Саопштење Националног савјета за одрживи развој поводом обиљежавања 20. година од проглашења еколошке државе

Данас се навршава двадесет година откако је Скупштина Црне Горе, на засиједању одржаном на Жабљаку 20. септембра 1991. године, усвојила Декларацију о еколошкој држави Црној Гори. Одлука Скупштине да донесе ову Декларацију на прагу сложеног и за цјелокупан регион турбулентног периода означила је почетак јачања свијести о важности животне средине, природног и културног богатства Црне Горе, као и посвећености њеном очувању и унапрјеђењу за садашње и будуће генерације. Годину дана касније, ово опредјељење постало је дио црногорског Устава, чиме је Црна Гора стала у ред малог броја земаља које су кроз највиши правни акт дефинисале еколошко утемељење развоја своје државе. 

Због гео-политичких околности тога времена, нажалост, конкретна реализација еколошке државе није пратила снагу ових, смјелих, правних одредница. Као посљедица, деведесете године биле су обиљежене интезивном девастацијом простора, укључујући и унутар подручја са највећим степеном националне и међународне заштите, растућим проблемом неадекватног управљања отпадом и генерално јако ниском културом и бригом о животној средини као кључном ресурсу за одрживи развој Црне Горе. Међутим, током протекле деценије, а нарочито од обнављања независности, долази до поновног буђења и развоја еколошке свијести. Црна Гора постаје активан учесник најзначајних међународних форума, формирају се институције које имају директан мандат заштите животне средине и одрживог развоја као концепта који почива на равнотежи између економских и социјалних потреба друштва и неопходности заштите животне средине у складу са ограниченим природним ресурсима. У протеклих десет година, такође, донијет је и низ нових прописа о заштити животне средине, проглашен је пети национални парк, усвојене су одлуке о санирању значајних еколошких “црних тачака” и постављене су правне основне за осигурање спровођења начела да загађивач, али и корисник природног богатства, сноси трошкове заштите односно коришћења екосистемских услуга.

Сада се пред нама налази изазов како да еколошку државу, која је до сада била примарно визија будућег развоја, претворимо у реалност за сваког грађанина Црне Горе. Као свој допринос овом процесу, Национални савјет за одрживи развој је израдио Анализу о остварењу еколошке државе у контексту двадесетогодишњице од усвајања скупштинске Декларације о еколошкој држави Црној Гори која указује на најважнија остварења и главне изазове у њеном спровођењу у протекле двије деценије и даје листу препорука и смјерница за обнову и оснаживање идеје еколошке државе на терену. 

Национални савјет за одрживи развој је увјерен да, као конкретизацију принципа еколошке државе, треба пружити снажну подршка развоју “зелене економије“ односно подршку цјелокупној трансформацији система потрошње и производње на основама одрживости. Развој зелене економије, у оквирима одрживог развоја и као пут ка смањивању сиромаштва – главно је стремљење међународне заједнице и једна од двије кључне теме Конференције Уједињених нација о одрживом развоју односно Трећег свјетског самита о одрживом развоју, која ће се одржати у Рио де Женеиру у јуну наредне године. Како озеленити привреду у контексту Самита у Рију биће главна тема округлог стола који ће Савјет организовати током октобра. 

Скупштинска декларација из 1991. године ставила је „интересе“ животне средине и природе изнад личних и групних интереса различитих народа Црне Горе, прихватајући да 

Након двадесет година, посвећеност важнија је него икада и за њено испуњење биће нужно да се сви чиниоци нашег друштва, Влада, локалне самоуправе, политичке партије, пословни сектор, научне и невладине организације предузму конкретне активности како би циљеви и задаци одрживог развоја еколошке државе Црне Горе постали највећи приоритет. 

Кључна ријеч будућег развоја Црне Горе треба да буде партнерство. Једино кроз заједничке напоре на свим нивоима друштва, промјени у посвећености, организацији, образовању и култури понашања према животној средини, природном и културном насљеђу и амбијенту Црне Горе, можемо постигнути дугорочну, стабилну – једном ријечју, одрживу будућност.