Говор министра Катнића поводом усвајања Предлога Закона о буџету за 2012. годину, на сједници Владе од 10.11.2011. године

Буџет је увијек један од најзначајнијих докумената, који трасира правац државне политике јавних финансија и општег буџетског оквира економске политике.

У условима када се поново повећавају ризици од ширења свјетске финансијске нестабилности, првенствено због дужничке кризе и пријетње новом рецесијом, буџет постаје још важнији. Посебно за државе које немају инструмент монетарне политике, каква је Црна Гора.

Црна Гора не може да утиче на међународни контекст, а неизвјесна перспектива и повећани ризици, уз непостојање монетарне политике, значе обавезу вођења кредибилне политике са јасним фискалним циљевима, што буџет за 2012. представља.

Предлогом Закона о буџету за 2012. годину вјерујем да смо обезбиједили финансијску стабилност и функционисање свих државних институција. Такође су обезбијеђени (пред)услови за наставак економског опоравка и интеграционих процеса, што су апсолутни приоритети државне политике.

Побољшањем кључних параметара фискалне политике, Црна Гора се сврстава у једну од ријетких држава у Европи која задовољава Мастритске критеријуме. На тај начин, шаљемо јасну поруку међународној политичкој и, посебно, финансијској заједници да водимо одговорну фискалну политику.

У времену које долази, а које ће карактерисати изузетна нестабилност, овако дефинисан буџет је и предуслов за одрживи економски раст. Буџет за 2012. је базиран на пројекцији реалног економског раста од 2%, а номинални раст је пројектован на 4%. Ове пројекције су конзервативније од посљедњих процјена ММФ-а и Свјетске банке, чиме показујемо додатну озбиљност и одговорност.

Буџетска потрошња је смањена у номиналном и реалном износу. Укупна планирана буџетска потрошња за 2012. годину износи 1.252 милиона еура, што је за милион еура мање од оного што је планирано буџетом за 2011. годину и за 26 милиона еура мање него што је процјена јавне потрошње која ће бити остварена 2011. године.

У релативним износима, државна потрошња је смањена са 38,3% на 36,8% БДП-а, дакле за 1,5% БДП-а. Заједно са процијењеном потрошњом општина, укупна консолидована јавна потрошња ће 2012. године износити испод 40% БДП-а. Смањењем државне потрошње, испод 40% БДП, остварујемо још један важан циљ фискалне политике, који значи мањи терет државе за пореске обвезнике и који ће нам омогућити задржавање конкурентне пореске политике. Средњорочни циљ је смањење текуће потрошње на ниво испод 35% БДП-а и стварање простора за повећање капиталних инвестиција.

Највеће повећање буџетских расхода за 2012. годину односи се на: пензије, социјална давања, зараде и камате. Апсолутни и релативни удио ових расхода је висок, а ова тзв. „мандаторна“ и, по правилу, ригидна потрошња представља основни изазов на расходној страни, јер чини преко 70% укупних расхода. Повећања ових категорија су нужно значила обавезу значајног смањења свих других немандаторних трошкова. У том смислу, тзв. „дискрециона потрошња“ је смањена за око 25%. Најзначајнија смањења буџетских расхода односе се на трошкове за: субвенције, уговорене услуге, набавку опреме, телефонске трошкове, репрезентацију, службена путовања и сл.

Буџетски приходи су планирани у износу од 1.210 милиона, што је за 40 милиона више у односу на план за 2011. годину. Повећање прихода биће резултат раста економије, проширења пореске основице и смањења сиве економије. Инвестиције значе нова радна мјеста, али и већу пореску основицу; зато је нови инвестициони циклус важан како за раст економије и животног стандарда, тако и за раст буџетских прихода.

Буџетски дефицит је планиран у износу од 42 милиона еура, односно 1,25% БДП-а и смањен је за 41 милион у односу на план за 2011. годину. Ово значи остварење примарног суфицита од 0,45% БДП-а у 2012. години. Зато је буџет за 2012. годину и одлучан корак ка постизању буџета без дефицита у 2013. и буџетског суфицита од преко 1% БДП-а у 2014. години, што смо зацртали средњорочним буџетским оквиром.

Капитални буџет планиран је у износу од 70 милиона еура, односно 2,1% БДП-а, што је више него извршење у претходним годинама. Истовремено, поред средстава планираних буџетом, постоји могућност повлачења додатних средстава за пројекте које финансирају међународне финансијске институција, а који су већ потписани и на располагању Влади. Уз капиталне расходе локалних самоуправа, укупан капитални буџет у 2012. години може достићи око 4% БДП-а. Претходно наведено значи да Црна Гора поштује златно фискално правило, јер су капитални расходи већи од дефицита за најмање 28 милиона еура или око 1% БДП-а.

Задужење је планирано у износу од 230 милиона еура (укључујући и повољан кредит Свјетске банке, за који смо већ потписали уговор). Иако задуживање нема карактер намјенских прихода, пресјеком примитака и расхода јасно је да ће средства финансирања бити усмјерена на: отплату главнице кредита (125 милиона еура), финансирање дефицита (43 милиона еура), као и на успостављање фискалних резерви (око 60 милона еура).

Висина укупне отплате кредита и обавеза од 182 милиона еура (главница 125 милиона еура и камата 57 милиона еура), што чини преко 5% БДП-а, наглашава потребу наставка агресивне фискалне консолидације, остварења суфицита и смањења државног дуга.

Државни дуг ће на крају 2012. године износити 46.8% БДП-а, а највећи дио раста дуга се односи на стварање фискалних резерви. Фискалне резерве потребан су инструмент одговорним државама, посебно у неизвјесном спољњем окружењу. У перспективи, фискалне резерве треба да постану формални инструмент јавних финансија, којим ће се, по угледу на добру међународну праксу, управљати у складу са јасно одређеним правилима, а њихово евентуално коришћење биће рестриктивно и само у ријетким екстремним условима.

Гаранције су планиране у износу од 10 милиона еура, и у највећем дјелу планиране су за инфраструктурне пројекте (жељезничка инфраструктура и сл.), чиме, уз редовно сервисирање постојећих обавеза на које је држава издала гаранције, смањујемо релативну фискалну изложеност и ризик. Смањење државне потрошње, дефицита, јавног дуга и нивоа гаранција, уз стварање фонда фискалних резерви, јесу предуслови и за побољшање кредитног рејтинга, што би позитивно утицало на укупну економију.

Сумарно, буџетску политику за 2012. карактеришу сљедећи елементи:

- Базирана је на реалном расту економије од 2%, уз стварање услова да економски раст буде динимизиран у 2013. и 2014. години на 3.5, односно 4% респрективно.

- Предвиђено је номинално и реално смањење државне потрошње. По први пут, консолидовану државну потрошњу смањујемо на испод 40% БДП-а. Средњорочним буџетским оквиром је дефинисано смањење текуће државне потрошње на испод 35% БДП-а, чиме ће се створити простор за капиталне инвестиције у висини од око 5% БДП-а.

- Предвиђено је повећање буџетских прихода за преко 40 милиона еура у односу на 2011. годину, са акцентом на проширење пореске основице и смањење сиве економије.

- Буџетски дефицит је смањен на 1.25% БДП-а, а јавни дуг ће на крају године износити 46,8% БДП-а, чиме се Црна Гора сврстава у ријетке државе, не само у еуро зони, већ и у Европи, које ће поштовати Мастритске критеријуме. За 2013. годину планиран је избалансиран буџет, а у 2014. години суфицит од преко 1% БДП-а, чиме се стварају услови за смањења државног дуга на око 41% БДП-а.

- Имплементирамо принцип поштовања златног фискалног правила, што ће подразумијевати да (будућа) нето задужења не могу бити већа од износа капиталних инвестиција. Истовремено, градимо фонд фискалних резерви, што је посебно важно за јачање стабилности и кредибилитета фискалне политике.

У најкраћем, Црна Гора изграђује конзистентну фискалну политику. Конзистентност подразумијева наставак фискалне консолидације, смањење дефицита и стварање услова за смањење јавног дуга, уз обезбјеђење фискалних резерви. Конзистентност подразумијева и да основне пореске стопе (ПДВ, порез на добити и доходак), по којима је Црна Гора препозната као конкурентна инвестициона дестинација, задржимо на истом нивоу. Истовремено, проширењем пореске основице и смањењем сиве економије, као и већом наплатом пореза на имовину и концесије, повећаћемо укупне буџетске приходе.

Јачањем кредибилитета фискалне политике, уз тјешњу сарадњу са међународним финансијским институцијама, јачамо стабилност. Уз наставак структурних реформи и унапријеђење пословног амбијента и ефикасности администрације, стварамо основе за динамичнији раст. То треба и то јесте приоритет економске политике коју ће спроводити Влада у наредном периоду.

Предлог буџета за 2012. је најбољи одговор који можемо понудити на економске изазове са којима се суочава Европа, а тиме и Црна Гора. Он треба да буде посматран и критикован у ширем контексту и уважавајући средњорочну перспективу. Важни су краткорочни циљеви које смо дефинисали, али је још важнији правац, који води ка конкурентној и динамичној економији, која је омеђена фискално одговорном и конзистентном политиком. То је једини материјал којим можемо поплочати пут за дугорочни просперитет.

др Милорад Катнић, министар финансија