Интервју предсједника Владе Црне Горе Игора Лукшића за белгијски недељни лист "Еуропеан Воице"

Игор Лукшић, предсједник Владе Црне Горе, брани резултате које је његова Влада постигла у борби против корупције и организованог криминала, уочи одлуке Европске уније о почетку преговора о чланству.

Лидери ЕУ сложили су се прошлог децембра да би преговори требало да почну у јуну, уколико Црна Гора испуни одређене захтјеве, прије свега на пољу реформе судства и борбе против криминала и корупције. Очекује се да Штефан Филе, европски комесар за проширење и политику сусједства, до средине маја поднесе извјештај земаљама чланицама о томе шта је Црна Гора по том питању урадила.

Уочи децембарске одлуке, Француска, Њемачка, Холандија и Шведска изразиле су забринутост да црногорска Влада није урадила довољно у искорјењавању криминала и корупције, за које посматрачки тврде да су неконтролисано бујали у вријеме Мила Ђукановића, Лукшићевог претходника. Ђукановић је, као предсједник државе и премијер, доминирао црногорском политиком 20 година након распада Југославије.

"Нисмо престали са напорним радом" рекао је Лукшић, осврћући се на нови антикоруптивни закон и неколико судских поступака против високих званичника, који су у завршној фази, и чије се пресуде очекују за неколико мјесеци. Ово је, према Лукшићевим ријечима, показатељ “огромних напора које смо уложили у рјешавање тог проблема“. Корак по корак, кроз законске промјене и јачање административних капацитета, стављамо свима до знања да је ово приоритет у нашем раду ", рекао је Лукшић.

Европска комисија увела је неколико новина у начин на који се односи према апликацији Црне Горе за чланство у ЕУ и будућим преговорима. Комисија планира да раније отвори преговоре о тешким политичким поглављима који се тичу правосуђа и сродних питања како би спијечила да та питање доведу до одлагања цјелокупног процеса. Позвала је и званичнике из Македоније и Србије - такође земље кандидате за чланство које још увијек нису почеле преговоре о приступању - да присуствују припремним преговорима, чија ће се посљедња фаза одржати у Бриселу следеће недеље.

Тридесетпетогодишњи Лукшић, који је преузео функцију премијера крајем 2010. године, наводи да је предходна година ипо дана показала како су се "ствари брзо промијениле у Црној Гори", која је статус земље кандидата добила у децембру 2010. "Владина отвореност охрабрује друге сегменте друштва да и они постану отворенији, да се промијени начин на који се политика води у Црној Гори" рекао је он. Међутим, сложио се да у тој земљи и даље преовлађује прилично конзервативан приступ политици.

Он каже да Црна Гора служи као позитиван примјер својим сусједима и да је цијели регион Западног Балкана напредовао у посљедњих годину дана. Прије годину дана, ситуација у региону је била обиљежена "несарадњом" Србије са Међународним судом за ратне злочине у Хагу, “очајничком тензијом између Београда и Приштине“ и немогућношћу лидера Босне и Херцеговине да оформе Владу – питањима која су у међувремену ријешена.

Штефан Филе, европски комесар за проширење и политику сусједства, је, у уторак, 27. марта у Приштини, започео студију изводљивости за приступање Косова Европској унији. Ова студија је предуслов да Косово успостави уговорне везе са ЕУ, тј. са пет њених чланица - Кипром, Грчком, Румунијом, Словачком и Шпанијом – земљама које Косово не признају као независну државу.

Студија изводљивости не предвиђа да ли ће ЕУ понудити Косову, бившој српској покрајини која је прогласила независност 2008. године, уговор о стабилизацији и придруживању, као први корак према евентуалном чланству. Започињање студије изводљивости понуђено је Влади Косова почетком марта као награда за компромис који је постигнут у начину представљања на међународним састанцима.