Интервју министра финансија др Милорада Катнића објављен у "Дневним новинама" - "Морамо се суочити са неефикасним предузећима"

Која је прва опција за задуживање на међународним тржиштима наредне године? Да ли је реално да Црна Гора уђе у неки аранжман са ММФ?

Уважавајући врло озбиљне проблеме са којима се суочава свјетска, а посебно европска, економија и изражену неизвјесност, претпоставка је да ће наредне године доступност међународним финансијским тржиштима бити лимитирана. Зато ће могућност обезбјеђења средстава на комерцијалном тржишту представљати велики изазов, не само за Црну Гору, већ и за велики број европских држава. У том смислу, неопходно је да развијемо алтернативне изворе финансирања и смањимо зависност од комерцијалног тржишта. Интензивирали смо сарадњу са Свјетском банком и Међународним монетарним фондом, као и другим финансијским институцијама. Дио средстава Свјетске банке ће бити на располагању већ почетком 2012. године, а са ММФ-ом ћемо наставити разговоре о њиховој даљој могућој подршци економске потике коју спроводимо. Свакако, уколико међунардно тржиште буде "отворено" за црногорске обвезнице, а услови прихватљиви, то ће бити могућа опција.

За наредну годину најављена је рестриктивнија пореска политика. Шта то конкретно значи? Хоће ли се уводити која нова дажбина?

Унапређењем акцизног система, већим опорезивањем имовине која није у функцији стварања дохотка, проширењем поре-ске основице и сузбијањем сиве економије повећаћемо буџетске приходе. Ефикаснија контрола пореских обвезника донијеће не само више прихода, већ и више реда и пореске дисциплине. Истовремено, задржаћемо конкурентне основне стопе пореза на додату вриједност, пореза на доходак и пореза на добит које, за разлику од многих држава у окружењу и Европи, Црна Гора није током кризе повећала. Дакле, општи ниво пореског оптерећења кључних пореза, као што су ПДВ и порез на доходак и добит, неће порасти, што одражава стабилност пореског система Црне Горе. Али мора се проширити пореска основица, односно повећати прикупљање из извора гдје постоји неоправдано низак прилив због сиве економије. Конзистентан порески систем, његова пуна имплементација у дијелу ефикасне наплате уз потребна тзв. фина подешавања је најбоља подршка кредибилним инвеститорима, новом запошљавању и економском развоју.

Могу ли на помоћ од државе наредне године рачунати компаније Жељезара, КАП, Рудници боксита, Монтенегро ерлајнз?

Свака помоћ државе је трошак за садашње и будуће пореске обвезнике. У условима када се држава задужује под неповољним условима овај трошак постаје израженији, па је неопходан не само додатни опрез, већ и рестриктиван приступ. Државна помоћ мора бити изузетак, а суштина Закона о државној помоћи и успостављених институција и механизама је да ограниче, а не да промовишу државну помоћ. То још многи не схватају у Црној Гори. На срећу или жалост, зависно како ко посматра овај економски инструмент, питање значајније државне помоћи није више ствар опредјелјенја, већ објективних фискалних лимита.

Да ли је буџетом предвиђена помоћ за привреду наредне године? Ко може добити ту помоћ или подршку?

Да ли бисте Ви дали од своје плате субвенцију и помоћ за неко предузеће? То је оно што се често тражи. Предузећа морају наћи унутрашње резерве и повећати продуктивност. Ако и даље лоше послују, треба их темељно реструктурирати. У крајњем, предузећа која дугорочно не могу да буду конкурентна на тржишту не треба ни да постоје. А било какве субвенције и помоћи могу бити веома ограничене, врло краткорочне и искључиво у функцији реструктуирања и бољег пословања. Ни пуно богатије државе од нас не могу приуштити отворене дугорочне субвенције, ми још мање. Са неефикасним системима и предузећима се морамо суочити и одлучно кренути даље у правцу стварања модерне и конкурентне привреде, засноване на знању, раду и иновацијама. У супротном, остаћемо талац зачараног круга ниског дохотка и малих могућности.

Да ли је за наредну годину планиран почетак рационализације јавне управе? Да ли ће бити отпуштања запослених у државној управи? Који је број смањења радника планиран? У којој је фази смањење радника у локалним самоуправама?

Креирање финансијски одрживог и функционалног државног апарата је један од приоритета Владе. Црногорска економија, са кризом и без ње, не може бити конкурентна са јавним сектором од преко 50.000 запослених. Иако појединачно незадовољавајуће, у укупним релативним показатељима, издвајања за плате у Црној Гори су изнад међународних стандарда. Међутим, од самог броја запослених и фискалног трошка, важнији је квалитет услуга коју пружа државна администрација.

Да ли је ниво дуга ризичан? Може ли доћи до дужничке кризе?

У протекле три године дошло је до повећања јавног дуга Црне Горе, доминантно усљед утицаја економске кризе која је опредјелјивала укупан амбијент. Смањени буџетски приходи, усљед пада увоза, инвестиција и ослабљене економске активности, и повећани расходи, узроковани повећањем зарада, пензија и социјалних давања, резултирали су дефицитом који се морао финансирати задуживањем. Са овим изазовом су се суочиле готово све државе Европе. Просјечан дуг у еурозони износи преко 85 одсто БДП, а свега три од 17 земаља еурозоне успјеле су одржати ниво дуга у оквирима масхтрихтских критеријума. Црна Гора, са дугом од око 45 одсто БДП-а, спада у групу умјерено задужених земаља. Упркос овој чињеници, у Министарству финансија нијесмо задовољни, посебно динамиком развоја јавног дуга посљедњих година. Црногорски економски систем, као мали и отворен, без могућности монетарног прилагођавања, додатно је осјетљив на егзогене шокове. Зато је један од приоритета наше политике обуздавање раста државног дуга и његово значајно смањење у средњорочном периоду. Посвећени смо имплементацији мјера које значе смањење задуживања и државног дуга, али узимајући у обзир терет старих дугова и обавезе њиховог сервисирања за извјестан будући период неминовна су нова задуживања. Нова задужења нужно не значе повећање нивоа нето дуга, јер ће наредних година она бити мања од износа потребних за сервисирање дуга. Наредне године биће "преломне", а буџетом за 2012. годину трасирали смо пут ка смањењу дуга у средњорочном периоду на испод 40 одсто БДП. Уз фонд фискалних резерви које почињемо да градимо, можемо бити једна од фискално уређенијих држава и примјер у Европи.

Штедња је јако важна

Фаворизујете максималну штедњу, па чак практично и не користите службене аутомобиле, а Ваше Министарство промовише штедњу. Очекујете ли да се и Ваше колеге министри понашају слично?

У приватним финансијама свако може да доноси одлуке у складу са својим преференцијама. У располагању новцем пореских обвезника, Министарство финансија мора бити примјер и постављати добра правила. Штедња је манифестационо важна у тешким временима због "осјећаја праведности", може ублажити, али сама по себи не може ријешити проблем недостајућих средстава. Неопходно је створити услове за напредак и одрживи развој. Позитивни примјери и резултати су оно на шта дајемо нагласак.


БЕЗ АРАНЖМАНА

Хоће ли Влада имати наредне године аранжмане са ЕИБ и КфW који подразумијевају помоћ банкарском сектору?

Буџет за наредну годину не предвиђа закључивање аранжмана са међународним финансијским институцијама, који би подразумијевао издавање државних гаранција за подршку банкарском сектору.

Новинар: Новак Ускоковић