Одржан састанак представника Сјеверно–атлантског савјета и Црне Горе

Поштовани генерални секретаре, 

Поштовани амбасадори – стални представници у Сјеверно атлантском савјету,

Част ми је да вам се у име Владе Црне Горе могу поново обратити након нешто више од годину дана од како сам имао задовољство да по први пут будем овдје. Није случајно да сам за своје прво обраћање у функцији премијера Црне Горе изабрао ЕУ и НАТО. Интеграција у европске и евро-атлантске структуре остају два најважнија политичка приоритета Црне Горе, упоредо са даљим економским опоравком.

Година иза нас је била врло важна за Црну Гору. За нас је то била још једна година посвећена реформама. Упркос економским проблемима забиљежили смо раст ГДП од 1,5 - 2% и очували макроекономску стабилност. Остајемо посвећени економској политици фискалног прилагођавања, структурним реформама и унапређењу пословног амбијента. У том циљу ће бити ускоро предузете и нове мјере. ЕК је у свом годишњем извјештају о напретку препоручила да се отворе приступни преговори са Црном Гором. Очекујемо да током данског предсједавања ЕУ, до краја јуна и формално отпочнемо преговоре који ће нам трасирати пут ка чланству у ЕУ. 

2011. година била је веома значајна и за нас и за НАТО. Интервенција која је спроведена у Либији може се, како у војном тако и у политичком смислу описати као велики успјех. Стални напори у Авганистану наглашавају важност стварања овако широког савеза земаља НАТО чланица и држава партнера.

У овим околностима је логичан и оправдан интерес НАТО-а да развије разноврсне модалитете сарадње са партнерима на глобалном нивоу. Ово је посебно важно за Авганистан који је у кључној фази транзиције која би требало да током 2014. омогући несметани пренос власти на авганистанску владу. Истовремено, вођени принципима из Лисабона, ми, контрибутори у ИСАФ-у, треба већ озбиљно да разматрамо модалитете ангажовања након 2014. Остали смо лојални принципу ‘заједно у, заједно вани’ и већ озбиљно размишљамо како да, и у период након 2014. године, допринесемо на најбољи начин међународним активностима у Авганистану у времену ‘трансформације декаде’.

Иако мала земља, Црна Гора жели да учествује и пружи допринос у динамичном глобализованом свијету који је окружује. Очување стабилности, демократије и благостања су циљеви које дијелимо са нашим партнерима. Управо је то и разлог због којег сам данас овдје са вама. Својим досадашњим учешћем, Црна Гора је показала да може бити значајан елемент у мозаику НАТО и поуздан партнер на кога се може рачунати.

39 припадника наших трупа је тренутно у Авганистану, највећи дио њих је на сјеверу, а мањи дио је у Кабулу. Иако се учешће може сматрати симболичним, уколико се рачуна величина ангажованих трупа у односу на БДП, Црна Гора је сразмјерно на 9 мјесту контрибутора. Ове чињенице и бројке јесу важне, али су много важнији наши разлози, који ду дубоко укоријењени у нашу историју и наше племените идеје. Ови разлози су засновани на нашој одлучности да будемо прави савезник и дио коалиције држава чији је главни циљ пружање дугорочног мира, стабилности и бољих услова за живот становништва у Авганистану. И не само тамо, већ гдје год се за тим укаже потреба.

У вријеме финансијске и економске кризе, концепт «паметне одбране» нуди могућност да се развију капацитети и одржи ефикасност упркос финансијској оскудици. Са пажњом пратимо расправу о овом питању. На регионалном нивоу смо већ укључени у два пројекта. Тренутно сагледавамо могућност и за учешће у још једном пројекту такве врсте – “Стратегиц Аирлифт Цапабилитиес”, у који би били укључени заједно са још 12 земаља, 10 НАТО чланица и 2 партнера.

Од свог оснивања, НАТО је тражио практична рјешења за адекватан одговор на политичке околности тог времена. Једно од најбољих рјешења развијено је на крају хладног рата, када је НАТО помогао Источној Европи да пронађе свој пут ка одрживим демократским рјешењима. Данас имамо Пацифик, Залив и Сјеверну Африку. Мишљења сам да је највећа карактеристика НАТО управо способност да се прилагоди новим околностима. Чак и више од тога, НАТО зна на који начин да спроведе визионарску политику која је задржала своју снагу и значај на глобалном нивоу. У том смислу, НАТО је увијек био већи од самог Члана 5 којим је призната. Ми смо данас потпуно свјесни да је НАТО много више од пуког савеза земаља, који је окупљен на идеји њихове безбиједности. Стога, НАТО остаје гарантор мира и стабилности западног Балкана. 

Свјесни смо да ће поменуте теме, као и одлуке о даљим корацима на развијању ракетног штита у Европи обиљежити самит НАТО. Чикаго може имати далекосежну улогу, посебно у погледу одређивања својих стратешких приоритета. Упоредо, Чикаго треба да још једном потврди јединство, солидарност и снагу еуро-атлантског партнерства, као и политику отворених врата за земље које су заиста вољне да спроводе основне вриједности на којима почива НАТО.

Уважене Екселенције,

За развој и просперитет Црне Горе од највећег је значаја стабилност и мир у најближем окружењу. Евроатлантске интеграције, заједно са јачањем регионалне сарадње, остају наш најважнији спољно-политички приоритет. Ова два приоритета су међузависног карактера, и успјех једног зависи од успјеха другог. Чињеница да имамо одличне односе са свим земљама у региону и да немамо отворених питања са сусједима, Црна Гора је у позицији да буде покретачка снага у иницијативама регионалне сарадње. Многим иницијативама смо и предсједавали претходних година. Важан фактор нашег јединства на Балкану је наш заједнички циљ, а то је пуноправно чланство у ЕУ. Данас дијелимо искуства са нашим партнерима који су корак испред нас и пружамо руку онима који се суочавају са проблемима које смо ми ријешили. Наше полтике су признате и посебно ме радује чињеница што је Црна Гора препозната као, као фактор стабилности, не само међу својим сусједима, већ и у међународној заједници.

Желио бих да искористим прилику да поздравим споразум о рјешавању војне имовине у БиХ који су недавно постигли лидери у БиХ. Ово је једна од позитивних вијести које долазе из нашег региона, која ће бити представљена на Самиту. Очекујемо да ће ова одлука и њено спровођење отворити пут да БиХ на јесен отпочне имплементацију првог циклуса МАП-а. Од велике је важности и што је недавно постигнут договор између Београда и Приштине о регионалом представљању Косова, као и што је Србији додјељен статус кандидата за ЕУ. Црна Гора од самог почетка подржава дијалог Београда и Приштине под окриљем ЕУ. Такве вијести су добре за читав регион и подстицај свима нама у даљим интеграционим процесима. Поред тога, улога КФОР-а током недавних дешавања на Косову показала је колико је НАТО важан фактор стабилности и неопходан оквир за дуготрајну стабилизацију региона.

На крају, дођемо до политике. Политика је понекад фактор побољшања, а понекад је политика и у стању да успорава процесе. Примјер овог другог је ситуација са којом се суочавају Грчка и Македонија. Желимо да видимо рјешење тог питања ускоро, и то не само због тога што ће Грчка и Македонија имати користи, већ и и што ће цјелокупан регион имати користи од тог рјешења.

Са задовољством желим да истакнем да ће Хрватска бити наша прва сусједна земља која ће постати чланица ЕУ, и тиме ће ЕУ доћи до наших граница. Истовремено се очекује да ће Црна Гора започети преговоре са ЕУ, што видимо као ‘wин-wин’ ситуацију (у којој сви побјеђују). С једне стране ЕУ и НАТО доказују да настављају политику проширења, док нас са друге стране подстичу да помјеримо наше границе и да докажемо да смо спремни да се мијењамо на боље, и да желимо бити дио ‘клуба’.

Издвојио бих регионалну сарадњу у области безбједности гдје централно мјесто припада Америчко-јадранској повељи која окупља пет држава из региона и представља форум за сарадњу са још три земље у нашем окружењу. У међувремену су двије државе Јадранске повеље, Хрватска и Албанија постале чланице НАТО. То не само да оправдава разлог због којег је Повеља основана – да убрза пут земаља Западног Балкана ка НАТО – већ је нашу међусобну сарадњу и контакте са Алијансом поставило на један виши ниво. 

У оквиру овог форума реализована је иницијатива за слање регионалног тима инструктора земаља А5 + Словенија у Школу војне полиције у Кабулу. Тренутно, тим броји 40 људи, а Црна Гора поред постојећа два члана, планира да пошаље још два. Заједничким ангажовањем у Авганистану, наше земље показују да успијевају да из свог негативног искуства науче лекције, и да су пронашле модел да од оних који примају помоћ постану учесници у захтјевним акцијама очувања мира. 

По истом моделу «паметне одбране», под окриљем НАТО Иницијативе за ЈИЕ, настала је идеја о развијању регионалног пројекта за контролу ваздушног простора - Балкан Регионал Аппроацх то Аир Дефенсе (БРААД). Пројекат, заједно са НАТО треба да спроведу БиХ, Црна Гора и Македонија с циљем да се модернизују капацитети ваздушне одбране ових земаља. Поред доприноса у безбједносном аспекту и смањењу трошкова, што је у доба финансијске криза од велике важности, он ће помоћи јачању интеропрабилности међу земљама учесницама, као и са НАТО. 

Земље Западног Балкана су прошле дуг пут и оствариле видљиви напредак у посљедњој деценији. Кроз регионалну сарадњу успјели смо да се издигнемо изнад прошлих антагонизама и да радимо на пројектима од конкретног интереса за све нас. Ипак, морамо признати да се регион суочава и са безбједносним изазовима који се могу негативно одразити на његову стабилност. Постоји и даље неколико отворених питања које оптерећују регионалну сарадњу. Осим тога, земље се суочавају са проблемима попут организованог криминала и корупције, који су резултат транзиционих процеса, али и наслијеђа распада социјалистичке Југославије. Негативна глобална кретања – свјетска економска и финансијска криза, проблеми са снадбијевањем енергијом, пријетња тероризмом - могу такође да имају дестабилизирајући ефекат на регион. Свјесни смо наше изложености и рањивости.

Даме и господо,

Иако знам да сте врло добро упознати са достигнућима Црне Горе, желио бих да представим неке од активности које спроводимо у процесу евро-атлантских интеграција. Наши водећи принципи одстају исти. Суштина прије форме. Чланство у ЕУ и НАТО нијесу циљеви сами по себи, већ они представљају процес кроз који ће Црна Гора додатно ојачати своје институције, створити предуслове за трајну стабилност и економски развој и обезбиједити бољи живот за своје грађане. Очекујемо да ће се свака земља оцјењивати на основу сопствених достигнућа.

Од 2006., када смо позвани у ПзМ, посвећено смо радили на испуњавању обавеза и достизању стандарда кроз реформе у војно-одбрамбеном, али и политичком сегменту. НАТО чланице су препознале наш напредак и 2009. позвале Црну Гору у Акциони план за чланство. Сматрамо да МАП представља најбољи оквир за процес укључења једне земље у НАТО кроз који је до сада успјешно прошло 9 држава. Тренутно спроводимо други годишњи национални програм, и идуће недјеље очекујемо посјету експертског тима НАТО који ће процјенити наше активности. 

Црна Гора је направила важне кораке напријед од стицања независности и сигуран сам да су наши напори кредибилни, а посвећеност снажна. Ипак, пред нама стоје задаци у многим областима, прије свега на даљем јачању владавине права, у борби против корупције и организованог криминала, снажењу правосудног система, ефикасном спровођењу европских закона које смо усвојили. Изазови долазе један за другим, али динамика којом они долазе су најбољи доказ да идемо напријед. 

Поздрављамо све предлоге, коментаре и оцјене с ваше стране. Стога и данас очекујемо и радујемо се вашим запажањима.

Даље снажење правосудног система и ефикасно спровођење закона је међу приоритетима на нашој агенди. У току је процедура измјене Устава како би се ојачала независност носилаца правосудних функција, а њихов избор деполитизовао. Овим промјенама би се оснажила и улога Судског вијећа и Тужилачког вијећа као професионалних и независних тијела задужених за избор судија и јавних тужилаца. 

Иако је економска и финансијска криза утицала на издвајања у војном буџету, нећемо дозволити да то утиче на наше приоритете у МАП. 

Влада Црне Горе је у међувремену предузела низ конкретних корака како би се достигли НАТО стандарди у раду Агенције за националну безбједност, а у складу са препорукама које смо добили приликом дебате о Извјештају о спровођењу првог АНП. Доскорашњи министар одбране је именован за новог шефа Агенције, а очекују се нови кораци у правцу реформе рада ове службе. 

Напор који смо улагали протеклих година да би ојачали подршку за чланство у НАТО почео је да даје резултате. Истраживање јавног мњења спроведено у децембру 2011., показују да је, по први пут, број оних који подржавају чланство у НАТО (38 %) већи од оних који се противе чланству (36 %). Иако нам предстоји још доста рада, прије свега у односу на оне који су неопредјелјени (преко 25 %), тренд сталног раста подршке чланству охрабрује. Очекујемо да ће даљем расту подршке допринијети и скоро отварање НАТО инфо центра који ће водити представници НВО.

Такође бих желио да захвалим свима онима који су нам помигли у објашњењу шта је НАТО у ствари и зашто Црна Гора треба да буде члан Алијансе. Процес интегрисања у ЕУ и НАТО лежи на принципу да више цијенимо дјела од ријечи. НАТО је дјеловао онда када нам је то било потребно и ваша солидарност са Црном Гором је посебно била видљива када се низ држава одазвало вашем позиву за помоћ током ванредног стања. Грађани Црне Горе, Влада и наше институције су изузетно захвалне на помоћи коју су нам пружиле Грчка, Словенија, Хрватска, САД, Шпанија, Луксембург, Њемачка и Француска. 

Свјесни смо да предстојећи НАТО самит у Чикагу неће бити самит проширења. Као одговоран партнер Алијансе, у потпуности дијелимо став да се у овом моменту морамо свеобухватно суочити са постојећим изазовима како би смо их успјешно ријешили. Тиме ћемо потврдити ефикасност Алијансе и релевантност еуро-атлантских веза у новим околностима.

Иако су се околности у југоисточној Европи промијениле од деведестих година, ми вјерујемо да политика отворених врата остаје незамјењив механизам за осигурање дугорочне стабилности и просперитета цијеле Европе. Зато у Чикагу очекујемо охрабрујућу поруку која ће, у складу са Лисабонским закључцима, подржати наше досадашње резултате и нашу посвећеност начелима на којима почива ова Организација и потврдити перспективу чланства за Црну Гору. То би за нас био подстицај да између два самита интензивирамо напоре како би смо у блиској будућности постали чланица Алијансе. То би био подстицај да додатно уложимо напоре у правцу чланства у Алијансу у блиској будућности. 

Желио бих да захвалим свима онима који су нам пружали подршку. Период за нама је обиљежен врло тијесном сарадњом са земљама чланицама и представницима НАТО међународне заједнице. Треба истаћи и проактивну улогу коју имају високи званичници НАТО, а посебно генерални секретар Расмусен који је посјетио Црну Гору јуна прошле године и учествовао у раду Министарског састанка Јадранске повеље. Такође, амбасадори Сјеверно-атлантског савеза су посјетили Црну Гору у два наврата и на лицу мјеста могли да се увјере у остварени напредак. Наш позив остаје отворен. Надамо се да ће сви амбасадори имати прилику да дођу у Црну Гору.

На овај начин чините да наше снове остварљивим, а циљеве достижним. Желим да Вам захвалим на томе.

Хвала за пажњу!