Влада захтијева пренос акција у КАП-у и РБН због неиспуњавања уговорних обавеза руског инвеститора

Поводом изјаве Алексеја Кузњецова, предсједника борда Комбината алуминијума, а ради објективног информисања јавности, подсјећамо на сљедеће чињенице:

Влада Црне Горе је испоштовала све обавезе дефинисане Уговором о поравнању, прије свега субвенције за утрошену електричну енергију у вриједности од 60 милиона еура, као и преузимање кредита КАП-а по основу гаранције коју је дала према Дојче банци.

Руски ЦЕАЦ и Ен плус група нијесу испоштовали одредбу о плаћању електричне енергије, у вриједности од најмање три неплаћена рачуна, и поред субвенција државе, и тај дуг сада износи око 32 милиона еура. 

Правни савјетник Савјета за приватизацију је 1. марта упутио ЦЕАЦ-у писмо у којем га је обавијестио да, због неиспуњења обавеза из Уговора о поравнању, држава Црна Гора захтијева од ЦЕАЦ-а и Ен плус групе да акције које посједује у КАП-у и РБН пренесе на државу Црну Гору. Рок за испуњење овог захтјева је 14 дана од дана његовог пријема. 

Уколико руски менаџмент, до истека поменутог рока, не одговори позитивно на овај захтјев, предузећемо све правне радње у циљу заштите интереса државе. То може значити и покретање спора пред арбитражним судом у Бечу, како бисмо доказали кршење Уговора од стране ЦЕАЦ-а и Ен плус групе и, на тај начин, дошли у посјед предметних акција.

Осим непоштовања овог дијела, руски ЦЕАЦ је одбио да да сагласност Влади Црне Горе на преузимање дуга по основу гаранција према Дојче банци. Уколико та сагласност нема значаја, као што тврди господин Кузњецов, зашто су онда одбили да ставе потпис као што су то урадили остали представници Борда директора КАП-а? Сама чињеница да је ЦЕАЦ одбио да то уради, показује коме је заиста стало да се проблеми у Комбинату рјешавају што прије и на начин који неће угрозити компананију и државу Црну Гору.

Што се тиче наводног плана активности које је Ен плус група предложила Влади Црне Горе у мају 2011. године, сада је сасвим јасно да ти предлози не представљају ништа спектакуларно нити ново а, што је најважније, не третирају ни непоштовање одредби дефинисаних Уговором о поравнању. 

Није рационално тражити наставак субвенција за Комбинат, не предлажући никакво дугорочно рјешење за оно што је највећи проблем Комбината, а што и сам Кузњецов наглашава, а то је питање електричне енергије. Влада Црне Горе, за разлику од господина Кузњецова, сматра да Комбинат треба да послује на начин који, у дугом року, неће додатно оптерећивати Електропривреду Црне Горе, као ни пореске обвезнике. 

Дакле, Уговором о поравнању је јасно дефинисано да, након истека постојећих субвенција, неће бити нових за ЦЕАЦ и то је нешто чега је предсједник Борда директора свјестан. Умјесто предлога за дугорочно рјешење набавке електричне енергије, ЦЕАЦ и Ен плус група су се појавили са, за њих, најбезболнијим, а то је наставак државних субвенција. Друго „рјешење“ ЦЕАЦ-а које се односи на претварање дугова у акцијски капитал је свакако један од начина да се Комбинат ослободи нагомиланих обавеза и овај модел ће бити размотрен од стране новог менаџемента КАП-а, након преузимања акција ЦЕАЦ-а и прекида сарадње са њима.