Интервју министра економије др Владимира Каварића за “ЦАФÉ дел МОНТЕНЕГРО“ – 29. септембар 2011.

Интервју министра економије др Владимира Каварића за “ЦАФÉ дел МОНТЕНЕГРО“ – 29. септембар 2011.

1. У овој години евидентан је пад страних директних инвестиција. Шта Црна Гора планира да уради да привуче стране инвеститоре?

Црну Гору не можемо посматрати као систем имун на дешавања на свјетској економској сцени. Напротив, као мала економија јако смо изложени екстерним утицајима. Једино и најбоље што можемо да урадимо јесте инсистирање на сталном побољшању бизнис амбијента. Оно што неки зову побољшање биланса капиталних токова није ништа друго до привлачење страних инвестиција. Такође, у том смислу треба посматрати и наше сталне напоре на побољшању рејтинга на разним индексима економских слобода, показатељима пословног окружења итд. Наравно, у реализацији великих инфраструктурних, туристичких и енергетских пројеката, улога Владе је незамјењива. У том дијелу видим и наш основни задатак у наредном средњерочном периоду.


2. Из мјесеца у мјесец расте број блокираних рачуна и дуг компанија. По Вашем мишљењу шта би требало урадити на том пољу?

 
Проблем ликвидности у еуризованим економијама је проблем недовољне ефикасности. Предлози које чујемо ових дана за новим уредбама не рјешавају проблем. На легислативном нивоу, имамо сва потребна законска рјешења. Суштинско питање је проблем ефикасности и ту су нам на располагању рјешења о којима сам говорио у одговору на претходно питање.

3. Како кометаришете прозивке захтјеве садашњих и бивших радника из скоро цијеле државе да им Влада помогне у рјешавању њиховох проблема? Често у захтјевима прозивају баш Ваше министарство? Да ли су њихови захтјеви оправдани и да ли се обраћају на „праву адресу“?

Влада Црне Горе је доказала да извршава све своје обавезе. Евидентно је да се Влади често испоставља рачуна за нешто што спада у домен послодаваца, судова, стечајних управника... Морамо бити свјесни система подијељених одговорности какав постоји у свим цивилизованим земљама.

4. Шта ће бити са КАП-ом? Имате ли сазнања да већински власници предузимају конкретне мјере у рјешавању проблема у тој компанији?

Познат је став Владе Црне Горе да Комбинат алуминијума има потенцијал али и значајне структурне проблем. Од њиховог рјешавања зависи судбина КАП-а. Без обзира на позитивне промјене по питању менаџментске структуре, проблем о којима причам налазе се у домену власника и онога ко организује менаџмент. Снабдијевање електричном енергијом, дугови, еколошко питање, покретање фарбрика прераде, питања су која се морају ријешити без обзира на то ко је власник компаније и ко управља њоме.

5. У Жељезари је уведен стечај. Има ли Влада обавезу да помогне у рјешавању проблема у том предузећу?

Влада Црне Горе је више пута показала спремност да помогне у рјешавању проблема у Жељезари управо због тога што сматрамо да никшићка Жељезара има будућност, и да наша улагања и активности на очувању ове компаније нису била узалудна. Идеална ситуација би била да је Жељезара у процесу приватизације доведена на ниво економских параметара који су одрживи али, нажалост, то није тако. Сада је у компанију уведен стечај и управљање се налази под ингеренцијом Привредног суда. Влада Црне Горе не може и не жели да се мијеша у надлежност судова али свакако да прати ситуацију у оквиру својих надлежности. Стечај прилика да се управо кроз реорганизацију, предузеће сачува и добије шансу да послује на тржишним принципима. Јако нас радује чињеница да је производни процес у Жељезари организован и да се специјални челик из Никшића продаје на најразвијенијим европским тржиштима. То је огроман искорак у јако тешком тренутку. Међутим, бићемо потпуно задовољнси да се кроз овај процес обезбиједи одрживост у дугом року.


6. Црну Гору очекује наставак преговора са Украјином о пријему у Свјетску трговинску организацију. Очекујете ли да се ситуација коначно ријеши у корист Црне Горе, јер од 2004. године Црна Гора преговара о уласку у СТО?

На посљедњем састанку одржаном у Кијеву у августу, договорени су кораци потребни за окончање тог процеса. Црна Гора не даје никакве нове концесије у области СТО, док ће се односи између Украјине и Црне Горе регулисати на бази Споразума о слободној трговини какве имамо и са чланицама ЦЕФТА, Турском, Русијом… Овакво окончање преговора је у складу са нашим најбољим интересима. Очекујемо да се ово реализује кроз техничке преговоре који су у току. Закључењем тог споразума Црној Гори би отворило врата за пуноправно чланство у СТО.


7. У којој мјери посљедице дужничке кризе могу угрозити црногорску економију?

Свједоци смо да дужничка криза у еурозони показује знаке убрзавања, ширећи се са релативно малих економија Грчке, Португала и Ирске на велике, Италију и Шпанију. Већ је дошло до успоравања економског раста у европским земљама. Њемачка, као мотор ЕУ, остварила је незнатан раст у ИИ кварталу, а предвиђања за ИИИ и ИВ квартал су кориговане надоље. И наш регион је, усљед величина и структура економија појединачних земаља, изузетно рањив и осјетљив на екстерне шокове. Актуелна дешавања у еурозони још увијек директно не погађају црногорски финансијски и монетарни систем. То не значи да не требамо бити спремни за оно што нас може задесити и благовремено реаговати. Реакције Владе неће бити оријентисане ка популистичким мјерама са краткорочним позитивним и дугорочним негативним ефектима, већ мјерама које треба да учине наш систем отпорнијим, виталнијим и ефикаснијим. Стабилност финансијског и фискалног система, кроз наставак започетих процеса и реформи, уз даље унапређење пословног амбијента је једини квалитетан одговор.