Говор министра здравља доц.др Миодрага Радуновића поводом отварања годишњег састанка Националне комисије за АИДС и Националног координирајућег тијела

Посебно ми је задовољство што присуствујем Петом, сада већ традиционалном, Годишњем састанку Националног координирајућег тијела, који се односи на праћење имплементације Националног стратешког одговора на ХИВ/АИДС и туберкулозу, укључујући и пројектне активности које се спроведе у оквиру Пројекта који финансира Глобални фонд за борбу против АИДС-а, туберкулозе и маларије (ГФАТМ).

Данашњи расположиви подаци говоре да су и ХИВ и ТБЦ присутни у Црној Гори али и да су под контролом. Међутим, њихов инфективни потенцијал, те присутни социјални фактори, који могу утицати да се ове инфекције отму контроли, тјерају нас на опрез и траже од нас још веће напоре и ангажман. Такође, стварање адекватног окружења за погођене овим инфекцијама је наша приоритетна обавеза и условљена је преданом борбом против стигме и дискриминације. Не смијемо заборавити да се универзална људска права не смију доводити у питање и да је обавеза сваког од нас да их штитимо.

Прије десет година у Уједињеним нацијама су се ујединили државници свих земаља и донијели одлуку да се покрене глобална борба против АИДС-а, туберкулозе и маларије, као и да се оснује Фонд који ће ту глобалну борбу финансијски подржати. Ефекти овог уједињења, заједничке воље и подршке, већ су се показали и биљежи се први пут од почетка епидемије ХИВ-а успоравање ширења инфекције. Са задовољством могу да констатујем да смо и ми, као дио овог процеса и корисници наведене подршке, на путу да постигнемо зацртане циљеве, и кад је у питању АИДС и кад је у питању туберкулоза.

Подсјетимо се само да је Црна Гора од почетка појаве епидемије ХИВ-а предузимала адекватне мјере и то:
Увела је програм за ХИВ/АИДС још 1985. године, у склопу програма бивше СФРЈ, четири године прије него је регистрован први случај ХИВ инфекције у Црној Гори. Од 1987. године се посебна пажња посвећује обезбјеђивању сигурне крви и крвних продуката обезбјеђивањем адекватних услова за контролу крви добијену од добровољних даваоца. У Црној Гори је, такође, препозната политичка жеља на највишем нивоу да се проблем АИДС-а рјешава на свеобухватан начин у складу са смјерницама Заједничког програма за АИДС Уједињених Нација. Тако је Национална мултисекторска комисија за АИДС формирана 2001. године у надлежности Министарства здравља са циљем координације укупног одговора на ХИВ/АИДС.

Прва Стратегија за ХИВ/ АИДС Црне Горе дизајнирана је као петогодишњи оквир за развој, имплементацију, мониторинг и евалуацију ХИВ/ АИДС програма. Национална стратегија за борбу против ХИВ/АИДС-а 2005.-2009. дала је добру подлогу за превенцију ХИВ-а са посебним фокусом на популацију у највећем ризику и безбједну крв, те унаприједила дијагнозу, лијечење и његу особа које живе са ХИВ-ом. Невладине организације имале су кључну улогу у обухвату тешко доступних група. Подршка добијена од Глобалног фонда за борбу против АИДС-а, туберкулозе и маларије у 2006. години, уз координацију Националног координирајућег тијела убрзала је активности које су већ биле предузете од стране владиних и невладиних организација, уз помоћ агенција УН и других међународних партнера.

Нова Национална стратегија за борбу против ХИВ/АИДС-а у Црној Гори за период 2010.-2014. развијена је на посебан начин са кључним учесницима из владиног и невладиног сектора и Тематском групом за АИДС УН. Стратегија се темељи на резултатима и успјесима претходне стратегије (2005-2009) и континуирани рад на њеној реализцији је настављен, уз даљу подршку Глобал фонда.

Рађено је пуно и на пољу превенције и сузбијања туберкулозе. С обзиром да се програм контроле туберкулозе спроводи деценијама уназад, у циљу његовог унапређења донешен је нови Национални програм 2006. године. Уз помоћ средстава Глобалног фонда програмске активности су убрзане што је довело до битних помака у изградњи система који ће омогућити успјешан одговор на туберкулозу кроз обезбјеђење бољег и свеобухватнијег надзора над туберкулозом, унапрјеђење дијагностике и лијечења, те кроз веће укључење заједнице и њено боље информисање.

Наведени напори дали су мјерљиве и евидентне резултате: израђен је велики број националних водича и протокола за превенцију ХИВ-а и лијечење АИДС-а, кључне циљне групе добиле су информације о превенцији ХИВ-а, потребан материјал и услуге лијечења, ојачани су капацитети здравствених радника, особља у затворима, вршњачких едукатора, младих и НВО, капацитети владиних институција у области мониторинга и евалуације одговора на ХИВ, укључујући биолошко бихевиорални надзор. У области туберкулозе обновљени су простори за лежеће пацијенте и дијагностику, набављена нова опрема и средства за транспорт, обучени здравствени професионалци на свим нивоима здравствене заштите, спроведен скрининг у популацијама у ризику, уведен систем надзора над спровођењем терапије, изграђен информациони систем.

И на крају желим да истакнем да сам веома поносан што смо ових дана добили похвале од Глобал фонда у вези спровођења пројектних активности у прошлој години, које су оцијењене најбољом оцјеном.

Користим прилику да се захвалим господину Черњавском и свим челницима фонда на безрезервној подршци коју Глобал фонд пружа Црној Гори, затим УНДП-у и пројектним јединицама на успјешном вођењу пројеката, као и свим члановима Националног координирајућег тијела и реализаторима пројектаних активности на постигнутом успјеху.

Хвала.