- Влада Црне Горе
Министарство правде Будва: Потпредсједник Марковић отворио конференциј...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Будва: Потпредсједник Марковић отворио конференцију „Модели законских рјешења у области борбе против организованог криминала”
Објављено: 28.03.2012. • 20:30 Аутор: Д. П.
Излагање потпредсједника Владе и министра правде и људских права Душка Марковића на отварању конференције “Модели законских рјешења у области борбе против организованог криминала”, хотел “Маестрал”, 28. марта 2012. године
Ваше екселенције амбасадори Сједињених Америчких Држава, Републике Италије и Републике Хрватске, ОЕБС-а и УН-а, цијењени шефови и чланови делегација државних тужилаштава САД, Италије и Хрватске, поштовани представници међународних организација и све три гране власти Црне Горе, уважени представници медија, даме и господо,
Ако постоји савремено име, које симболизује мост између англосаксонског и континенталног права, онда је то велики Алан Вотсон. Овај американац шкотског поријекла, стекао је образовање у традицији римског права, а научни успјех постигао преко Атлантика, да би свјетску славу завриједио првим преводом комплетних Јустинијанових „Дигеста“ на енглески језик. Из Вотсонове хиперпродуктивне научне радионице изашла је једна од најинтересантних идеја о настајању права, формулисана кроз концепт правних транспланта, односно правних позајмица и пресађивања права, као начина развитка права кроз историју.
Уводну ријеч започео сам овим освртом, из два разлога: први је што је идеја организовања ове конференције дошла преко моста који је пројектовао Алан Вотсон, па је Амбасада Сједињених Америчких Држава главни покровитељ наше тродневне дебате, у оквиру Споразума о спровођењу закона, који су двије владе двије земље закључиле прошле године; други разлог је што је циљ нашег скупа управо у духу Вотсонове идеје – да употребом компаративног метода, препознамо законодавна рјешења из система САД, Италије и Хрватске, која могу бити трансплантирана у црногорско законодавство, којим је регулисана област борбе против организованог криминала и корупције.
А сада ми дозволите да у име Владе Црне Горе и Министарства правде и људских права изразим посебно задовољство приликом да будемо домаћини овог скупа, као и да изразим лично задовољство приликом да се високим гостима из Сједињених Држава, Италије и Хрватске, као и домаћим учесницима, обратим на отварању конференције.
Пред нама су три дана интензивног рада, на пленуму и у радним групама, током којих ћемо покушати да измјеримо постојаност домаћих нормативних рјешења за борбу против организованог криминала.
Презентације на пленуму пружиће нам искуство наших пријатељских земаља у овој области, а радне групе посвећене полицијско-тужилачкој сарадњи, финансијским истрагама и одузимању имовине, као кључним аспектима борбе против криминала, кроз интерактивну комуникацију размотриће примјењивост одређених рјешења у Црној Гори. Од конференције очекујемо да резултира нацртом мапе пута за унапређење нашег законодавства у овој више него захтјевној области.
Црна Гора има проблем са организованим криминалом. Али је у борби са тим изазовом остварила и значајне резултате. Успјешно се спроводи нови Законик о кривичном поступку, са концептом тужилачке истраге. Формиран је специјални истражни тим, који увелико спроводи високопрофилне истраге, са нагласком на њиховим финансијским компонентама. Трацк рецорд у овој области најбоље говори о нашем напретку у предметној материји.
Међутим, ове успјехе не би могли остварити без регионалне и међународне сарадње. А управо су САД, Република Италија и Република Хрватска примјер такве сарадње.
Већ поменути Споразум између влада Црне Горе и Сједињених Америчких држава, веома се добро имплементира и предмет је заједничког мониторинга правног тима Амбасаде САД у Подгорици и нашег ескпертског тима Споразум већ даје конкретне резултате, како у погледу јачања капацитета полиције, тужилаштва и судства у борби против организованог криминала и корупције, тако и у сагледавању стратешких и нормативних докумената који су основна претпоставка за успјешну борбу против криминала и корупције.
Иако се између Црне Горе и Републике Италије сарадња одвија на основу конвенција Савјета Европе, она представља примјер како се циљ може остварити у одсуству билатералних уговора. Овоме у прилог најбоље говори уступање кривичног гоњења у случају Шарић.
Република Хрватска је прва држава са којом је Црна Гора закључила Уговор о изручењу, а закључили смо и Уговор о међусобном признавању судских одлука у кривичним стварима. Веома смо задовољни сарадњом са Републиком Хрватском. У току су и преговори о закључењу Уговора о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима.
Поштовани учесници конференције,
Вјерујем да ће ова конференција допринијети, не само унапређењу црногорског законодавства у области борбе против организованог криминала, већ и унапређењу правосудно-полицијске сарадње између наших држава, како би заједничкој пријетњи увијек били спремни да дамо заједнички одговор
Ваше екселенције амбасадори Сједињених Америчких Држава, Републике Италије и Републике Хрватске, ОЕБС-а и УН-а, цијењени шефови и чланови делегација државних тужилаштава САД, Италије и Хрватске, поштовани представници међународних организација и све три гране власти Црне Горе, уважени представници медија, даме и господо,
Ако постоји савремено име, које симболизује мост између англосаксонског и континенталног права, онда је то велики Алан Вотсон. Овај американац шкотског поријекла, стекао је образовање у традицији римског права, а научни успјех постигао преко Атлантика, да би свјетску славу завриједио првим преводом комплетних Јустинијанових „Дигеста“ на енглески језик. Из Вотсонове хиперпродуктивне научне радионице изашла је једна од најинтересантних идеја о настајању права, формулисана кроз концепт правних транспланта, односно правних позајмица и пресађивања права, као начина развитка права кроз историју.
Уводну ријеч започео сам овим освртом, из два разлога: први је што је идеја организовања ове конференције дошла преко моста који је пројектовао Алан Вотсон, па је Амбасада Сједињених Америчких Држава главни покровитељ наше тродневне дебате, у оквиру Споразума о спровођењу закона, који су двије владе двије земље закључиле прошле године; други разлог је што је циљ нашег скупа управо у духу Вотсонове идеје – да употребом компаративног метода, препознамо законодавна рјешења из система САД, Италије и Хрватске, која могу бити трансплантирана у црногорско законодавство, којим је регулисана област борбе против организованог криминала и корупције.
А сада ми дозволите да у име Владе Црне Горе и Министарства правде и људских права изразим посебно задовољство приликом да будемо домаћини овог скупа, као и да изразим лично задовољство приликом да се високим гостима из Сједињених Држава, Италије и Хрватске, као и домаћим учесницима, обратим на отварању конференције.
Пред нама су три дана интензивног рада, на пленуму и у радним групама, током којих ћемо покушати да измјеримо постојаност домаћих нормативних рјешења за борбу против организованог криминала.
Презентације на пленуму пружиће нам искуство наших пријатељских земаља у овој области, а радне групе посвећене полицијско-тужилачкој сарадњи, финансијским истрагама и одузимању имовине, као кључним аспектима борбе против криминала, кроз интерактивну комуникацију размотриће примјењивост одређених рјешења у Црној Гори. Од конференције очекујемо да резултира нацртом мапе пута за унапређење нашег законодавства у овој више него захтјевној области.
Црна Гора има проблем са организованим криминалом. Али је у борби са тим изазовом остварила и значајне резултате. Успјешно се спроводи нови Законик о кривичном поступку, са концептом тужилачке истраге. Формиран је специјални истражни тим, који увелико спроводи високопрофилне истраге, са нагласком на њиховим финансијским компонентама. Трацк рецорд у овој области најбоље говори о нашем напретку у предметној материји.
Међутим, ове успјехе не би могли остварити без регионалне и међународне сарадње. А управо су САД, Република Италија и Република Хрватска примјер такве сарадње.
Већ поменути Споразум између влада Црне Горе и Сједињених Америчких држава, веома се добро имплементира и предмет је заједничког мониторинга правног тима Амбасаде САД у Подгорици и нашег ескпертског тима Споразум већ даје конкретне резултате, како у погледу јачања капацитета полиције, тужилаштва и судства у борби против организованог криминала и корупције, тако и у сагледавању стратешких и нормативних докумената који су основна претпоставка за успјешну борбу против криминала и корупције.
Иако се између Црне Горе и Републике Италије сарадња одвија на основу конвенција Савјета Европе, она представља примјер како се циљ може остварити у одсуству билатералних уговора. Овоме у прилог најбоље говори уступање кривичног гоњења у случају Шарић.
Република Хрватска је прва држава са којом је Црна Гора закључила Уговор о изручењу, а закључили смо и Уговор о међусобном признавању судских одлука у кривичним стварима. Веома смо задовољни сарадњом са Републиком Хрватском. У току су и преговори о закључењу Уговора о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима.
Поштовани учесници конференције,
Вјерујем да ће ова конференција допринијети, не само унапређењу црногорског законодавства у области борбе против организованог криминала, већ и унапређењу правосудно-полицијске сарадње између наших држава, како би заједничкој пријетњи увијек били спремни да дамо заједнички одговор
Везани чланци:
Програм рада Министарства правде за 2025. годину 31.01.2025.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?