Интервју помоћника министра одбране Рифета Косовца - Побједа, 26.9.2011.

Интервју помоћника министра одбране Рифета Косовца објављен у дневном листу Побједа.

хттп://www.побједа.цо.ме/цитање.пхп?датум=2011-09-26&ид=219661 

Што прије ријешити проблем вишка наоружања

Локације које су удаљене од насељених мјеста више до 3.000 метара, које имају добре прилазне путеве и гдје је мало подземних вода најпогодније су за уништавање вишка наоружања

Вишак наоружања један је од већих унутрашњих безбједносних проблема у Црној Гори. Посљедњи догађај у Хрватској - експлозија војног складишта - опомена је да треба брзо радити на елиминисању овог проблема.

Помоћник министра одбране Рифет Косовац каже за Побједу да Војска Црне Горе располаже са око 6.600 тона муниције, од чега је 2.300 за њене потребе, а преосталих 4.300 тона представља вишак.

Косовац за наш лист говори о томе шта Министарство одбране предузима по питању рјешавања вишка наоружања и спречавања евентуалних експлозија у складиштима, еколошких и других катастрофа великих размјера.

ПОБЈЕДА: Приликом посјете команданта Команде здружених снага НАТО у Напуљу и адмирала америчке морнарице Самјуела Локлира истакнуто је да је вишак наоружања један од већих унутрашњих безбједносних проблема у Црној Гори. Како то коментаришете?

Косовац: Ако имате више од 4.000 тона муниције старе између 30 и 50 година у старим складиштима, која може да експлодира због старости барута којим је лаборисана и сталну опасност, посебно у љетњем периоду, да се пожар са терена пренесе на простор складишта и тиме изазове експлозије неслућених размјера, онда је то, наравно, велики безбједносни изазов и проблем.
Министарство одбране је до сада са овим проблемом више пута упознавало црногорску јавност. Примјери из земаља региона (Србија, Албанија, Бугарска, Грчка, Хрватска), у којима су се посљедњих година, мјесеци па и дана догодиле експлозије у војним складиштима, довољна су опомена да се мора брзо радити на његовом елиминисању.

ПОБЈЕДА: Поред питања безбједности, који су остали разлози за рјешавање тог проблема?

Косовац: Основни је безбједносни проблем. Поред тога, Војсци Црне Горе нијесу потребне толике количине муниције и других убојних средстава па да су та средства и у најбољем стању. Наравно, неконтролисана експлозија у неком од складишта, поред људских жртава и материјалних разарања, изазвала би и знатне негативне утицаје на животну средину. Имајући у виду да је наша држава важна туристичка дестинација и да је туризам стратешка грана црногорске привреде, свакако да туристе треба релаксирати од овакве врсте опасности.

ПОБЈЕДА: Да ли вишак застарјелог наоружања и муниције представља пријетњу грађанима Црне Горе? Шта би се догодило у случају експлозије неких од складишта?

Косовац: Посљедице би биле застрашујуће ако би експлозијом било захваћено неко од складишта са већим количинама муниције као што је Брезовик. У њему се сада налази око 3.200 тона муниције, од чега је 1.500 вишаккоји треба уништити или продати. У случају експлозије проблем представљају убојна средства која буду разбацана километрима око складишта а која неексплодирају. Њихово уклањање може трајати годинама и представља сталну опасност за околно становништво, а да не говоримо да се такво земљиште, ако је обрадиво, више не може обрађивати док се не уклоне неексполодирана убојна средства. Посебну опасност чини муниција лаборисана такозваним нестабилним барутима у којима временом, под дејством спољних утицаја као што су влага и промјене температуре, долази до хемијске реакције, при чему се ослобађа топлота. Како је одвођење топлоте из чауре гранате отежано, врло лако долази до самозапаљења и нежељених посљедица. Највећи број експлозија војних складишта у региону посљедњих година десио се управо због нестабилности барута.

ПОБЈЕДА: Гдје су смјештени војни магацини са наоружањем и колико их има? Која врста муниције је међу њима?

Косовац: Војска Црне Горе је 2006. године располагала са укупно десет локација на којима се чувају муниција и друга убојна средства, од којих је једна, Спиљице, већ испражњена и у том складишту више нема убојних средстава. Дакле, поред Брезовика и Тараша, актуелно је још укупно седам локација у којима се чувају мање количине убојних средстава, осим складишта Опатово, у коме се налази око 840, и Пристана са 700 тона. У складишту Опатово налазе се знатне количине муниције и друге војне опреме преузете из бившег МТРЗ „Сава Ковачевић" Тиват. Дакле, поред Брезовика, и у другим складиштима налазе се знатне количине муниције коју ћемо морати да елиминишемо у најскорије вријеме. У складиштима се чува класична муниција за сва три вода војске (копнену војску, морнарицу у ваздухопловство).

ПОБЈЕДА: Колико се сада у складиштима Војске Црне Горе налази муниције и наоружања? Колико је од тога предвиђено да се, сходно прописима, прода, а колико уништи?

Косовац: Данас се у складиштима Војске налази око 6.600 тона муниције, од чега су око 2.300 за њене потребе, а преосталих 4.300 тона представља вишак. Од обнове независности 2006. године, када се на територији наше државе нашло 12.136,82 тона разне, првенствено застерјеле муниције, до данас, количине муниције и других убојних средстава (мине, експлозив) смањене су за око 45 одсто. Ако рачунамо да су вишкови те године били 9.000 тона, онда је њихова укупна количина смањена више од 60 одсто. Ови подаци показују да је Министарство одбране током протеклих пет година перманентно радило на смањењу количина муниције у складиштима и елиминисању опасности које реално и даље постоје, али у знатно мањем обиму него 2006. године. Од преосталих количина, за продају је предвиђено око 1.100 тона. Међутим, и та муниција, уколико у догледно вријеме не буде продата, мораће бити уништена.

ПОБЈЕДА: Да ли Министарство одбране редовно прати стање муниције у складиштима? Који су то стандарди којих се морамо придржавати како до евентуалних несрећа не би дошло?

Косовац: Министарство одбране, у сарадњи са одговарајућим институцијама у региону, стално прати и анализира стабилност и квалитет муниције. Поштовањем одређених прописаних мјера и процедура приликом превоза, складиштења, смјештаја, чувања и манипулације, опасности се знатно смањују. Наравно, са годинама старости, стабилност муниције је мања. Постојећа муниција пуњена је искључиво класичним експлозивима и нема говора оуништавању хемијског, биолошког или радиоактивног наоружања и мунције, јер таква средства не постоје у складиштима на територији Црне Горе. У све ово јавност се до сада могла више пута увјерити јер смо отворили врата наших складишта средствима информисања. Експлозиви су иначе материје које у релативно малој количини могу ослободити врло велику топлотну енергију у веома кратком интервалу. Експлозивна пуњења која се уништавају у конкретном случају су тротил (ТНТ), хексоген или њихове смјесе. Барутна пуњења су нитроцелулозни и нитроглоцерински барути. Пошто при експлозији ове материје сагоре у врло кратком времену, уз ослобађање топлоте и гасова, то се ослобађају гасови на бази четири хемијска елемента и то угљеник, азот, водоник и кисеоник. Експлозиви који се употребљавају у привредне сврхе (у рудницима, за изградњу путева и си.) су истог хемијског састава, па нико не поставља питање загађења при њиховим експлозијама.

ПОБЈЕДА: На који се начин вишак муниције и наоружања уништава? Постоји ли локација која је „идеална" за то?

Косовац: Муниција се може уништавати делаборацијом, растављањем на саставне дјелове, послије чега се поједини дјелови користе као секундарна сировина, а барути и експлозивне материје углавном се спаљују или уништавају детонацијом. Други начин је отвореном експлозијом на полигонима, при чему се уништава првенствено она муниција која није безбједна за делаборацију. Од укупно до сада уништених количина, око 70 одсто је делаборисано, а само око 30 одсто уништено отвореном експлозијом. Ово посебно наводим из разлога да црногорска јавност зна да се муниција не уништава само експлозијама на полигонима, већ да постоје и друге методе на које јавност мање обраћа пажњу.
Не постоји локација у Црној Гори која је „идеална" за уништавање муниције а за коју неко неће рећи да је угрожен или да је угрожена природа, неке ендемске врсте и слично. У сваком случају, локације које су удаљене од насељених мјеста више до 3.000 метара, које имају добре прилазне путеве и гдје је мало подземних вода су најповољније.

ПОБЈЕДА: Како државе региона рјешавају овај проблем?

Косовац: Све државе региона имају знатне количине вишкова муниције и рјешавају их на сличан начин као и Црна Гора. Само, за разлику од наше земље, у тим државама су много мањи протести становништва или их уопште нема. Зашто, нека просуди јавност Црне Горе.

МОНДЕМ програм

Косовац наводи да се уништавање муниције у Црној Гори врши кроз МОНДЕМ програм, који је потписан између Министарства одбране, УНДП и ОЕБС-а 2007. године, те у оквиру техничког споразума о уништењу малог и лаког наоружања и разних врста муниције, који је потписан са Владом САД.

Фирма која добије посао, како истиче, дужна је да обезбиједи и одговарајући полигон за уништење отвореном експлозијом. - До сада је то у оквиру техничког споразума била фирма Боостер, а у оквиру МОНДЕМ програма фирме Тара и Полиеx. Да ли ће то бити и убудуће, сада се не може рећи - каже помоћник министра Косовац.

Експлозије у региону

Параћин - 19. октобра 2006. године експлодирало је око 3.500 тона муниције. Било је више повријеђених и причињена је огромна материјална штета.

Албанија - 15. марта 2008. године, у близини Тиране, догодила се експлозија у војном складишту. Погинуле су 63 особе, а 155 повријеђено.

Бугарска - 3. јула 2008. године, недалеко од Софије, експлодирало је близу 20 тона нестабилне муниције. Није било жртава, а причињена је знатна штета.

Кипар - 11. јула ове године догодила се експлозија у војној бази. Погинуло је 12 особа, а повријеђено десетине.

Книн - 14. септембар ове године, експлодирало је војно складиште у Пађанима код Книна, у којем су се налазиле гранате из Другог свјетског рата. Није било жртава, а непосредно је било угрожено 16 војника и око 200 становника из најближих села.

                                                                                                                                                                                                                                                                                           Слађана Радоњић

ПОБЈЕДА, 26. септембар 2011. година  - Друштво, стр 8.