Желио је да се држава и породица диче њиме, НД Вијести 12. октобар 2011.

Желио је да се држава и породица диче њиме

НД Вијести, 12. октобар 2011. Друштво (11. страна)

У никшићком насељу Озринићи, у кући подофицира Мијаила Перишића, који је 10. октобра преминуо у војној бази „Панониа" у Поле Кхомрију у Авганистану, неописива туга. Отац Вуко и брат Миљан ћуте, немоћно слијежу раменима, као да још не вјерују даје њихов Мијаило, чија је соба пуна медаља и диплома са спортских такмичења, доживио срчани удар.

"У вријеме када је отишао да студира Војна академија је била подвиг и част једне породице. Мијаило је имао жељу да је заврши, да се породица и држава са њим диче. Три године био је у Рајловцу, четврту у Задру, да би се затим заратило. Рат га је затекао док се налазио у Сплиту и пола године ништа нијесмо знали за њега.

Након Сплита слиједе Кумбор, Бар, Подгорица, Даниловград. ''Полако се примицао кући", казао је Миљан „Вијестима", кроз сузе.

Кажу да породица једног војника и у болу мора бити достојанствена. Такви су и Перишићи.

Дочекују родбину, комшије, али и Мијаилове колеге и старјешине. Док Миљан некако скупља снагу да људе позове у кућу, понуди ракију и сок, отац Вуко пали цигарету једну за другом, гледа у под и ћути.

„Увијек је волио изазове, а Авганистан је за њега био још један војнички изазов. Мислио је да заврши још ову мисију и да се скраси, да коначно има само један дом. Али, судбина је хтјела другачије... А мало му је фалило до пензије", казао је Миљан, показујући братове дипломе и медаље.

Прије четири године, рекао је Миљан, умрла им је мајка. Њену смрт су тешко поднијели, али, каже да није ни слутио да и „од тежега има теже".

„Био сам у Колашин на сахрани тетки... Позвали су ме да се вратим, јер се наводно отац разболио. Један брат ме довезао до Подгорице, други из Подгорице до Никшића и почео сам да сумњам да је отац умро. Рекао сам им да ми кажу истину да ли је мртав. Ни слутио нијесам шта ме чека. Када сам дошао и сазнао шта је било...", са муком је причао Миљан.

Након што је породици изјавио саучешће, начелник Генералштаба Војске Црне Горе, вицеадмирал Драган Самарџић обећао је да ће Војска и Министарство одбране урадити све да процедура око допремања посмртних остатака Перишића буде што краћа. „Најтеже је ово вријеме чекања. Сада је најхитније да будемо уз породицу и да им помогнемо све што им треба", казао је Самарџић.

Мијаилове колеге трудиле су се да дају све од себе како би породици помогли. Поставили су шаторе и столове, купили храну, средили двориште и обећали да ће и убудуће бити уз њих.

Надређени кажу да је Мијаило, који је 21. фебруара напунио 40 година, био један од омиљенијих војника међу колегама, радан, увијек спреман да помогне и све задатке да изврши како треба.

Перишић се од 22. августа налазио у саставу ИВ контингента Војске Црне Горе у мисији Уједињених нација ИСАФ у Авганистану.

                                                                                                                                                                                                             Св. МАНДИЋ

Вучинић: Велики губитак

Министар одбране Боро Вучинић истакао је да је Перишићева изненадна смрт, губитак не само за његову породицу, већ и за све оне који су га познавали.

"Вијест да је умро припадник нашег четвртог контигента у Авганистану, који се налазио на задатку доприноса глобалном миру и безбједности часно представљајући своју земљу, нас је изузезно погодила и заиста морам да кажем да је то вијест која нам изузетно тешко пада. То није губитак само за његову породицу, то је губитак за све нас који смо га познавали, за његове колеге, пријатеље и наравно да је то посебно тешко погодило нашу јединицу која се тамо налази", казао је Вучинић. 

                                                                                                                                                                                                                  Сл.Р.