Реаговање помоћника министра за политику одбране Ивана Машуловића

Дубоко свјестан чињенице да моје раније реаговање, које се односило на инсуинације у вези мог професионалног кредибилитета, дефинитивно и на жалост није имало ни приближан ефекат као што има у више наврата изречена неистина од стране посланика Небојше Медојевића, ипак због црногорске јавности желим да поновим сљедеће:

Проф. Андреју Савића (који је већ више година пензионер), познајем, цијеним и веома поштујем и као човјека и као научног радника који је у вишедеценијској каријери универзитетског професора, између осталог, учествовао и у едукацији великог броја припадника црногорских безбједосних служби.

У сарадњи с њим нијесам објавио ,,један научни рад”, већ три уџбеника која су објављена у Подгорици, а у току је израда четвртог, због чега сам веома поносан.

Господина Бранка Кргу никада нијесам нити видио нити се с њим чуо по било ком основу и једноставно га не познајем.

Такође, никада нијесам одржао нити један једини час на Академији за дипломатију и безбједност у Београду, нити сам физички икада ушао у тај објекат. Једина моја веза са АДБ је то што се једна моја књига користи као допунска литература из области безбједносног менаџмента.

Што се тиче мојих радних резултата у тадашњем МУП-у, затим МИП-у, Агенцији за националну безбједност и након тога кабинету премијера Лукшића, одговорно тврдим да никада нијесам санкционисан по било ком основу. Напротив, најбоље што сам могао, у складу са важећим позитивним прописима, радио сам у националном интересу, за шта сам више пута похваљиван и награђиван, а што се једноставно може и провјерити. Апсолутно је неистинита тврдња посланика Медојевића да сам из АНБ “нечасно отпуштен”, чак напротив, читаво вријеме до именовања на већу дужност – савјетника предсједника Владе за безбједносне интеграције, био сам стално запослен у АНБ.

Крајње су апсурдне инсуинације о утицају мојих тадашњих претпостављених старјешина (првенствено министра Роћена) на моје ,,кадровање”, као и маштовито изнесена теза о његовом даљем утицају преко мене на безбједносни сектор у Министарству одбране. Наглашавам да је релација с тадашњим непосредним руководиоцима: Веселином Вељовицем, Миланом Роћеном, Душком Марковићем и Владаном Јоковићем, и поред одређених конструктивних различитости, била крајње коректна и професионална. Са ове дистанце имам осјећај задовољства и привилегије што сам имао прилику да сарађујем са њима.

Што се тиче моје безбједносне провјере, важећи “клиренс” добијен по безбједносним стандардима Агенције и Дирекције најбоље демантује посланика Небојшу Медојевића, али ја разумијем да је он морао да оправда наручене жеље појединаца како би покушао да ме јавно дискредитује.

Овим реаговањем завршавам сваку јавну полемику с послаником Медојевићем и његовим налогодавцима, а могућност да чињенично потврди и докаже изречено Медојевић ће имати прилику у одговарајућем судском поступку.