.
Влада је нагласила више пута а И доказала да ћемо извршити све што су наше обавезе. Међути, врло често се Влади испоставља рачун за оно што је чињење или нечињење послодаваца, судова, стечајних управника... У таквој ситуацији Влада је немоћна. У ситуацији подијељених одговорности свако мора да ради свој дио посла.
Оно што је политика Владе Црне Горе која је дугорочно и једина одржива је да се створи регулативу која омогућава привредницима да послују без баријера, радницима да раде уз пуно уживање права из радног односа и држави да на основу таквих принципа редовно сервисира грађане И привреду.

Нередовно исплацивање плата је један од вецих проблема код нас, због цега запослени покрецу стецајеве. Да ли би доносење регулативе према којој би несавјесни послодавци кривицно одговарали допринијело рјесавању тог проблема?

У нашем законодавству постоји више закона којима се спрјечавају овакве појаве: Закон о раду, Закон о облигационим односима, Закон о стечају, Закон о пдв и остали порески закони, кривични закон..
Што се тиче исплате заосталих зарада, односно, неисплаћених плата, новим Закону о стечају који је ступио на снагу 01. јануара 2011. је предвиђена да радници могу да покрену поступак за наплату потраживања као и да у први исплатни ред спадају управо неисплаћене бруто зараде запослених и бивших запослених, у износу минималних зарада за посљедње двије године прије отварања стечајног поступка, са каматом од дана доспијећа до дана отварања стечајног поступка; као и потраживања запослених, прије и послије подношење предлога за покретање стечајног поступка, на име повреда на раду код стечајног дужника.
Дакле, радницима је дат приоритет уз могућност да се управо кроз реорганизацију, предузеће сачува и добије шансу да послује на тржишним принципима.

Сива економија представља један до проблема са којима се Црна Гора суочава на путу ка ЕУ?
Постоји један универзални начин за сузбијање сиве економије. То је појефтињење пословања у легалној зони и повећање цијене боравка у сивој зони. Управо то и радимо. Ту прије свега мислим прилично релаксирајуће пореске законе а по питању бизнис баријера на рад Координационог тијела за сузбијање сиве економије.
По питању наплате, Министарство економије је покренуло иницијативу о обједињавању инспекцијског надзора управо у циљу да они који не поштују законе и раде у сивој економији буду на ефектнији и ефикаснији начин контролисани. Будућа управе за инспекцијске послове ће да објединити рад 38 инспекција у надлежност једног органа чиме се рационализује ефикасност инспекција.

Са италијанским партнером је потписан Меморандум о разумијевању. Неке политичке партије тврде да ће тражити да се републички Парламент изјасни о том документу?
Управо због чињенице да се ради о документу који је од интереса за грађане Црне Горе, стручну и лаичку јавност, сам и инсистирао да се Меморандум о разумијевању објави како би сви могли да имају увид у то што је био предмет договора између Владе Црне Горе и А2А. Мислим да је важно да грађани наше државе увиде да је сачувано власништво државе у најважнијој компанији у Црној Гори, да ће менаџмент од стране А2А бити бити условљен реализацијом пројеката који обезбјеђујуе ефикасност и инвестиције, да не постоји могућност да А2А прода акције без сагласности Владе Црне Горе и да ће велики пројекти као што су ХЕ на Морачи и спајање Рудника угља Пљевља и ЕПЦГ бити могуће једино на основу економских елабората показати да ли је то у интересу, прије свега, грађана и државе Црне Горе. Дакле, Меморандум предвиђа да све користи од функционисања ЕПЦГ буду и користи за грађане.