Саопштење: Црна Гора од 2012. преузима предсједавање Енергетском заједницом

“Црна Гора преузима предсједавање Енергетском заједницом идуће године и потпуно смо спремни за то“ рекао је министар економије др Владимир Каварић у Бечу на обиљежавању пете годишњице Енергетске заједнице којој су присуствовали министри земаља чланица Енергеске заједнице, високи представници Европске комисије на челу са Комесаром за енергетику Гинтером Отингером, представници Секретаријата Енергетске заједнице, представници финансијских институција, инвеститора, као и земље посматрачи.
Енергетска заједница, присутна од јула 2006. повезује девет земаља југоисточне Европе, док су још три земље посматрачи. Енергетска заједница чланицама помаже да створе стабилан регулаторни и тржишни оквир и промовишу регионалну сарадњу на основу енергетског законодавства ЕУ. Примјеном енергетских прописа ЕУ, земље не само да помажу процес приступа, већ и унапређују користи од јединственог тржишта.
Министар Каварић је подсјетио да је Црна Гора постала пуноправна чланица Енергетске заједнице у октобру 2006. године.
“Циљеви Црне Горе у области енергетике се поклапају са циљевима Енергетске заједнице. Наши приоритети су повећање сигурности снабдијевања енергијом, привлачење инвестиција, повећање коришћења обновљиве енергије, унапређење енергетске ефикасности и развијање тржишне конкуренције, уз унапређење еколошке ситуације” нагласио је Каварић уз подсјећање да је наша држава урадила много на унапређењу амбијента у области енергетике, како по питању легислативе, тако и у пракси.
Министар иностраних послова и вице канцелар Аустрије Михаел Спинделегер сматра да је, у пет година постојања Енергетске заједнице, постигнуто много, прије свега у у јачању иницијатива које покрећу државе чланице, као и у схватању да је модел регионалне сарадње и стварање уједначеног тржишта шанса за земље које нису чланице ЕУ да лакше приступе европској породици.
“То је начин да се имплементира законодавство ЕУ на обострану корист – како држава чланица ЕУ тако и држава које су сусједи” нагласио је Спинделегер.
Према мишљењу Комесара за енергију Евопске Комисије Гинтера Отингера, ЕУ мора проширити достигнућа спољног енергетског тржишта како би осигурала снабдијевање Европе енергијом и ојачала међународна енергетска партнерства.
Он сматра да је Комисија предложила кохерентан приступ питањима енергетских односа са трећим земљама, што би требало да побољша унутрашњу координацију, како би ЕУ и њене чланице заједнички дјеловале и говориле једним гласом.
“Посљедњи извјештај Евопске Комисије Европском парламенту показује да је Енергетска заједница успјешна прича” нагласио је Отингер.
На панел дискусији о пет година постојања Енергетске заједнице под називом “Шта се промијенило”, замјеник генералног директора за енергију у Европској Комисији Фабрицио Барбасо је нагласио да је функционално регионално тржиште једини начин интеграције у тржиште ЕУ.
“Циљ Енергетске заједнице је промоција инвестиција у енергетском сектору. Инвестиције у енергетици значе енергетску стабилност и друштвени напредак уз заштиту животне средине” истако је Барбасо, уз жељу да кроз Енергетску заједницу “напредујемо заједно имплементирајући легилсативу ЕУ”.
Ерхард Бусек сматра да су за регионалну сарадњу земаља Енергетске заједнице едукација, тренинг и истраживање области које су битне за развој енергетике као потенцијала који представља један од најзначајних ресурса сваке земље.
И представници инвеститора сматрају да је Енергетска заједница прави начин стварања јединственог тржишта.
“И за инвеституре је боље када је тржиште регулисано једнако и у земљама ЕУ као и ван њених граница и то је највеће достигнуће ЕЗ” нагласили су на панелу представници финансијских институција, донатора и инвеститора.
На обиљежавању пете годишњице Енергетске заједнице је истакнуто да ће земље чланице Европске уније убудуће примјењивати свеобухватну стратегију спољних односа у области енергије и пред трећим земљама наступати јединствено, по недавној одлуци Европске комисије.
Суштина тог приступа је унапријеђена координација између земаља чланица у идентификацији и имплементацији јасних приоритета у спољној енергетској политици.
Такође је наглашено да је Европска комисија предложила Одлуку о успостављању механизма за размјену информација у међувладиним договорима у енергетици између земаља чланица и трећих земаља која ће проширити процедуре обавјештавања које се примјењују на уговоре о гасу на све облике енергије, а обезбиједиће и инструменте за размјену информација на нивоу ЕУ прије и након преговора са трећим земљама.
ЕУ и даље биљежи раст удјела увезене енергије који је тенутно за нафту достигао 80 одсто, а 60 одсто за гас.

ПР СЛУЖБА
МИНИСТАРСТВО ЕКОНОМИЈЕ