ИНТЕРЈВУ "ПОБЈЕДИ" :Данашња Црна Гора најбољи је одговор онима који у њу нијесу вјеровали

Данашња Црна Гора најбољи је одговор онима који у њу нијесу вјеровали


ПОДГОРИЦА - Црна Гора је данас снажно закорачила својим евроатлантским путем. На прагу смо НАТО и у октобру ћемо представити Други годишњи извјештај о напретку. У октобру, такође, очекујемо извјештај Европске комисије о напретку и испуњавању седам кључних препорука из мишљења који би нас могао препоручити за датум преговора. Дакле, данашња Црна Гора најбољи је одговор онима који су је у континуитету денунцирали и исказивали неповјерење у њен политички, економски и демократски потенцијал и најбољи одговор свима који су и данас на таквој позицији. Црну Гору су као нову државу проглашавали извором нестабилности и ризика. Данас наша земља не само да није проблем већ је примјер за друге – каже у интервјуу Побједи потпредсједник Владе и министар правде Душко Марковић.

ПОБЈЕДА: Може ли се из овог закључити да сте оптимиста и да очекујете позитивно мишљење Европске комисије о испуњености њених седам препорука, међу којима је управо правосуђе у посебном фокусу?

МАРКОВИЋ. Очекујем да ће извјештај Европске комисије о напретку и испуњености седам критеријума, дакле, и дијела који се односи на правосуђе, бити позитиван. Ја сам оптимиста, а тај оптимизам почива на томе што смо урадили доста, што смо ојачали наше институционалне капацитете, унаприједили наше политике и имамо конкретне резултате.
Влада је веома посвећено радила на испуњавању свих седам препорука од првог дана од кад је Акциони план усаглашен са ЕК. Рекао бих да смо као друштво у цјелини разумјели важност тренутка и да смо оцијенили да је датум преговора нешто што Црну Гору води ка једној новој етапи њеног политичког, економског и друштвеног развоја. Због тога су напори свих нас били изузетни и очекујем да ће ти напори бити вредновани.
Наравно, у овом периоду нијесмо могли у потпуности завршити све што Европска унија од нас очекује, али смо урадили највише што смо могли у овом тренутку. Зато сам оптимиста да ћемо 12. октобра, или 13. када европски комесар или неки други високи европски званичник дође у Подгорицу и саопшти детаље извјештаја имати разлога да будемо задовољни. Али, времена за предах неће бити. Тек нас очекује огроман посао у процесу преговарања и доласка до чланства у ЕУ, као нашег кључног националног интереса.

ПОБЈЕДА: Како би био испуњен један од услова за одобравање почетка преговора о чланству у Европској унији, Влада је имала задатак да ојача владавину права реформисањем правосуђа, кроз деполитизацију избора чланова Тужилачког и Судског савјета и државних тужилаца. Којим рјешењима и у којој мјери је то обезбијеђено актуелним промјенама највишег државног правног акта?


МАРКОВИЋ: Кад је у питању правосуђе урадили смо озбиљан посао. Без претјеривања мислим да је наше правосуђе у односу на регион направило значајан искорак и да нам је почетна позиција у будућим приступним преговорима много повољнија него што су то биле позиције неких других земаља.
То уједно значи да ми не крећемо од нуле. Ја, као нови министар правде, не желим да тај резултат присвојим само за себе. Напротив, истакао бих резултате својих претходника, а посебно, вриједан и компетентан рад свих у Министарству правде и правосуђу.
Сада тај процес морамо да убрзамо, учинимо га квалитетнијим. Посебно је битно да створимо предуслове за имплементацију нових рјешења Закона о Судском савјету, Закона о судовима, Закона о државном тужилаштву. Унаприједили смо критеријуме за избор судија, критеријуме за утврдјивање одговорности, поштовање етичког кодекса, једном ријечју створили нормативне претпоставке за одговорно и ефикасно правосуђе. Паралелно са тим спроводимо и обуке судија и тужилаца како би они били способни и стручни да примјењују законе.

ПОБЈЕДА: Да ли се понуђеним рјешењима задовољава услов ЕК да се законски ограничи простор за несразмјеран политички утицај на црногорско правосуђе? Гдје се, по Вама, највише препознаје могући политички утицај?

МАРКОВИЋ: Не може бити независног правосуђа ако оно није загарантовано Уставом као највишим правним актом. Рјешења у постојећем Уставу допуштају могућност политичког утицаја.
У јавности се, иначе, погрешно перципира политички утицај на правосудне органе - да неки политичари директно траже од судија одговарајућу судску одлуку. Није потврђено да таквих случајева имамо, односно, до сада, немамо пријављених случајева.
Али, ако имате уставну одредбу у којој парламент вољом опозиције и позиције бира предсједника Врховног суда, као првог човјека судске власти, или бира Судски савјет који је одговоран за судство у цјелини као независну грану власти, е онда је то простор политички утицај. Зато желимо да дефинишемо такав начин избора предсједника Врховног суда, Судског и Тужилачког савјета и државних тужилаца у којем политичари неће моћи да креирају кадровску политику у судству. Кадровска политика у овој области треба да буде у рукама судске власти, као независне власти. А то значи да судије бира Судски савјет, да предсједника Врховног суда бира Судски савјет двотрећинском већином. На тај начин елиминисаћемо могући утицај политичара на судску власт. Овакво рјешење препоручила је и Венецијанска комисија.


ПОБЈЕДА: А борба против организованог криминала и корупције? Ово је од опозиције врло експлоатисана тема. Гдје је Црна Гора када је ова проблематика у питању?

МАРКОВИЋ: Организовани криминал је глобални проблем, самим тим и регионални, и на нивоу држава. Црна Гора, сасвим сигурно, није земља организованог криминала, нити је његово легло. У Црној Гори нема, како нам појединци спочитавају, директне спреге власти, политике и криминала, али је тачно и то да имамо организовани криминал, добрим дијелом и као посљедицу дешавања у окружењу у протекле двије деценије.
Читав регион прошао је један тежак период након распада бивше СФРЈ, период у којем смо имали грађанске и вјерске ратове, паравојне организације пуне оружја које су се бавиле разним шпекулативним пословима, укључујући и ратне операције. Дакле, имали смо велики број људи са великом количином оружја у свом посједу и великим искуством у илегалном дјеловању. Због свега тога, све земље региона суочиле су се са изазовом једног агресивног криминала.
Нажалост, и данас имамо јаке структуре организованог криминала које су повезане и регионално и међународно, али, истовремено веома ефикасно радимо на његовом сузбијању, како на националном нивоу, тако и у сарадњи са другима у окружењу и шире. Подсјетићу да смо у посљедње вријеме имали неколико великих међународних акција које су резултирале хапшењима, не само у Црној Гори него и у Европи, и у којима су наша полиција, државно тужилаштво, наше службе, дали одлучујући допринос да се те руте организованог криминала пресијеку.
ПОБЈЕДА: Шта о томе каже статистика?

МАРКОВИЋ:Статистички показатељи говоре да смо и у овом дијелу већ испред многих земаља у ЕУ. Видите да су у посљедње вријеме на сцени, и од стране полиције и тужилаштва озбиљни предмети који резултирају подоношењем кривичних пријава, хапшењима и суђењима за организовани криминал. Чак смо, као што је познато, у посљедње вријеме у Црној Гори, имали и прве финансијске истраге и прве запљене имовине.
То је, такође, доказ да се Црна Гора посвећено бави питањима организованог криминала, не због Европске уније, или било којег утицаја споља, него због нас самих, наше будућности и квалитета живота. Међутим, имамо перцепцију с којом се много теже борити него са реалном опасношћу. Перцепција је наш велики проблем зато нам требају резултати, јаке институције, повјерење у њих. А за све то нам је неопходно вријеме. То је процес.


ПОБЈЕДА: Европска комисија посебан нагласак ставља и на борбу против корупције. Јесте ли задовољни досадашњим резултатима на спречавању ове појаве?

МАРКОВИЋ:За разлику од организованог криминала, мислим да смо код сузбијања корупције постигли слабије резултате и да нам ту тек предстоји напоран рад. Ради се о појави коју је веома тешко доказати. Спроводимо низ активности преко наших институција, полиције, тужилаштва, Агенције за антикорупцију. Предузимају се и превентивне и репресивне мјере, али, да би неког оптужили, морате имати доказе, а ви знате да је у Црној Гори тешко обезбиједити и доказе и свједоке за коруптивна кривична дјела. Зато смо акценат ставили на финансијске истраге преко којих је лакше доћи до лица која су укључена у корупцију. Вјерујем да ћемо убрзо и на том пољу дати запажене резултате.

ПОБЈЕДА: Из опозиционих редова поново се, као и код усвајања изборног законодавства, чују условљавања. Кажу да неће подржати измјене највишег правног акта, уколико им се не обећа да ће се Устав мијењати и у дијелу који се односи на идентитетска питања. Да ли се уопште размишља о скорој промјени Устава и мимо правосуђа?

МАРКОВИЋ: Предлога за промјену највишег правног акта не би било да Министарство правде и Влада нијесу били одлучни да Устав треба мијењати у дијелу правосудја. Били смо свјесни да се у том процесу могу појавити одређени политички захтјеви који личе на условљавање, поготову ако се то тиче питања идентитета. Владавина права и реформа правосуђа интереси су свих. Али, ако неко сјутра, када се буде разговарало о приједлогу амандмана на Устав, у било којој форми, буде условљавао усвајање неким другим захтјевима, тај, прије свега, није добронамјеран политичар нити одговоран члан црногорског друштва.
Искуство које смо имали око усвајања изборног закона показало је, међутим, наше унутрашње проблеме и њихову слојевитост. Уставне промјене у дијелу правосуђа питање је око којег морамо имати потпуни консенсус. Био сам поносан оног дана у парламенту када су готово сви подржали приједлог промјена Устава. Очекујем да ће то бити и о приједлогу амандмана које ће утврдити Уставни одбор. Ако пак буде условљавања, на њих не треба пристати.

ПОБЈЕДА: Каква је позиција Уставног суда у актуелним уставним промјенама? Да ли је обезбијеђено институционално јачање његове позиције, у циљу јачања дјелотворности института уставне жалбе у Црној Гори?

МАРКОВИЋ: У предлогу промјена највишег правног акта предвидјели смо и промјене које се односе на Уставни суд. То значи да смо процијенили да је неопходно јачати капацитете Уставног суда као гаранта демократског друштва. Због тога смо се одлучили да Уставом јачамо позицију Уставног суда.
Предвидјели смо повећање броја судија, са седам на девет. У консултацији са Венецијанском комисијом предложили смо и нови начин избора судија Уставног суда, да бисмо и њих учинили аутономним од могућег утицаја политике. Кад је у питању уставна жалба дефинисали смо да Суд може радити и у вијећу од тројице судија. Јачаћемо капацитет Уставног суда и у погледу администрације, техничке опремљености, услова рада...
ПОБЈЕДА: Власт се често прозива од опозиције да ради под притиском Бисела. Колико те спекулације имају основа?
МАРКОВИЋ:Морам да кажем да заиста не разумијем оне који у парламенту говоре да се на нас врши притисак из Брисела. Ми смо ти који тражимо чланство у ЕУ. Нас није Европа тјерала да будемо дио њене заједнице. Она нас сад хоће јер види да ми можемо имати потенцијала за чланство.
А када већ идете код неког, онда морате да испуните његове стандарде. Да бисмо их испунили, морали смо знати који су то стандарди, критеријуми и подкритеријуми које морамо задовољити. То није уцјена, то је услов да будете равноправан члан Европске заједнице. Зато не разумијем такве приче о притисцима, мислим да имају само једну сврху – да обесмисле то што ради Влада и власт. Покушавају да то представе тако као да ми тобоже ништа не би радили да није притиска из Брисела.

Да су они који ово причају којим случајем на власти, мислим да би листа захтјева ЕУ била много дужа.
Јер, за Европу морате имати и политички и демократски капацитет, не само институционални. Кад је у питању Црна Гора и ова власт, ми смо тај капацитет доказали. Код нас се није ратовало, сукобљавало, ми нијесмо дезинтеграциона држава у региону, него мост међу државама. Дакле, не ради се ни о каквим уцјенама. Ми смо партнери у овом послу са ЕК, и више ми њих затрпавамо нашим приједлозима и иницијативама, него они нас. Ми тражимо све што ће нас довести до тога да будемо бољи, да будемо снажна институционална држава. Радимо као партнери, јер ћемо сјутра бити дио јединствене велике европске породице народа. Док то не постанемо морамо да комуницирамо и сарађујемо и од њих учимо оно са чим се до сада нијесмо сусријетали као земља која је била далеко и од НАТО и од Европске уније. 


Корекције нотарских тарифа

ПОБЈЕДА: Недавно је почела да ради нотарска служба у Црној Гори. Прва искуства грађана нијесу баш позитивна. Највише жалби било је на високе тарифе. Влада и Министарсво правде су најавили корекције. Хоће ли их бити ускоро?

Уводјење нотаријата у правни систем Црне Горе сматрам великим искораком и резултатом Министарстсва правде. Без нотарске службе нема правне сигурности у правном промету грађана и привреде. Ми смо, као држава, на том пољу веома недостатни. Имамо на десетине хиљада предмета у судовима гдје се ради о преварним уговорима, гдје се куповала и продавала непостојећа имовина итд.
Страни инвеститори не желе да дођу у државу у којој уговор није потпуно поуздан и потпуно правно заштићен тако да је нотаријат нешто на чему ћемо инсистирати и настојати да по сваку цијену заживи у нашем правном систему.
Као сваки почетак и овдје имамо одређених проблема. Прво, нијесмо у свим општинама могли да изаберемо нотаре, па смо овластили нотаре из сусједних градова да обављају нотарске послове у тим општинама.
То је један проблем, други проблем је висина нотарске тарифе. Иако сам био „тврд“ на приговоре министра финансија и неких других да је нотарска тарифа висока, бранио сам позицију нотарске службе. Сада већ морам да будем критичан и кажем да смо дио нотарских тарифа подигли на ниво који не одговара нашем социјалном и укупном економском амбијенту. Зато већ правимо анализу нотарског цјеновника. Имали смо састанак и са Нотарском комором и веома брзо ћемо предложити смањење нотарских тарифа у односу на одређене услуге.
Регистровали смо да у примјени има и професионалних пропуста, тако да ћемо и у том дијелу, као ресорни орган задужен за надзор, веома брзо реаговати. Примијетили смо да постоје одређене слабости у погледу трајања процедура. Нотарска услуга мора бити ефикасна и брза. Ако је спора, угрожава правни промет и постаје бизнис баријера.
Нажалост, оно што уочавамо као појаву јесте да се већ праве лобистички кругови између нотара, банака, државних институција, тако да неки нотари имају посла, а други немају. Све то ових дана пажљиво посматрамо, надгледамо и анализирамо и убрзо ћемо изаћи према Влади са нашом анализом почетака рада нотарске службе у Црној Гори и мјерама које треба да елиминишу слабости и да унаприједе нотарску функцију. У сваком случају, то је важан институт и истрајаћемо да се утемељи у наш прави систем.




Рационализација није пријатна мјера, али је неизбјежна


ПОБЈЕДА: Побједа је имала увид у документ којим је предвиђена рационализација јавне управе, и по којем има вишка запослених и у судству. Помиње се да треба смањити број судија за 7 одсто. Припрема ли се рационализација у правосуђу?

МАРКОВИЋ: Упознат сам са том компаративном анализом. То није документ који обавезује, већ представља упоредну анализу стања у јавној администрацији и јавном сектору у земљама Европске уније и код нас. Фокус је стављен на земље ЕУ које су по величнини приближне нама, као што је Словенија, Литванија и друге. Међутим, и без те анализе евидентно је да је наша администрација гломазна и да није компетентна у мјери у којој је то потребно Црној Гори као будућој чланици ЕУ, а надам се и НАТО.
Због тога, када је у питању јавни сектор гдје спада и судство, морамо да смањујемо администрацију, штедимо средства по том основу и улажемо их у опремање, стручна усавршавања и боље плате оним који су способни и квалификовани за своје послове.
То, наравно, није лак нити пријатан посао. Он је, и политички и социјално, веома осјетљив, али, упркос томе чињеница је да у нашем судству имамо вишак.

Министарство правде припрема анализу рационализације судске мреже.

Она ће бити урађена у првој половини 2012. године, када ћемо знати право стање у нашем правосуђу као и наше реалне потребе у погледу броја судија и судске мреже.

Размислиће свако, без обзира на моћ, хоће ли окренути број судије

ПОБЈЕДА: Колико је могуће избјећи утицај на судство у малој земљи у којој је свако сваком неки род, пријатељ, познаник?
МАРКОВИЋ: Вјерујем да ћемо брзо доћи у ситуацију да ће политичари, бизнисмени, родбина, пријатељи, добро размислити прије него што се одлуче, ако се уопште одлуче, да окрену број неког судије. Уставом и законом елиминисаћемо политички утицај на судство, а кадровском политиком, сталним обукама, настојати да дођемо до најбољих могућих персоналних рјешења - до судија и тужилаца који имају лични кредибилитет и који неће бити склони спољњем утицају – ни политичком, ни пријатељском, ни родбинском. Изградња независног и професионалног правосуђа је процес, а сви наши програмски напори усмјерени су да га доведемо до краја.


У припреми програм борбе против дискриминације

ПОБЈЕДА: Црна Гора је прошле године добила Закон о забрани дискриминације, који укључује и заштиту ЛГБТ популације. Какав је амбијент у држави да се тај пропис примијени?
МАРКОВИЋ: Ево што смо урадили од усвајања Закона о забрани дискриминације:
У Закону о заштитнику људских права и слобода уводи се замјеник омбудсмана који ће се бавити заштитом од дискриминације. Влада је 28. јула ове године основала Савјет за борбу против дискриминавије, на челу са премијером. То тијело ће донијети програм борбе против дискриминације који ће обухватити заштиту права лица са инвалидитетом, жртава породичног насиља, припадника РАЕ и ЛГБТ популације.
Значајн корак на овом плану била је међународна конференција „Ка Европи, ка једнакости“ коју је организовала Влада. Црна Гора је изабрана да буде прва земља корисник пројекта Савјета Европе „Борба против дискриминације на основу сексуалне орјентације и родног идентитета“, који ће бити реализован у периоду од 1. септембра ове до 31. децембра 2013. године.