- Влада Црне Горе
Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине Делегација Владе Црне Горе учествује на Конференци...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Делегација Владе Црне Горе учествује на Конференцији Уједињених нација о промјени климе у Дурбану, Јужноафричка Република која се одржава у периоду од 29. новембра до 09. децембра.
Објављено: 06.12.2011. • 22:21
И ове године кључно питање преговора на експертском и политичком нивоу је постизање договора о правно-институционалном модалитету другог обавезујућег периода након истека периода важења Кјото протокола, 2012. године. Поред будућности Кјото протокола и механизама за његову примјену, кључно питање је опрерационализација Зеленог климатског фонда из којег би се финансирали напори земаља да своје привреде учине што "зеленијим" и да се прилагоде глобалном загријавању. Разматрају се ставови ЕУ, појединих развијених држава, држава у развоју.
У оквиру техничких тијела конвенције посебна пажња се поклања питањима која су од примарног значаја за испуњавање обавеза из Копенхагенског споразума и Споразума из Канкуна, а које се нарочито односе на стављање у функцију Зеленог климатског фонда, покретање брзог финансирања, трансфер технологија, материјалне стандарде у оквиру примјене ЦДМ механизама (Механизам чистог развоја), акционе планове за адаптацију, употребу горива у авио и поморском саобраћају, форестрацију и дефорестрацију, методологије за складиштење ЦО2. Наведено је примарно предмет пажње држава у развоју обзиром да примјена ових инструмената треба да омогући предузимање мјера адаптације и ублажавања на мјерљив начин. У оквирима ад хоц групе за Кјото протокол изденифисала су се три предлога о форми другог обавезујућег периода, о којим се расправља, за сада без консензуса.
Наведени елементи представљају основу за интензивне преговоре на политичком нивоу који почињу сјутра. У оквиру овог сегмента, излагање ће имати вођа Делегације Владе Црне Горе, Драгица Секулић, помоћник министра економије за енергетску ефикасност. Такође, на маргинама сегмента на високом нивоу планирани су и састанци Делегације Владе Црне Горе са представницима Европске комисије и Секретаријата УН о промјени климе, као и на билатералном нивоу, са представницима Њемачке, Јапана и Пољске.
Конференција је највиши конститутивни орган Конвенције о климатским промјенама, коју чине опуномоћене државне делегације земаља уговорница. Оквирна конвенција УН о промјени климе (у даљем тексту Конвенција) усвојена је на Конференцији УН о развоју и животној средини 1992. године у Рио де Жанеиру, када је исту потписало 166 земаља. Марта мјесеца 1994. године Конвенција је ступила на снагу, а годину дана касније у Берлину, одржано је Прво засједање Конференције земаља уговорница Конвенције и од тада се годишња засједања редовно одржавају.
Основни циљ Конвенције је да се смање емисије гасова са ефектом стаклене баште као посљедица људских активности, како би се зауставило даље загријавање атмосфере које има за посљедицу глобалну промјену климе и подизање нивоа свјетског мора. Црна Гора је чланица Оквирне УН Конвенције о климатским промјенама од 27. јануара 2007. године, а Кјото протокола од 2. септембра 2007. године.
У оквиру техничких тијела конвенције посебна пажња се поклања питањима која су од примарног значаја за испуњавање обавеза из Копенхагенског споразума и Споразума из Канкуна, а које се нарочито односе на стављање у функцију Зеленог климатског фонда, покретање брзог финансирања, трансфер технологија, материјалне стандарде у оквиру примјене ЦДМ механизама (Механизам чистог развоја), акционе планове за адаптацију, употребу горива у авио и поморском саобраћају, форестрацију и дефорестрацију, методологије за складиштење ЦО2. Наведено је примарно предмет пажње држава у развоју обзиром да примјена ових инструмената треба да омогући предузимање мјера адаптације и ублажавања на мјерљив начин. У оквирима ад хоц групе за Кјото протокол изденифисала су се три предлога о форми другог обавезујућег периода, о којим се расправља, за сада без консензуса.
Наведени елементи представљају основу за интензивне преговоре на политичком нивоу који почињу сјутра. У оквиру овог сегмента, излагање ће имати вођа Делегације Владе Црне Горе, Драгица Секулић, помоћник министра економије за енергетску ефикасност. Такође, на маргинама сегмента на високом нивоу планирани су и састанци Делегације Владе Црне Горе са представницима Европске комисије и Секретаријата УН о промјени климе, као и на билатералном нивоу, са представницима Њемачке, Јапана и Пољске.
Конференција је највиши конститутивни орган Конвенције о климатским промјенама, коју чине опуномоћене државне делегације земаља уговорница. Оквирна конвенција УН о промјени климе (у даљем тексту Конвенција) усвојена је на Конференцији УН о развоју и животној средини 1992. године у Рио де Жанеиру, када је исту потписало 166 земаља. Марта мјесеца 1994. године Конвенција је ступила на снагу, а годину дана касније у Берлину, одржано је Прво засједање Конференције земаља уговорница Конвенције и од тада се годишња засједања редовно одржавају.
Основни циљ Конвенције је да се смање емисије гасова са ефектом стаклене баште као посљедица људских активности, како би се зауставило даље загријавање атмосфере које има за посљедицу глобалну промјену климе и подизање нивоа свјетског мора. Црна Гора је чланица Оквирне УН Конвенције о климатским промјенама од 27. јануара 2007. године, а Кјото протокола од 2. септембра 2007. године.
Везани чланци:
Извјештај о јавној расправи о Нацрту Урбанистичког пројекта за комплекс православног Сабор 28.01.2025.
Конкурс за избор идејног пројекта који ће представљати Црну Гору на XИX међународној изло 21.01.2025.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?