Интервју предсједника Владе Игора Лукшића за агенцију МИНА

Црногорски премијер Игор Лукшић сматра да није реално очекивати усвајање измјена Устава у области правосуђа до јуна, будући да се морају раздвојити европске обавезе државе и захтјеви дијела опозиције који се односе на идентитетска питања. 

Он је у интервјуу агенцији МИНА рекао да су измјене Устава у домену независности правосуђа повезане са појединим захтјевима који су изразито политичког карактера.

Упитан да ли очекује да ће тај процес бити окончан до јуна, Лукшић је казао да „би волио када би био у прилици да каже да је то реално“. 

„Нажалост, мислим да се квалификована већина која је неопходна да произведе уставне промјене у овом случају не бави само уставним промјенама које се тичу независности правосуђа, јер када би то било тако сигуран сам да би врло брзо било урађено“, појаснио је он. 

Према ријечима Лукшића, Црној Гори не треба реприза прошлогодишње приче око назива наставног језика.

Како је објаснио, без обзира што је та тема афирмисала дијалог у Црној Гори и спремност зантресованих страна да постигну рјешење око фундаменталних питања, није добро на тај начин се односити према европским обавезама. 

Лукшић је поновио да је као премијер спреман да води политички дијалог на било коју тему и да покуша да разумијем ставове друге стране у циљу постизања свеобухватног и широког договора. 

„Али једно су уставне промјене у области независности правосуђа и афирмација нашег европског пута, а друго су наше интерне ствари које су идентитетског карактера и које понекад захтјевају вријеме, стрпљење и разумијевање“, прецизирао је он.

Лукшић је навео да не види неку посебну разлику међу опозиционим странкама „осим у интонацији“, када се говори о идентитетским питањима.

„Имао сам прилику да видим да Покрет за промјене, чак и када би се усагласио око многих питања са Демократском партијом социјалиста, не би гласао мимо претходно добијене сагласности Нове спрске демократије, што само по себи чини дјелимично нерационалном нашу политичку сцену“, оцијенио је премијер. 

Лукшић је рекао да није добро да мјесто директора Управе полиције обавља вршилац дужности, додајући да је неопходно што прије створити услове да се „уведе редовно стање“. 

Он је казао да жали што није усвојен Закон о унутрашњим пословима, али је навео да су чланови Владе, утврђујући предлог, били свјесни да је то тема која ће изазвати интересовање парламента. 

„До сада смо као чланови Владе често били у прилици да будемо суочени са појединим захтјевима парламента и амандманима који су озбиљно мијењали предложене законе и жао ми је да у овом случају није било више спремности да се неки амандмани договоре и да се закон као такав усвоји“, рекао је Лукшић.

Он је подсјетио да је тренутно на снази стари закон о полицији, тако да „у новој правној реалности треба наћи начин како да Управа полиције буде у потпуности функционална“.

Упитан колико служба испашта због коалиционих несугласица, Лукшић је навео да нико није доводио у питање одбредбу да Управа полиције постане саставни дио ресорног Министарства. 

Кључни спор, како је појаснио, био је да ли „постављења по дубини“ треба да буду ингеренција директора полиције као аполитичке личности која грађанима одговара резултатима и професионалним радом или министра, који је пар екселанс политичка личност.

„Око тога се највише расправе водило и заиста ми је жао да нисмо успјели доћи до рјешења. Десило се шта се десило, а сада у овој правној реалности треба повући најбоље могуће потезе“, сматра Лукшић.

Најрационалнији потез, како је казао, јесте да се обезбиједи потпуну функционалност Управе полиције. 

„Према мом мишљењу, логично би било да Вуксановић добије редовни статус директора полиције, да се бирају његови помоћници, да се у оквиру система полције обезбиједи ажуран рад по свим предметима који се од полиције очекују. То је суштина, а да са друге стране кроз политички надзор, који прије свих обавља министар, задовољимо овај други услов“, прецизирао је Лукшић.

Говорећи о постављању високих партијских функционера на челне позиције у важним државним институцијама, црногорски премијер је оцијенио да их то само по себи нити квалификује нити дисквалификује. 

„Бора Вучинића је за директора Агенције за националну безбједност препоручило то што је његов досадашњи рад у реформи безбједносног сектора у области војске био високо оцијењен од стране међуанродних партнера, а не препорука да је високо експонирани члан ДПС-а“, објаснио је Лукшић. 

Према његовим ријечима, будући рад Вучинића зависи од тога колико ће бити успјешан у реализацији даљих реформи у области безбједности.

Иста је случај, сматра Лукшић, и са полицијом и именовањем Вуксановића за њеног челника. 

„После неколико мјесеци, Вуксановић практично дневно доказује пуну посвећеност реализацији професионалних стандарда“, рекао је Лукшић.

Он је навео да је предсједник Одбора за безбједност и одбрану Мевлудин Нухоџић био један од кандидата за функцију директора АНБ-а, а препоручила га је сама позиција коју покрива. 

„И да је Нухоџић постао директор АНБ-а мислим да би такво рјешење било потпуно логично, али он је показао више афинитета према послу који је до сада обављао“, додао је Лукшић.

Он је казао да се Влада интензивно припрема за отварање преговора са Европском унијом у областима 23 и 24, али и наставила реализацију обавеза у свих седам критеријума Европске комисије.

Лукшић је навео да је пружена шанса цивилном сектору да учествује у преговарачким тимовима, при чему је усвојен и низ уредби и одлука које ће афирмисати партнерство са организацијама цивилног друштва.

Према његовим ријечима, ресурси су у потпуности стављени у функцију свега „што је потребно тужилаштву да би могло да води велики број поступака“.

„Оно што очекујем јесте и да се на нивоу судства оконча читав низ поступака који су у току, тако да у свакој од фаза које је потребно анализирати имамо одређени биланс резултата. То ојачава наш кредибилитет и мислим да имамо разлога за задовољство када је у питању континуитет који смо остварили у бављењу европским обавезама“, закључио је Лукшић.