Делегација Владе Црне Горе на Конференцији Оквирне Конвенције Уједињених Нација о промјени климе

Делегација Владе Црне Горе предвођена помоћником министра економије за енергетску ефикасност Драгицом Секулић, наставља учешће на Седамнаестој Конференцији држава потписница Оквирне Конвенције Уједињених Нација о промјени климе у Дурбану. Члан Делегације је и савјетник министра одрживог развоја и туризма Јелена Кнежевић.
Помоћница министра Драгица Секулиц имала излагање у оквиру сегмента Конференције који се одржава на високом нивоу. У излагању је, измедју осталог, навела да је Црна Гора као држава у развоју спремна пружити допринос заснован на принципу једнакости и праву на одрживи развој. Наглашено је и да је неопходно учинити напоре, упркос растућој економској кризи, како би се омогућило спровођење одлука из Копенхагена и Канкуна, у првом реду оних које се односе на успостављање Зеленог климатског фонда (Греен Цлимате Фунд) и Брзог покретања финансирања (Фаст Старт Финанцинг). Подршка развијених држава државама у развоју, посебно у погледу трансфера одговарајућих технологија за адаптацију и ублажавање климатских промјена, наглашена је као кључна за испуњавање обавеза у оквиру заједничке, али подијељење одговорности. Посебно је истакнуто и питање интеграције климатских промјена у секторске политике, стратегије и планове. Секулић је изложила и да је Црна Гора као флексибилан и одржив систем, у могућности да на малом, али природним вриједностима богатом дијелу планете, имплементира концепт зелене економије, који не ускраћује развој, већ га напротив афирмише примјеном свих релевантних и расположивих инструмената.

У оквиру учешћа у сегменту Конференције на високом нивоу комесар ЕУ за климатске промјене, Кони Хедегард је истакла да је Европска унија спремна за други обавезујући период под Кјото протоколом и нагласила да ЕУ треба бити сигурна да ће и друге земље чланице Конвенције УН о промјени климе у току преговора прихватити услове другог обавезујућег периода. Мартин Колорец, министар заштите животне средине Пољске, је позвао на креирање ”мапе пута” која ће водити глобалном свеобухватном и правно обавезујућем оквиру. Нагласио је да ЕУ очекује пуну имплеменацију споразума из Канкуна. Министар вањских послова Гренаде и предсједавајуци Алијансе малих острвских дрзава, Карл Ход је истакао да је систем заснован на мултилатералним уговорима неопходан за опстанак малих острвских земаља. Министар заштите животе средине и шума Индије, Јајанати Натарајан је, наводећи развојна достигућа Индије, оцијенио да се Индија суочава са бројним изозовима, али да је свјесна своје одговорности и испуњавања своје обавезе. Помоћник министра вањских послова Аргентине амбасадор Алото је испред групе Г77 оцијенио да су земље у развоју погођене климатским промјенама, а да нијесу допринијеле узроку проблема климатских промјена, те да је умањење емисије гасова са ефектом стаклене баште од круцијалног значаја за земље Г77 .
Током Конференције Делегација Владе Црне Горе сусрела се са Рицхардом Кинлеy-ем, замјеником извршног секретарара Оквирне Конвенције УН о промјени климе. Том приликом размотрена су кључна питања која су предмет преговора на стручном и политичком нивоу. Такође, очекује се да ће Конференција у Дурбану резултирати договором о институционалној форми и временском оквиру за операционализацију Зеленог климатског фонда, у периоду 2013-2014. године. Црна Гора је охрабрена да, користећи механизме сарадње са техничким тијелима Конвенције, као и са развијеним државама на билатералној основи, своје дјеловање усмјери на обезбјеђивање подршке из средстава у оквиру тзв. Брзог почетка финансирања (Средства за земље у развоју договорена у циљу брзог дјеловања на климатске промјене).
Током четвртка и у ноћи између четвртка и петка настављени су преговори и консултације на министарском нивоу. Контакт групе разматрају питања од значаја за усаглашавање позиција које ће бити презентоване у завршним документима двије ад хоц радне групе за Кјото протокол и дугорочну сарадњу и завршном акту Конференције у Дурбану. Приоритетна су питања редукције емисија гасова са ефектом стеклене баште, мјере ублажавање утицаја климатских промјена, тржишно и нетржишно утемељени инструменти и механизми Конвенције, национални планови за прилагођавање на утицај климатских промјена, трансфер технологија и изградња капацитета.
Кључно питање од кога зависи ефективна и одржива имплементација Конвенције односи се договор о другом обавезујућем периоду примјене Кјото протокола и отварању процеса преговора о новом правно обавезујећем инструменту који би ступио на снагу послије 2020. године. У завршним преговорима разматрају се четири опције које се крећу од предлога за доношење новог правно обавезујућег инструмента, измјене и допуне члана 17 Кјото протокола који се односи на квантификовано смањење емисија, до предлога око допуна завршног документа Конференције одржане на Балију.
Завршни акт Конференције у Дурбану биће презентован на пленарном засиједању које се очекује у раним јутрањим часовима, 10. Децембра 2011. године.