Излагање потпредсједника Владе и министра правде Душка Марковића на отварању стручне расправе о Нацрту амандмана на Устав

Цијењени учесници стручне расправе о нацрту амандмана на Устав Црне Горе, уважени представници медија, даме и господо

У име иницијатора уставних промјена, Владе и Министарства правде Црне Горе, најприје желим да вам захвалим на одзиву, а надасве на вашој жељи и спремности да својим сугестијама, примједбама и коментарима допринесете квалитету амандмана на Устав Црне Горе у дијелу правосуђа.

Министарство правде је организовало данашњу расправу више из суштинске одговорности за процес који смо покренули, него из процедуралне обавезе у његовом току. Због тога, а и због наше посвећености демократском принципу консултовања јавности у процесу одлучивања о најважнијим питањима за друштво и државу, позвали смо представнике све три гране власти, релевантних институција, невладиних организација, факултета, страних и домаћих субјеката, а на интернет страници Министарства правде објавили смо позив цијелој црногорској јавности.

Умјесто детаљног осврта на нацрт амандмана (што препуштам уваженим колегама), дозволите ми да подсјетим да је Влада 3. јуна утврдила Предлог за промјену Устава и иницирала поступак измјена у погледу нових рјешења за избор предсједника Врховног суда и чланова Судског и Тужилачког савјета као и судија Уставног суда, а предлог је обухватио и чланове Сената Државне ревизорске институције. Процедура уставних промјена покренута је у циљу независног, одговорног и на професионалним заслугама утемељеног правосудног система, а у складу са европским стандардима.

Недавно сам рекао да смо Акционим планом за испуњавање седам препорука Европске комисије - отишли даље од сугестија бриселских партнера, а резултатима превазишли и сопствена очекивања. Када кажем да смо отишли даље од препорука из Мишљења, мислим на чињеницу да смо, мимо очекивања Брисела, покренули промјене Устава. Да смо били у праву, потврдило се у Извјештају о напретку за 2011. годину, у којем је констатовано да »са постојећим Уставом, остаје забринутост због именовања предсједника Врховног суда и Врховног државног тужиоца простом већином у Скупштини”. Даље се наводи да “именовање судија Уставног суда још увијек није усклађено са европским стандардима”, као и да “ограничене надлежности Врховног државног тужиоца и начелника тужилаштава и даље представљају проблем”. Комисија сугерише и да се “систем напредовања у служби по основу заслуга мора значајно оснажити и успоставити јединствен систем запошљавања на нивоу земље”.

Без обзира на чињеницу да смо на подуставном нивоу, како се наводи у Саопштењу уз Извјештај о напретку, побољшали правни оквир на под-уставном нивоу у погледу независности судства и самосталности јавног тужилаштва, и реално вреднујући оцјену да је “уставна реформа напредовала”, ми настављамо несмањеном посвећеношћу и енергијом да јачамо архитектуру независног, поузданог и одговорног правосуђа Црне Горе, као услова без којег нема владавине права, темељног принципа у европском систему вриједности.

У том изазовном послу добродошао је сваки квалитетан предлог, ма с које друштвене, домаће или стране адресе долазио. Због тога смо организовали данашњу стручну расправу. Због тога смо у Црну Гору позвали експерте Европске и Венецијанске комисије, да средином новембра дају своје експертизе на предложена рјешења. То су партнери који су били са нама од почетка процеса уставних и подуставних реформи.

На крају, вјерујем да ће данашња расправа, предлози и сугестије дати допринос квалитету амандмана на Устав Црне Горе и успјешној конституционалној реформи црногорског правосуђа, у циљу његовог преображаја у модерно, европско правосуђе.

Хвала вам.