Црна Гора од сјутра пуноправна чланица Свјетске трговинске организације

Министарска конференција, као највећи орган Свјетске трговинске организације, одобрила је пријем Црне Горе у Организацију децембра 2011. године. Протокол о приступању потписан је 17. децембра 2011. у Женеви. Црна Гора се Протоколом обавезала да ће инструмент ратификације доставити најкасније до 31. марта 2012. године. У складу са наведеним, Скупштина Црне Горе је донијела Закон о потврђивању Протокола о приступању Црне Горе Споразуму из Маракеша о оснивању Свјетске трговинске организације 27. фебруара 2012, и поменути Закон је објављен у Службеном листу Црне Горе - Међународни уговори, број 3/2012, од 8. марта 2012. године.

Овај догађај је један од најважнијих спољно-политичких приоритета Црне Горе.

Поред предности које су препознате од стране чланица Организације као што су: рјешавање спорова на конструктиван начин, систем заснован на правилима, а не на моћи, смањени трошкови живота, већи избор роба и услуга и њихов бољи квалитет, раст спољнотрговинске размјене, борба против корупције, очекивања су да ће пуноправно чланство у Организацији представљати позитиван сигнал за иностране инвеститоре, јер ће Црна Гора бити препозната као дестинација у којој се поштују међународно прихваћена правила трговине. Такође, током преговора додатно је либерализовано тржиште услуга, што може бити један од покретача економског развоја, посебно ако се има у виду чињеница да сектор услуга данас учествује са преко 2/3 у свјетском ГДП-у. Развој сектора услуга је значајан не само са становишта међународне трговине, већ и као индикатор економског развоја цјелокупне привреде земље. 

Свјетска трговинска организација представља најшири форум за вођење преговора о либерализацији међународне трговине у свим њеним сегментима. У циљу постизања веће кохерентности у вођењу глобалне економске политике, СТО сарађује са Свјетском банком и Међународним монетарним фондом, и заједно са њима чини основу савременог мултилатералног система.

Свјетска трговинска организација је основана 1995. године. Ипак, њен трговински систем стар је око 50 година, јер је настала на темељима Општег споразума о царинама и трговини из 1947. године (ГАТТ из 1947). Наиме, било је планирано да ГАТТ функционише до оснивања Међународне трговинске организације (ИТО). Како до оснивања поменуте Организације није дошло, ГАТТ је наставио да регулише односе у међународној трговини, а о његовом унапређењу разговарано је током осам рунди преговора. Ипак, поменути Споразум није пратио трендове у развоју свјетске трговине, па је осмом, Уругвајском рундом преговора, основана СТО. Оснивањем СТО створена је правна и институционална основа за обезбјеђење несметаног протока роба, људи и услуга у међународним оквирима. 

Број чланица, као и земаља које настоје да то буду, указује на значај чланства у овој организацији. СТО броји 153 чланице, између којих се обавља око 97 одсто свјетске трговине робама и услугама, па се без СТО чланства не може говорити о пуној интеграцији земље у токове међународне трговине. 

Преговори за чланство се односе на мултилатералне, билатералне и плурилатералне преговоре. Мултилатерални преговори се воде на састанцима Радне групе за приступање земље СТО-у, и завршавају се израдом Завршног извјештаја Радне групе, који садржи оцјену усклађености спољнотрговинског режима земље у процесу приступања са СТО правилима. Билатерални преговори о приступу тржишту воде се се свим заинтересованим чланицама, док се плурилатерани преговори највећим дијелом односе на пољопривреду, техничке прописе и стандарде, као и санитарне и фитосанитарне мјере.