Обиљежен Национални дан контроле дуванских проивода

Пушење дувана је најранија, најраспрострањенија и друштвено најприхватљивија лоша навика човјека уз епитет да је то “јефтино и легално дрогирање”. У XX вијеку агресивно се развија индустрија дувана коју прати велико повећање броја пушача захваљујући једним дијелом и агресивном маркетингу, тако да почетком XXИ вијека у свијету дуван пуши 1 милијарда мушкараца (око35% мушкараца у развијеним и око 50% мушкараца у земљама у развоју) и 250 милиона жена (око 22% жена у развијеним земљама и 9% жена у земљама у развоју). Пушење дувана у развијеним земљама се смањује, а повећава се у неразвијеним и земљама у развоју. Свака попушена цигарета скраћује животни вијек за 15 минута, тако да пушач просјечно живи 10-15 година краће од непушача. Доказано је да дуван штетно дјелује на људско здравље тако што учествује у настанку многих болести (доказана је директна веза између рака плућа и пушења дувана, затим, астме и емфизема плућа, обољења кардиоваскуларног система-инфаркт срца, можданог удара..., ).
Министарство здравља у сарадњи са Институтом за јавно здравље обиљежава већ дужи низ година Међународни и Национални дан контроле дувана користећи прилику да скрене пажњу становништву на погубне утицаје дуванског дима. Свијетска здравствена организација је, ове године, изабрала слиједећу тему обељежавања Међународног дана контроле дувана СЗО Оквирна конвенција о контроли дувана. Овај међународно усвојени документ пружа смијернице за контролу дувана. Заснован на доказима, овај најбрже и најшире прихваћен докумен УН, реформише права свих људи на остваривање највиших стандарда здравља и пружа нове правне димензије за сарадњу у контроли дувана. СЗО је ове године упитила подршку свим земљама да испуне обавезе преузете потписивањем и ратификацијом Оквирне конвенције, јер као и сваки други уговор обавезујући је за све земље потписнице. Преузете обавезе односе се на заштиту јавног здравља од комерцијалних и других интереса дуванске индустрије, дефинисање цијене и пореске мјере за смањење потражње дувана, заштиту људи од непотребног излагања дуванском диму, регулацију садржаја дуванских производа, регулацију паковања и обељежавања дуванских производа, упозорење о опасностима од дуванског дима, забрану рекламирања дувана, спонзорисања и промоције. Такође, односе се и на контролу илегалне трговине дуванским производима, забрану продаје дувана малољетницима, те на подршку економски одрживим алтернативама за гајење дувана.
Црна Гора је ратификовала Оквирну конвенцију о контроли дувана и тиме се обавезала да ће адекватним и контролисаним мјерама пратити токове дувана. У том циљу Министарство здравља је иницирало доношење измјена и допуна постојећег Закона о контроли дувана који је усвојен 2004. године и није имплементиран у очекиваном нивоу. Стога су велика очекивања од унешених измјена и допуна, јер је основни задатак сектора здравства очување и унапређење здравља активних и пасивних корисника дуванских производа. Измјене се односе на већа ограничења употребе дуванских производа, проширење опсега локалитета на којима се забрањује употреба, сликовних упозорења о штетности пушења на кутијама цигарета уз постојећа писана упозорења, казнену политику и друго.
Ко значајан параметар у доношењу одлуке о измјенама и допунама Закона о ограничењу употребе дуванских производа послужила су досадашња истраживања у области контроле дувана. Истраживање о распрострањености употребе дуванских производа код одраслих се смањило и износило је 32,8%, међу дјецом старости до 15 година око 5%, а допринос ће дати и истраживање чије резултате сада представљамо. Популациона група у којој је рађено истраживање је од посебног интереса, јер студенти који студирају медицинске гране факултета су превасходно позвани да спроводе мјере и активности очувања и унапређења здравља популације.
Према резултатима истраживања, које је Институт за јавно здравље спровео током 2011. године са студентима свих студијских година Медицинског, Стоматолошког и Фармацеутског факултета, Високе медицинске школе за сестре, Факултета за примјењену физиотерапију у Црној Гори, показано је да проблем коришћења дуванских производа међу овом популацијом постоји. При томе, неопходно је указати да је истраживана популација она која треба да спроводи мјере превенције и лијечења свих обољења и која треба да реализују активности очувања и унапређења здравља становништва.
Од укупног броја испитаника, готово двије трећине (60,7%) је већ експериментисало са пушењем (пробали су да пуше). Највише испитаника, који су одговорили да су пробали да пуше (експериментисали са пушењем) радили су то први пут између своје 16. и 17. године старости. Посебно треба истаћи да је готово 8% испитаника који су експериментисали са пушењем, то радили са десет или са још мање година старости. Значајно је упозорити да се све компликације пушења повезују са дужином пушачког стажа и бројем попушених цигарета.
Четвртина испитаника је навела да су током протеклог мјесеца користили дуванске производе. Ова чињеница забрињава, ако се узме у обзир да се ради о будућим здравственим радницима који својим поступцима, али и поношањем треба да указују на значај очувања и унапређења здравља становништва. У ситуацији када је здравствени радник пушач неопходно је поставити питање квалитета активности у смислу превенције и лијечења болести пушења. Међу студентима пушачима, највише има оних који су пушили сваки дан, а њих сматрамо активним пушачима и узорку их је било око 9% свих испитиваних студената, односно трећина испитаника који су користили дуванске производе у току протеклог мјесеца. Укупно двије трећине свих испитиваних студената су навели да су у протеклом мјесецу, дуванске производе користили чешће од десет дана. У овој групи се регрутују будући непушачи, јер је студенте који само повремено пуше лакше подвргнути медодама одвикавања од пушења.
Међу испитаницима, који су, током протекле године, пушили, највише је оних који то нису радили унутар зграде факултета, док је око 10% испитиваних студената или готово петина од оних који су пушили то радили унутар факултета. Важно је нагласити да је у Црној Гори на снази Закон о ограничењу употребе дуванских производа, којим се забрањује употреба дуванских производа у институцијама образовања и здравствене заштите. Стога је овакав податак забрињавајући, јер је врло значајно да струденти медицинских грана факултета прихвате непушење као образац сопственог понашања, јер је задатак здравствених радника да осмишљавају и спроводе програме превенције пушења и одвикавања од пушења, а поред тога понашање здравствених радника представљају модел понашабња за кориснике њихових услуга.