Говор предсједника Владе Игора Лукшића на отварању манифестације „Дани културе мањинских народа“

Говор предсједника Владе Игора Лукшића на отварању манифестације „Дани културе мањинских народа“

Говор предсједника Владе Црне Горе Игора Лукшића поводом традиционалне манифестације Дани културе мањина Црне Горе,

Подгорица, 9. новембар 2011. године

Фото галерија

Уважене екселенције,
Поштоване даме и господо,

Велико ми је задовољство да Вас, у име Владе Црне Горе и у своје лично име, поздравим и захвалим на указаној прилици да отворим сада већ традиционалну манифестацију Дани културе мањина Црне Горе, чији овогодишњи мото гласи “Ево нас”.

Догађаји као што је данашњи скуп и слични њему јасан су показатељ опредијељености црногорског друштва да кроз културу и умјетнички израз пошаље јасну поруку о важности постојања и његовања различитости, уважавања националног и културног идентитета и посебности којим доприноси богатству једног грађанског друштва.

Идеја ’’мултикултурализма’’ је тема многих дебата у западној Европи. Посљедњих мјесеци, водећи политичари западне Европе, више пута су изнијели дилеме да одређене активности озбиљно доводе у питање мултикултурализам.
Сигуран сам да се овакво питање не може поставити када је ријеч о Црној Гори, земљи у којој су мултиетнички односи на изузетном нивоу. Сигуран сам и да је Црна Гора примјер за читав регион. Стога је за било кога ко живи у Црној Гори, термин мултикултурализам друштвена чињеница – реалност сама по себи, а не само један апстрактан политички концепт.

Концепт мултикултурализма је концепт који, у Црној Гори, његујемо вјековима. Црну Гору чине народи различитих националних идентитета и религијских опредељења коју смо као такву успјели да сачувамо и током бројних искушења. Црногорско друштво је примјер у Европи и Региону, примјер да је мирни суживот и различитост могућ у једној земљи, да концепт мултикултурализма јесте и мора бити успјешна прича.

Свједоци смо, нажалост, да је историја овог Региона обиљежена различитим конфликтима и да је Црна Гора, као један атипичан концепт на Балкану са својим мултиетничким и мултирелигијским карактером, примјер суживота различитих нација и религија током периода ратова и крвопролића. Искористили смо историјску прилику да створимо државу засновану на концепту грађанског друштва, обезбјеђујући грађанима једнака права и обавезе, што је концепт прихваћен као основа савремених демократских друштава и наш концепт за будућност. Црна Гора је узорна тачка стабилности на Балкану, друштво које је у деценијама које су за нама положило историјски испит зрелости, потврђујући одлучност свих чинилаца црногорског друштва да очува богатство заједништва, као највећу темељну вриједност наше будућности.

Наше тежње да се интегришемо у европске и евро-атлантске структуре у потпуности кореспондирају са потребом обезбјеђивања стабилног и безбједног оквира за промоцију толеранције на Балкану и гарант су његове дугорочне стабилности.

Темељна опредјелјенја на којима почива Црна Гора преточена су у Устав који посебно гарантује права припадницима мањинских народа и других мањинских националних заједница – права изражавања, чување, развијање и јавно испољавање националне, етничке, културне и вјерске посебности, те употреба националних симбола и обиљежавање националних празника и употребу свог језика и писма. Рјешења из Закона о мањинским правима даљи су допринос очувању националног идентитета мањина, али и јаки инструмент инклузије који им омогућава равноправно учешће у јавном животу, уз даље очување и развијање њихове националне и културне посебности, те унапређење њихових законских права и слобода.

Стога, и поред устаљеног мишљења да су етничке различитости велико искушење за Регион, чињеница је, да различити народи и националне заједнице уважавајући једни друге и развијајући културни диверзитет граде темељ једног друштва. Управо модел друштва који подразумијева културну различитост, богатство различитих приступа и гледишта представља нашу највећу снагу и способност да се прилагођавамо и у различитим околностима ’побиједимо’ бројне изазове будућности.

Успјешне државе данашњице су хетерегоне, а не хомогене. Хетерогене по правилу по националној структури, које чине специфичан оквир погодан за економски просперитет, привлачење инвестиција из разних дјелова свијета, а на другој страни изразито хомогене са аспекта заштите заједничких интереса свих својих грађана.

Када говоримо о овим питањима, с поносом се морамо подсјетити на јак и одлучан антифашистички покрет Црне Горе и историјски моменат када смо одбили идеологију која је за своју централну идеју имала етничку и политичку хомогеност, по цијену уништења појединих народа. Чини нас поносним што је културна разноликост Црне Горе утемељена на вриједностима мира, развоја и просперитета. Можемо имати различито културно насљеђе, такође се различито идентитетски изражавати, али то никад неће и не може бити препрека да заједнички градимо богато, успјешно и просперитетно друштво.

Културне иновације су базиране на различитостима и разноврсностима приступа. Богата културолошка средина Балкана, као евидентна предност самог региона, резултат је суживота различитих народа. Различите културне навике и стапање различитих култура је нешто што нас као регион чини интересантним и атрактивним. То је управо једна од вриједности којом Црна Гора и Регион могу обогатити Европску унију.

Богатство културне специфичности наших градова, наше земље и наших сусједа у свој својој различитости обавезује нас да заједнички наставимо да радимо на његовању и заштити нашег заједничког културног окружења. Ову разноликост можемо посматрати као културолошки мозаик - композицију у којој су сви дјелови сами по себи носе вриједност, који слику црногорског друштва и окружења чине неодвојивим дијелом свјетске културне баштине.

Захваљујем за пажњу!