Тирана: Министар Роћен учествовао на конференцији „Јачање демократизације региона као критеријум за мир и стабилност на Западном Балкану“

Министар вањских послова и европских интеграција Милан Роћен учествовао је данас, на позив потпредсједника Владе и министра вањских послова Републике Албаније Едмонда Хаџинаста, на Конференцији „Јачање демократизације региона као критеријум за мир и стабилност на Западном Балкану“.

Конференција, коју су отворили Едмонд Хаџинасто и Томицах Тиллеманн, високи савјетник државног секретара САД за цивилно друштво и демократију, и у чијем су фокусу била питања демократије са аспекта искуства региона Западног Балкана и њених перспектива у интеграцијама, организована је под покровитељством Министарства вањских послова Албаније, Албанског савјета за иностране односе, Заједнице демократија и Фридрих Еберт Штифтунг.

Роћен је имао излагање на првом панелу „Демократизација и европске интеграције Западног Балкана“, на коме је, измедју осталог, истакао значај демократизације као фундамент успјеха земаља региона и заједничке будућности у ЕУ и НАТО.

На маргинама Конференције Роћен је разговарао са домаћином, министром вањских послова Албаније Едмондом Хаџинастом о билатералним односима и европским интеграцијама. Роћен је изразио задовољство развојем укупних односа између Црне Горе и Албаније и пренио спремност за њихово даље јачање у интересу двије земље, два пријатељска народа и укупне регионалне сарадње. Саговорници су оцијенили да ће предстојећа посјета предсједника Владе Саљи Берише означити додатан подстрек у том правцу.

Он се сусрео и са Томицахом Тиллеманном са којим је разговарао о европским и евроатлантским интеграцијама Црне Горе, као и о унапређењу билатералних односа, у свијетлу недавне посјете премијера Игора Лукшића Вашингтону. Посебно је било ријечи о доприносу и улози САД јачању стабилности и напретку земља ЗБ и региона у цјелини.

Министар вањских послова и европских интеграција Милан Роћен током боравка у Тирани имао је краћи неформални сусрет са Генералним директором за проширење Стефаном Санином, који борави у посјети Албанији. Санино је пренио да ЕК у сусрет децембарском засиједању Европског савјета има интензивну комуникацију са свим земљама чланицама, остајући чврсто при свом мишљењу и препоруци ЕК од 12. октобра. Он је сугерисао да Црна Гора настави са испуњавањем обавеза из Акционог плана, о чему га је детаљно упознао министар Роћен. Обострано је истакнута важност размјене информација на линији конкретне и отворене сарадње Подгорице и Брисела.

МИЛАН РОЋЕН, МИНИСТАР ВАЊСКИХ ПОСЛОВА И ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА ЦРНЕ ГОРЕ: (Излагање на Конференцији ’’Учвршћивање демократизације региона као кретеријума за мир и стабилност Западног Балкана’’, Тирана, 10.11.2011. год.)

Поштовани министре Хаџинасто,
Драге колеге,
Екселенције,
Драги пријатељи,

Све вас срдачно поздрављам у име Црне Горе. Захваљујем мом пријатељу министру Хаџинасту на позиву и нашим албанским домаћинима на одличној организацији овог скупа. Изабран је прави тајминг, а и тема је веома инспиративна. На крају смо године у којој су све наше земље направиле прогрес у процесу европске и евроатлантске интеграције. У различитим смо фазама, али је најважније да смо сви на истом путу, да су та два процеса комплементарна. Честитам Хрватској на завршетку преговора за чланство у ЕУ, као и Србији препоруку ЕК за статус кандидата. Албанија је, као и Хрватска, већ уважена чланица НАТО и предузима мјере за напредак у европској интеграцији.Ми вјерујемо да ће наши пријатељи у Скопљу пронаћи формулу за рјешење познатог спора, што им аутоматски отвара врата за чланство у НАТО и за преговоре са ЕУ. Надамо се да ће и наши пријатељи у Сарајеву превазићи унутрашњу ситуацију и убрзано кренути путем напретка. Косово стреми истим циљевима. Вјерујемо да ће наставак дијалога са Београдом за почетак отворити процес визне либерализације и укључивања Приштине у регионалне иницијативе. Црна Гора гаји реалну наду да ће Европски савјет уважити препоруку Европске комисије и одредити датум за отварање преговора за чланство у ЕУ. Недавно смо ушли у други годишњи циклус МАП. Увјерени смо да ће наша посвећеност реформама, имплементација европског законодавства, изградња друштва владавине права и ефикасних институција водити Црну Гору ка пуноправном чланству у НАТО и ЕУ. Зато не лицитирамо са роковима. За нас је много важнији датум почетка од датума завршетка преговора. То видимо као шансу за спровођење реформи, као квалификације за полагање европског испита на крају дугих и тешких припрема.

Посљедњих година окупљамо се врло често, као данас у Тирани, у свим нашим земљама, гдје заједно, најчешће са нашим европским и америчким пријатељима разговарамо о заједничкој будућности. О прошлости знамо све. Сви смо платили скупу цијену за учињене грешке, да би их понављали. Демократизација наших друштава је фундамент наших успјеха. Ја то са сигурношћу могу да тврдим на основу црногорског искуства. Остварили смо мјерљиве резултате реализујући седам кључних приоритета из мишљења Европске комисије. То смо успјели прије свега захваљујући унутрашњем дијалогу власти и опозиције, свих грана власти, укључивањем у процес НВО, медија, социјалних партнера, цивилног друштва у цјелини. Обезбиједили смо власништво над процесом. Кроз дијалог приликом усвајања Изборног закона уздигли смо се изнад страначких, етничких и националних интереса и показали да је европска перспектива светионик за све дјелове црногорског друштва. То смо радили и радимо у сталној двосмјерној комуникацији и уз помоћ Европске комисије и бриселске администрације. Исто тако и уз подршку и помоћ наших сусједа и земаља чланица, који су прошли пут којим пролази Црна Гора. Ми смо мала, мултиетничка земља, која може бити примјер и за друге, за регион у цјелини. Поносни смо на то што смо очували мир и учврстили међуетнички склад и у вријеме крваве југословенске драме. Поносни на то што градимо грађанско друштво по мјери европске цивилизације, што Црну Гору својом државом једнако доживљавају и Црногорци, и Срби, и Албанци, Бошњаци, Муслимани, Хрвати, сви. То је наш највећи капитал и залога извјесно боље будућности. Тај унутрашњи дијалог и међусобно уважавање пресликали смо и на изградњу билатералних односа са нашим сусједима, са којима немамо отворених питања. Зар има бољег примјера напретка цијелог региона од упућивања заједничког тима инструктора земаља Јадранске повеље у полицијску школу у Кабулу, у чему нам се прикључила и Словенија. Или, министарске декларације о трајном рјешавању проблема избјеглица потписане прије неколико дана у Београду.

Наравно, није Црна Гора земља без проблема. Али, знамо који су, и како их рјешавати. Не смијемо се заваравати ни да је Балкан регион без проблема, што морају стално имати у виду и наши међународни партнери. Опомена за све нас је недавни безумни атак на амбасаду САД у Сарајеву, који је за сваку осуду. Балкан је такорећи до јуче био ''јужно сусједство'' ЕУ, аналогно гледано на процесе у арапском свијету. Сви ми у овом региону, неко спорије, неко брже, тек усвајамо демократске тековине. Људска и мањинска права, медијске и друге слободе, изградња правне државе, мукотрпан је посао за данашње, и генерације које долазе. Али је најважније да смо на том путу, да нас обједињавају заједнички европски и евроатлантски циљеви, да све више разумијемо да смо ми једни другима најближи. Етничке и религијске разлике често су кроз историју биле ирационални разлози за свађе и ратове. Дијалог, мир, уважавање и афирмација различитости данас су наша предност и препорука за бржи пут ка ЕУ и НАТО. И формула за рјешавање преосталих отворених питања у региону, за његову трајну стабилност. То ће бити и наш најбољи допринос европској и глобалној безбједности.

Захваљујем на пажњи!