Интервју министра Вучинића - Побједа, 17. новембар 2011.

Покушаји одвлачења инвеститора и наше пажње неће проћи

Главни разлог препумпавања инцидената којима у посљедње вријеме обилују неки медији јесте онемогућавање процеса продаје и приватизације некадашње војне базе у Кумбору, гдје у најави имамо веома озбиљне инвеститоре. Зато се сада помиње Порто Монтенегро, као покушај стављања у некакав наводно противзаконит контекст једног изузетно успјешног пројекта о којем је у суперлативима у годишњем специјалном додатку у јуну писао лондонски Финанциал Тимес, препоручивши га као једну од четири најпожељније дестинације у свијету за наутички туризам. Крајњи циљ је онемогућавање или блокирање страних инвестиција, а онда повика - Влада је неспособна - каже у интервјуу Побједи министар одбране Боро Вучинић.

Министар додаје да је порука да је Црна Гора стабилно на путу евроатлантских интеграција и да је не могу зауставити нити је са тог пута могу скренути покушаји да се неки инциденти или неке уобичајене ситуације од којих се праве сензације представе као главни ток. Боро Вучинић говори детаљно о процесу приватизације "Порто Монтенегра“, о разлозима „епидемије тужби" против Министарства одбране, о измјенама Закона о одбрани и Закона о војсци, о процесу евроатлантских интеграција, о томе како се у оружаним снагама штеди, као и о томе шта је највећи безбједносни изазов пред којим је Црна Гора.

Разговарао Срђан Кусовац

ПОБЈЕДА: Велику галаму диже протеклих дана један овдашњи политички таблоид при чему је стално ту негдје Министарство одбране. Најприје се преносе глупости некаквог канадског таблоида како су инвеститори у Порто Монтенегро малтене писали црногорске законе, онда се прави драма од благог насукивања Јадрана, дакле нечега што се нормално догађа свакој морнарици, па се кадровска рјешења дижу на ниво готово државногпроблема. Је ли то производ само потребе таблоида за сензацијом која доноси зараду или допуштате могућност да постоји мало шири план утицаја на процесе, чији год он био?

ВУЧИНИЋ: Хипотетички је могуће, наравно, и једно и друго. Оно што је, по мени, прије свега дневно присутно код дијела медија, то је нека наглашена потреба да се праве сензације. Вјерујем да ће се такав приступ ипак промијенити како будемо као друштво ишли даље у интеграције. Сто се центара тиче, они могу бити и вани, а извођачи радова су овдје. Сто се мотива тиче, може их бити више, могу бити различити. Економски и комерцијални прије свега, али и они који имају за циљ да покушају зауставити реформе које се, према оцјени оних који су квалификовани да оцијене реформе, добро спроводе. Они то раде са јасним циљем одвлачења наше енергије од стратешких, магистралних праваца и активности у овој Владиној политици, како би нас натјерали на трошење енергије на неке дневно актуелне ствари које су, како сте и сами казали, потпуно нормалне у овој или било којој другој земљи и потпуно се своде на неке уобичајене административне ствари. Дакле, не искључујем ни могућност да се на један такав начин из неког разлога покушава зауставити оно стоје наум ове земље и наум грађана Црне Горе који су се преко својих представника управо у Скупштини изј аснили о евроатлантском путу кроз Декларацију о независности и подршком доношењу новог Устава Црне Горе, који је такође потврдио ове стратешке правце и одреднице државе. Свако одвлачење енергије у том правцу, у правцу неких дневних, инцидентних и сензационалних ситуација нас доводи у ситуацију да просто више немамо времена за рад на озбиљним стварима и за рад на реформама које нас, прије свега, воде ка ономе што је наш циљ. Дакле, ако будемо размишљали на такавначин и трошили енергију у том правцу, наравно да нећемо имати енергије за главне циљеве. Тај покушај је препознат и јасам сасвим сигуран да ћемо бити посвећени управо оним циљевима које смо себи одредили: испуњавању партнерских односа који се у интеграционом смислу од Црне Горе очекују као земље којасе налази у Акционом плану за чланство. Наше резултате препознају наши партнери и добијамо само афирмативне и охрабрујуће оцјене. Уколико неко сматра да це нас кроз овакав вид дневног опомињања, врло често, рекао бих, постављеногтако да једна обична ствар изгледа као сензација, скренути ка тог колосијека ка Бриселу одговор је да неће. Неће то урадити, остаћемо врло чврсто на том колосијеку и напредоваћемо путем кој и нас води тамо, ка пуноправном чланству свих организација које се налазе у Бриселу, и евроатлантских и европских.

ПОБЈЕДА: Зашто баш сада? Засто је овај тајминг изабран?

ВУЧИНИЋ: Сада се отвара процес продаје и приватизације некадашње војне базе у Кумбору, гдје у најави имамо веома озбиљне инвеститоре. Тим што раде се заправо жели послати порука: Бјежите одавде, овдје је криминал и са овима не можете направити посао. Знамо добро стаје крајњи циљ. Крајњи циљ је долазак на власт, а најлакши начиње да се то направи, по њиховом мишљењу, представљањем оних који су сада на власти криминалцима и неспособњ аковићима.

ПОБЈЕДА: Најбољи пут је демантовање тврдњи те политичке групације. До сада је било више демантија, али сада на мериторном мјесту можемо да анализирамо ставку по ставку. Најприје Порто Монтенегро. Ви сте у оквиру тима Владе Црне Горе учествовали у том процесу. Ста се ту тачно дешавало и како?

ВУЧИНИЋ: Влада је формирала тим у којем је било неколико министара финансија, економије, туризма, саобраћаја и ја који сам тада био министар уређења простора и животне средине и предсједник Тендерске комисије. Тај простор на којем је сада Порто Монтенегро био је препознат као један од најважнијих ресурса наше земље. О томе колико је све успјешно најбоље говори податак да је престижни Финанциал Тимес Порто Монтенегро уврстио, у специјалном јунском додатку, у један од четири најбоља модела валоризације војне имовине.

ПОБЈЕДА: Колико је Црна Гора добила новца, или колико је Питер Манк дао новца?

ВУЧИНИЋ: Манк је зативатски „Арсенал" најприје понудио 3,2 милиона еура, даби то било увећано за социјални програм 15 милиона и 5 милиона које је добила општина Тиват за различите инфраструктурне пројекте. Укупна улагања у пројекат Порто Монтенегро, у еколошку санацију простора, изградњу луке, стамбеног и пословног комплекса, који је заиста импозантан, су Манка коштали преко 100 милиона до сада. У канадским доларима то је 150 милиона, све заједно.
Из Адриатик Маринаса наглашавају да ставке које се односе на санацију локације и еколошке интервенције представљају првобитну понуду инвеститора која је у току преговора преиначена и даје коначна уговорена сљедећа: 15.100.000 € за социјални програм, 5.000.000 € донација општини Тиват, купопродајна цијена 3.264.168 €, инвестиције у износу од најмање 106.000.000 €.

ПОБЈЕДА: Да ли је инвеститор учествовао у писању закона у складу са сопственим интересима, како су то навели таблоиди?

ВУЧИНИЋ: Ниједан инвеститор није учествовао, нити ће учествовати, у писању законодавства Црне Горе. Изјава господина Корлета је погрешно интерпретирана, што је он појаснио на недавној конференцији зановинаре. Приликом креирања повољног инвестиционог амбијента, Влада Црне наравно мора да узме у обзир потребе и интересе инвестиционе заједнице, али то никако не значи да се закони и други прописи доносе по мјери било ког појединачног инвеститора, већ служе развоју општег инвестиционог амбијента у конкретним секторима. Најбољи доказ је чињеница да су након доношења новог закона о јахтама све црногорске луке и марине регистровале три пута више улазака јахти него раније. Насупрот свему наведеном, смишљено се генеришу приче са интенцијом заустављања свих инвестиција у Црној Гори у овом критичном економском тренутку. Чуди настојање да ситуација буде још гора, када знамо да кроз пореску политику овакви пројекти пуне буџет, из буџета се издвајају капиталне инвестиције за здравство, школство, отварају нова радна мјеста... Прави се сценарио пропасти који се, непосредно и посредно, тиче сваког грађанина Црне Горе.

ПОБЈЕДА: Уз овај исконструисани случај имамо и „епидемију тужби" припадника Морнарице. Је ли и то повезано са овим покушајем стварања „случаја" од једног успјешног пројекта и са покушајем спречавања продаје Кумбора?

ВУЧИНИЋ: По пресуди Вишег суда у Подгорици, 22 припадника Морнарице Војске Црне Горе су добила укупно 236.770,51 еура. Поштујући одлуку Суда у законском року је исплаћена досуђена сума.
Што се тиче овог предмета, веома је важно истаћи сљедеће: Повод за тужбе које су поднијели скоро сви припадници Морнарице Војске Црне Горе, који су службовали на бродовима и пловним јединицама, није Закон о Војсци Црне Горе, већ наређење начелника Генералштаба Војске Србије и Црне Горе из 2005. године, којим је промијењено радно вријеме у Морнарици.

ПОБЈЕДА: Зашто је дошло до те промјене? То је, чини ми се, оно на чему се инсистира.

ВУЧИНИЋ: Познато је да су морнари на бродовима имали специфично радно вријеме и због тога добијали двије накнаде, стални и промјенљиви дио укрцања. Стални дио укрцања због отежаних услова рада на бродовима, а промјенљиви дио због смјенскограда. Дакле, ту се није радило о прековременом раду, већ управо због специфичног начина рада смјена уведенаје и накнада која је то ангажовање и покривала.
У конкретном случају имамо ситуацију с више лица која су на бродовима била на крстарењу или вјежби у иностранству, а да им је поред такозваног „промјенљивог дијела укрцања" исплаћена и припадајућа дневница за путовање у иностранство. И поред тога, овом пресудом им је признат и прековремени и ноћни рад. Дакле, за исто ангажовање признато им је право нанакнаду по три или најмање два основа. Такође, детаљно анализирајући обрачун испада да сваки мјесец у години има празник.
Наводимо карактеристичан примјер капетана фрегате Миљенка Катића, коме је за април 2006. године, када је са Школским бродом „Јадран" био на крстарењу у иностранству Грчкој, поред редовне плате и такозваног „промјенљивог дијела укрцања" исплаћено и 20% износа дневнице за службено путовање у Грчку. Овом пресудом само за тај мјесец по основу прековременог рада досуђено му је још и исплаћено 1.300,75 еура.
Имајући то у виду, Министарство одбране је иницирало преко заштитника имовинско правних инте реса Црне Горе предлог за ванредно преиспитивање пресуде Вишег суда у Подгорици. Такође, Војна полиција је основном државном тужиоцу у Бару доставила податке ради покретања кривичног поступка против више лица због уништавања службене документације о ангажовању на бродовима и неадекватног заступања у судском поступку. Индикативно је да је по истом наређењу о радном времену поступано и у тадашњој Рјечној флотили у Новом Саду, али да тамо судови нијесу прихватали да им се смјенски рад за који су добијали накнаду рачуна као прековремени рад.

ПОБЈЕДА: Вјерујем да сте довољно прецизно објаснили, да изађемо мало из ових дневних форсираних тема натраг на главни ток. Стаје са Законом о војсци и Законом о војној обавјештајној агенцији?

ВУИЧИНИЋ: У току је финализација рада на предлогу измјене Закона о одбрани и Закона о Војсци. Измјене су узроковане прије свега нашим даљим реформама у интеграционим процесима. Њима се ствара законски основ за доношење прописа о стандардима одбране и војне логистике који ће омогућити регулисање области које нијесу обухваћене националним прописима и преузимање НАТО стандарда.
Значајна измјена се односи на област обавјештајних, контраобавјештајних и безбједносних послова у области одбране. Садашње рјешење у којем су обавјештајни и контраобавјештајни послови у потпуности измјештени из Министарства одбране отежава наш даљи пут у евроатлантским интеграцијама и извршење мисија и задатака Војске, нарочито у мировним мисијама.
Свака јединица у Војсци, да би се ангажовала на терену, мора имати обавјештајне способности и структуру по НАТО стандардима. Познато је да постоји оправдан анимозитет према овим структурама у Војсци, због злоупотреба у не тако давном времену, али ово нема никакве сличности са КОС-ом и службама прије црногорске самосталности. Предложено је овлашћена лица у Министарству одбране и Војсци на територији Црне Горе могу прикупљати податке у области одбране само од запослених у систему одбране. Неће имати средства ни могућност тајног прикупљања података. Уколико то буде потребно, то ће на основу захтјева Министарства одбране вршити АНБ у складу са законом.
Измјене Закона о војсци су узроковане потребом усклађивања начина обрачуна зарада у Војсци са системом зарада корисника буџетских средстава. Свакако, искористиће се прилика да се регулишу и друга питања из живота и рада Војске, које је наметнула пракса.
Наравно, да су ово предложи измјена који су у припреми уласка у Владину процедуру и на чиј и садржај ће након њиховог коначно утврђеног текста одстране Владе завршну ријеч дати посланици у Скупштини Црне Горе.

И опозиција ће гласати за НАТО

ПОБЈЕДА: Када је ријеч о НАТО-у имам утисак да се, без обзира на истраживања јавног мњења, дио опозиције који је начелно против НАТО-а помирио са чињеницом да идемо сигурно ка Алијанси. Чак нека истраживања говоре да и они који су против НАТО-а вјерују да ћемо бити чланица.

ВУЧИНИЋ: Вјерујем да ће се таква перцепција промјене односа према евроатлантским интеграцијама брже и снажније наставити у наредном периоду. Не само у странкама које су данас на власти, него и у опозиционим странкама ћемо имати позитиван однос када је у питању улазак Црне Горе у НАТО. Препознају то наши партнери, који то цијене.

ПОБЈЕДА: Објавили смо протеклих дана интервју са генералом Сиреном, предсједавајућим Војног комитета Европске уније, који је говорио о потребама штедње и о рестрикцијама са којима се суочавају оружане снаге широм свијета. Британија је ове године у два наврата објавила жестоко резање и персонала и трошкова. Слично је и другдје. Како Војска Црне Горе „плива" у тој ситуацији када је мало новца, а много прохтјева?

ВУЧИНИЋ: Питање је врлоактуелно и хвала Вам на скретању пажње на оно што је данас најактуелније кад су у питању ствари у ресорима одбране готово свих држава у свијету. Сви се суочавају са рестрикцијама у буџетима за одбрану у складу са оним што су посљедице глобалне економске кризе. Сви осјећамо негативну страну тога. Читао сам и интервју са генералом Сиреном и мислим да је одличан и да је дао врло добре поруке. Доста тога смо препознали као добре савјете наших партнера, али је исто тако врло јасно речено да треба покушати урадити што више са мање, а то није једноставно. То је могуће направити на начин који је врло присутан међу земљама партнерима, а то је такозвани ..поолинг анд схаринг" (повлачење и дијељење), што је готово неизбјежна дефиниција која се чује на свим важним скуповима и у Бриселу и другдје, као добар рецепт како треба рационално користити ресурсе.

ПОБЈЕДА: Је ли то и наш главни безбједносни изазов?

ВУЧИНИЋ: Наш главни војноодбрамбени изазов је онај коп је готово свуда одбрамбени изазов адекватни људски ресурси и недостајући материјални ресурси.

Побједа, 17. новембар 2011. - Политика (стране: 1, 2, 3)