Интервју предсједника Владе Игора Лукшића за Побједу: Дужност Владе нијесу популарне, већ одговорне одлуке

Интервју са предсједником Владе Игором Лукшићем Побједа је направила на терену – током његове радне посјете сједишту Посебне јединице полиције и Специјалне антитерористичке јединице. Иако је, како је и посјета показала, ванредно стање било најактуелније питање одлучили смо да тежиште разговора пребацимо на главну политичку тему – размимоилажење двију водећих странака владајуће коалиције у вези са Комбинатом алуминијума. Предсједник Владе говори о томе да ли су ова размимоилажења дио уобичајеног политичког фолклора у предизборној години или испољавање озбиљних разлика, да ли ово може бити окидач за пријевремене изборе, да ли у ДПС-у размишљају о новим странкама које се помаљају… 

Предсједник Владе говори о невладиним организацијама које се баве политиком, о медијима, о томе зашто се лично латио лопате и чистио снијег…

ПОБЈЕДА: Је ли од сједнице Владе 9. фебруара, када сте објавили јавности разлике унутар чланова Владе у вези са КАП-ом и затражили скупштинску расправу о томе, било на највишем нивоу контаката представника двију водећих странака владајуће коалиције?

ЛУКШИЋ: Није било комуникације највиших представника Демократске партије социјалиста и Социјалдемократске партије од како је након сједнице Владе 9. фебруара затражено да се о Владиној политици према КАП-у одреди Скупштина због разлика унутар владајуће коалиције. Очекујем да ћемо имати комуникацију у сусрет скупштинској расправи, уколико је потребно прецизирати и појаснити закључке које смо предложили. Урадио сам управо оно што сам најавио да ћу урадити: Уколико Скупштина подржи политику Владе у смислу рјешавања проблема КАП-а која је садржана у Предлогу закључака – онда Влада има мандат да се даље бави тим питањем. А уколико не буде било скупштинске подршке, онда се зна шта ће бити наредни потези. У најмању руку нијесам сигуран да Влада у овом саставу може да се бави тим или неким другим питањима – каже Побједи предсједник Владе Игор Лукшић.

ПОБЈЕДА: Да ли би по Вашој процјени могло да се догоди да разлике унутар водећих странака владајуће коалиције у вези са КАП-ом испровоцирају изборе прије редовног рока?

ЛУКШИЋ: И даље мислим да би одговорно понашање политичких структура значило пуну посвећеност нашим европским обавезама, јер наш приоритет треба да буде стварање услова за почетак приступних преговора са Европском унијом у јуну мјесецу. Подсјетићу, да Европска комисија очекује да причу око уставних амандмана извадимо из фиоке, да очекује досљедну имплементацију антикорупцијских закона, и она се одвија поготово од 1. јануара, и треће, очекује нас комплетирање биланса резултата. Од прве до посљедње карике треба да имамо резултате, а то ће сигурно дјеловати убједљиво када је Европска комисија у питању. Значи треба да наставимо да се посвећено бавимо нашим европским обавезама са једне стране, а са друге треба наставити рјешавати економска питања и побољшавати економско-социјалну слику. Из тих разлога сматрам да није рационално компромитовари наше европске обавезе и заказивати изборе прије јуна мјесеца. Али, то свакако не зависи од Демократске партије социјалиста.

ПОБЈЕДА: Шта се конкретно догодило на сједници Владе, а да је то био разлог да се Ви лично појавите и објавите јавности да у Влади нема јединства у вези са КАП-ом и да тражите преиспитивање повјерења?

ЛУКШИЋ: Питање Комбината алуминијума Подгорица је већ дуги низ година једно од питања које, како ми се чини, појединим актерима на политичкој сцени служи за лако и брзо стицање политичких поена. Критике које се упућују Влади на рачун њене политике у КАП-у увијек су контрадикторне. Наиме, док тврде да треба очувати КАП, упоредо критикују помоћ коју је држава давала овој компанији. Чак и међу онима који би с улице да управљају имате истовремено и заговорнике гашења КАП-а и његовог одржавања. Такве изјаве и иступи су врло питке, јер се не супростављају очекивањима запослених у овој компанији, а и на фону су јавног мњења које сматра да је превише оптерећено проблемима у КАП-у. Управо то је и био један од разлога због чега сам одлучио да се то питање расправи у Скупштини и да се јасно стави до знања да ли ова Влада има мандат да рјешава тај проблем или нема. Напокон, од подршке Парламента ће зависити и опстанак компаније, па је добро да чујемо предлоге за рјешења нагомиланих проблема који нису од јуче. Критика која не сноси никакву одговорност даје огроман простор за политичко дјеловање, али не доводи до резултата у реалном животу. Моја намјера је управо и била у томе – да сви они који сматрају да имају рјешење за Комбинат алуминијума Подгорица, предоче то јавности и запосленима у овој компанији, а ми смо као Влада врло заинтересовани да чујемо такве предлоге. Сматрам да је Скупштина Црне Горе право мјесто за то.

ПОБЈЕДА: Јесте ли током ових годину и мало више, од када сте предсједник Владе, или раније као министар финансија билил упознати са неким приједлогом главног коалиционог партнера Ваше странке?

ЛУКШИЋ: Ја га до сада нијесам чуо осим да треба раскинути уговор. Али када говоримо о раскидању уговора онда, што се мене тиче, они куцају на отворена врата. Ја не видим проблем да незадовољство аранжманом са Русима ми преточимо у пуну одговорност за управљање Комбинатом, али је то потребно урадити у складу са уговором.

ПОБЈЕДА: Да ли је са Русима разговарано о њиховом изласку из КАП-а? Ако јесте која је цијена њиховог изласка из власништва?

ЛУКШИЋ: Већ дуже времена понављамо да нисмо задовољни начином на који руски партнер у КАП-у рјешава питања која оптерећују компанију. Понудили смо им да нам продају њихов пакет акција за један еуро. Одлазак ЦЕАЦ-а из Комбината ојачао би нашу преговарачку позицију у евентуланим будућим преговорима уколико се појави нови инвеститор који би био заинтересован за ову компанију и који би понудио рјешења за дугорочно снабдијевање електричном енергијом и реструктурирање дуга. У сваком случају, све наше понуде биће предочене парламенту уз, наравно, остављање простора да се саслушају алтернативне опције. Оно што је наша главна брига су запослени у тој компанији и наставак производње, а на којим принципима, одлучиће парламент.

ПОБЈЕДА: Колико је висок степен ризика да Влада плати комплетних 132 милиона еура гаранција Комбинату алуминијума? Да ли постоји било каква опција у којој држава не би платила овај износ? Да ли евентуално проглашење стечаја КАП-а може „спасити“ државу?

ЛУКШИЋ: Више пута смо истицали, гаранције дате КАП-у су наш највећи фискални ризик и нешто што може битно да угрози фискалну стабилност коју градимо. Ризик је висок и он је препознат, па смо, управо из тих разлога, водили преговоре са кредиторима да би, у случају ризика од активирања гаранција, договорили репрограм на више година и у више рата и тиме смањили изложеност буџета.

Свакако, највећа опасност било је активирање гаранција према Дојче банци, а ризик постоји јер ОТП и ВТБ банке могу да дискреционо одлуче да активирају гаранције и за ту опцију Влада мора бити спремна, зато и дефинише фискалну политику са алтернативним сценаријима. Како је ријеч о међународно предузетим обавезама, које као одговорна држава морамо измирити, тако да је трошак по основу датих гаранција неизбјежан, а од заједничке одлуке и концензуса зависиће његова висина.

ПОБЈЕДА: Ако не буде пријевремених избора због КАП-а, у коликој мјери Ви као предсједник Владе видите проблем фундаменталне разлике двају водећих партнера у Влади – ДПС-а и СДП-а у вођењу економске политике?

ЛУКШИЋ: Питање КАП-а је веома важно питање за Црну Гору, њену укупну економску и социјалну стабилност. Сматрам да сваки члан Владе Црне Горе треба да стоји иза одлука власти којој припада и у чијим органима заузима високе позиције, без обзира на то колико те одлуке могу да буду болне и, можда, непопуларне у времену у којем се доносе. Дакле, не можете бити члан владе, а не сносити одговорност на политичком ниовоу за њене одлуке. Мени је лично потпуно разумљива потреба да се „перу руке“ од непопуларних и одлука које могу донијети негативне политичке поене. Али, посао Владе није да доноси политички популарне, већ рационалне и одговорне одлуке.

Тема КАП-а изазива контроверзе, а владајућа коалиција је до сада имала различите ставове по том питању. Једно је имати политички став, што цијеним, а сасвим друга ствар је, са нивоа извршне власти, критиковати не дајући никакве конкретне приједлоге и боља рјешења за одређене проблеме тим прије што су сва алтернативно реална рјешења добродошла. Гаранције за кредите које су издате нису биле никоме поклон, вец су помогле да се у тренутку када је нестанак КАП-а 2009. године био веома реалан обнови производња, реализује социјални програм, спријечи даље погоршање стања у банкарском сектору и пад кредитног рејтинга. Заиста сам мишљења да сви они који су градили политички углед критикујући одлуке Владе напокон морају јасно да ставе до знања и нама у Влади, али и црногорској јавности, које су алтернативе владиној политици у погледу Комбината алуминијума. Није спорно донијети одлуку о преузимању пуне одговорности за пословање те фабрике, и лично сам то и предложио, али морамо бити свјесни да у средњем и дугом року ко год да је власник суочава се са истим питањима. И то је једина позадина моје одлуке, да се у Парламету провјери да ли постоји повјерење Влади и њеној полтици у КАП-у. Суштинска брига Владе је на који начин обезбиједити наставак производње и одржати 1,2 хиљаде радних мјеста. Ми, свакако, имамо предлоге, и понављам да је свако и боље рјешење управо оно што желим да имамо, да га усагласимо и за њега преузмемо одговорност. Не смијемо заборавити да је управо КАП утицао значајно на раст економије у посљедње двије године и да би без те производње буџетски дефицит и јавни дуг били већи.

ПОБЈЕДА: Одлука СДП је прије пет година „срушила“ цјелокупан концепт енергетске политике која је подразумијевала и градњу другог блока у ТЕ Пљевља. Можете ли као премијер и дугогодишњи министар финансија процјенити економске и политичке штете или користи у случају једне или друге опције.

ЛУКШИЋ: Недвосмислено се показало у посљедњем периоду, при томе мислим и на период суше који смо имали у току посљедња четири мјесеца претходне године, као и на овај период сибирске зиме, да Црна Гора мора да улаже у енергетику и искористи своје потенцијале. Мислим да сада нема сумје у јавности да ли треба радити на стабилности нашег енергетског система и валоризацији, прије свега, хидропотенцијала. И по питању енергетике, нисмо имали јединствен став у Влади Црне Горе, иако смо сви сагласни да треба „да имамо наше изворе енергије“. Понављам, потпуно смо отворени да саслушамо и у коначном примијенимо све предлоге који су конкретни и који носе одговорност. Веома бих био задовољан када би држава Црна Гора имала своје изворе, којим би се финансирало око три милијарде еура инвестиција у енергетици, ауто-пут и све остало што су развојни пројекти, али смо сви свјесни да ситуација није таква. Овакво стање у којем се захтијева да не радимо ништа у енергетском сектору, али и да имамо своје изворе енергије, при томе критикујући и пројекте који повезују Црну Гору са енергетским тржиштима ЕУ и шире, више је него контрадикторно.

ПОБЈЕДА: Да ли је могуће у овом моменту изнијете процјену до када ће трајати ванредно стање?

ЛУКШИЋ: Ванредно стање ће трајати до момента док се не стекну услови за нормално функционисање саобраћајне и енергетске инфраструктуре од виталног значаја, нормалан проток роба, хране, љекова, несметани рад образовних институција, односно док се не створе сви неопходни услови да институције у својим редовним активностима могу санирати посљедице настале усљед ванредних непогода. Свакодневно пратим ситуацију са надлежним институцијама и као што смо, у складу са процјеном стања на терену предложили уводјење, предложићемо и одлуку о прекиду ванредног стања.

ПОБЈЕДА: Какви су закључци анализа поступака државних органа у првим данима невремена прије проглашења ванредног стања? Јесу ли се жртве могле избјећи? Били смо свједоци различитих ставова двојице министара Ваше владе о сналажењу и несналажењу у то вријеме. Какав је Ваш став?

ЛУКШИЋ: Рекао бих да су ти ставови изречени у најбољој намјери, а не са циљем конфронтирања и дисонантних тонова. И министар Брајовић и министар Милошевић, у оквиру својих ресора, дали су пуни допринос превазилажењу тешке ситуације и пружања подршке нашим грађанима.

Можда би се могло рећи да, у првом таласу снијежног невремена, комуникација на нивоу држава-лолалне самоуправе, и није била најбоља. Не постоји систем који је спреман да моментално реагује на несто сто се дешава једном у 50 година, зато су многе оцјене пуко критизерство, а не реална критика. Ипак вјерујем да ће анализа цјелокупног стања показати да су реакције биле адекватне и правовремене. Као што су грађани и претходних дана могли да виде, ставили смо у погон све капацитете у циљу стварања услова за нормалан живот и покушали да допремо до оних којима је помоћ била најпотребнија. Жалим због сваке жртве снијежног невремена и породицама страдалих упућујем моје најискреније саучешће. Нажалост, овакве ванредне ситуације повлаче са собом и људске жртве. Ово су били случајеви гдје људи на терену, нажалост, нису могли да реагују.

ПОБЈЕДА: Да ли је грађевинска оператива приватних компанија ставила на располагање грађевинске машине за чишћење снијега?

ЛУКШИЋ: Према информацијама које сам добијао са терена, практично све што је реално употребљиво је искоришћено.

ПОБЈЕДА: Од првих тренутака преузимања дужности предсједника Владе уочљив је Ваш напор за партнерским односом са невладиним сектором. Колики је, по Вама, допринос невладиног сектора био у овим најтежим тренуцима од како сте Ви на челу владе?

ЛУКШИЋ: Сложићемо се да је амбијент у којем су сви капацитети једног друштва укључени у спровођење и промоцију евро-атлантских, али и економских, социјалних политика, једини рецепт за успјех. На почетку свог мандата најавио сам да ће ова Влада бити отворена за све, оне чије искрене намјере и напори доприносе реализацији ових циљева, а у интересу бољих услова живота црногорских грађана. Стога сам настојао да, што је могуће више, креирам услове да се глас НВО-а чује и утиче на доношење важних закона и стратешких аката, да су њихови представници у савјетима, радним групама и другим тијелима, на свим мјестима гдје се доносе важне државне одлуке. Ја вјерујем да је такав однос и једини продуктиван за цјелокупно друштво чија је аспирација улазак у ЕУ. Цивилни сектор је партнер Владама у свим демократским земљама. Наравно, све док дјелује као истински дио цивилног сектора, а не као квази политичка партија.

Желио сам да својим личним примјером, заједно са министром Катнићем, позовем на личну, али и колективну одговорност и солидарност. Зато мислим да су критике из скупштинског ресторана и сличних простора најблаже речено неозбиљне. Искрено вјерујем да је свако у својим редовима пружио највише што је могао и дао свој допринос. Управо прије неки дан сам се придружио студентима који су чистили простор испред зграде Владе, солидарност навијача је више него за похвалу. И то је добра порука јавности у најтежим цивилним ситуацијама. Ипак не могу а да не примијетим да има и доста оних који би да ријеше све проблеме у држави преко ноћи, а чекају да им неко други снијег очисти испред куће.

ПОБЈЕДА: Зашто када сте чистили простор испред сједишта Владе нијесте позвали да Вам се придруже они који ће ту за неки дан протестовати. Није ваљда разлог тај да Ваша влада није успјела да набави „ударничке лопате“ за Вању Ћаловић и Срђу Кековића?

ЛУКШИЋ: Заправо, слушајући њихове досадашње наступе ја сам очекивао да ће се они први јавити да помогну, али сам се очигледно преварио.

Црна Гора, као мала и отворена економија, без довољно домаће акумулације, умногоме зависи од инвестиција. Но, понекад у нашој јавност се оштро критикују поједине инвестиције и ствара клима у којој се реномирани инвеститори осјећају да нису добродошли. То није добра порука иностраној заједници. Са друге стране, даљи трендови који се тичу СДИ-а су, такође, усљед развоја ситуације на европском тржишту, неизвјесни и постоји реалан ризик смањеног прилива инвестиција и у наредном периоду.

У том смислу, интензивираћемо активности које се спроводе, у оквиру Савјета за регулаторну реформу и унапређење пословног амбијента, посебно у оним областима које су међународни извјештаји, који су се бавили питањима конкурентности Црне Горе, препознали као области са највише недостатака, али радити паралелно на промјени свијести када је третман инвеститора у питању.

Они исказују одређене политичке амбијеције, али са задржавањем форме невладине организације. Морају да се опредијеле. Мислим да је јасно да су они ушли у зону политике, да су испоставили политичке захтјеве и мислим да је јасно да то раде у форми невладине организације, зато што је то лагодније и без одговорности, истовремено се ослањајуци на донације који им обезбједјује будзет веци од оног којим располазу парламентарне партије. Тако да ми се чини да то јасно упућује да уколико желе да преузму одговорност за рјешавање неких проблема у држави треба да то формализују и да затраже подршку грађана.

ПОБЈЕДА: Јесте ли у врху Демократске партије социјалиста разговарали о ономе о чему чаршија бруји мјесецима, а то је да се помаљају нове политичке странке?

ЛУКШИЋ: Нијесмо на ту тему разговарали и то из једног простог разлога, а то је да се по свим истразивањима не оцитава подрска новим политицким партијама, без обзира на то што постоје експоненти наводне потребе или наводног политичког простора за формирање нових политичких партија.Нијесам видио да било која нова иницијатива заузима простор од више од можда једног процента, што значи да су актуелни политички чиниоци и даље релевантни. То наравно не значи да не може доћи до преслагања политичке сцене. Међутим, оно што имам прилике да чујем то је конкуренција на иначе суженом простору опозиције.

ПОБЈЕДА: Изнијели сте у протеклих петнаестак дана у најмање два наврата и критике према неким и опозиционим медијима. Да ли је то знак да најзад треба очекивати принципијелан став Вашег кабинета и појединих министара према медијима?

ЛУКШИЋ: Не, то значи да на исти начин као што је предсједник Владе критикован од стране медија и НВО-а, и предсједник Владе има право да изнесе своје мишљење, критикује и реагује када одређени ставови, политике, приједлози нису у функцији демократског развоја и европског пута. И ту нема ништа спорно, вјерујем да ћемо кроз такву размјену ставова доћи до предлога и размишљања од интереса за цјелокупну заједницу. Свакако, остајем досљедан политици коју заговарам од почетка мандата: отворена и транспарентна Влада. Сматрам да свако треба да ради свој посао, а то значи да медији и цивилни сектор када удју у зону политике треба да буду упозорени, јер то није њихов посао. Ако га желе, треба да добију подршку грађана за тако нешто на изборима. Што се тиче мог односа према медијима, увијек је био принципијелан и једнак. На крају, морам рећи да су медији претходних дана показали висок степен професионалност, што указује да имамо капациета да у овом дијелу испунимо оно што су наше европске обавезе.

Разговарао: Срђан Кусовац