- Влада Црне Горе
Министарство финансија Влада усвојила Смјернице макроекономске и фискалне...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Влада усвојила Смјернице макроекономске и фискалне политике за период од 2012-2015. године
Објављено: 04.05.2012. • 21:56 Аутор: Ивона Михајловић
Влада је, на јучерашњој сједници, усвојила Смјернице макроекономске и фискалне политике за период од 2012-2015. године, материјал који даје пројекције макроекономских и фискалних индикатора Министарства финансија за наредни четворогодишњи период.
Полазни приступ у пројектовању економског раста у Црној Гори је конзервативан, што подразумијева да ће негативни ефекти кризе у еурозони највише осјетити у 2012. години, посебно у првој половини. Према пројекцијама ММФ-а, глобални економски раст успориће са 3,8% у 2011. на 3,3% у 2012. години. Свјетска банка процјењује да ће привредни раст 2012. године у шест земаља Западног Балкана, укључујући Црну Гору, бити упола спорији у односу на 2011. годину.
Негативни трендови у кретању свјетске економије у другој половини 2011. године, прије свега у ЕУ и еурозони, неминовно су се одразили и на пројекције за 2012. и средњорочне пројекције. Уз негативне ефекте кризе, у Црној Гори су ниска кредитна активност банака и пад страних директних инвестиција појачали проблем неликвидности, а паду економске активности допринијеле су и временске непогоде у јануару и фебруару. Тако се предвиђа слаб раст БДП-а у 2012. години (0,5%), благи опоравак у 2013. (1,5%) и нешто снажнији раст у 2014. од 3,5% и у 2015. од 4%. Просјечна стопа раста за период 2012-2015. је 2,4%, што је испод потенцијалне стопе раста БДП-а (3,2%). Принцип опрезности по питању будућих трендова у свим макроекономским секторима и реална основа представљају добру полазну тачку за доношење здравих и дугорочно одрживих одлука.
У периоду 2013-2015. године предвиђено је повећање производње у примарном сектору (пољопривреда, шумарство и рибарство) по просјечној стопи од 5,7%, у секундарном (индустријска производња и грађевинарство) по просјечном стопи од 2,7%, као и повећање обима услуга од 2,8% просјечно.
Због очекиваних кретања у црногорској економији и пројектованог раста, неће бити услова за значајнији раст запослености у 2012. години, док се у 2013. и 2014. години очекује раст запослености од по 0,5 процентних поена, као посљедица рационализације државне управе и прилагођавања у реалном сектору, усљед слабе економске активности.
У 2012. години, пројектује се раст цијена од 3,5%, као резултат скока цијена хране и енергената, док се за период 2013-2015. пројектује нешто нижа стопа инфлације од 2,5%.
Пројекције раста јавних прихода за средњорочни период урађене су у складу са пројектованим стопама опоравка економије и кретањем инфлације у истом периоду. Јавни приходи за 2012. годину процијењени су у апсолутном износу 1.282,23 или 37,66% БДП-а, што је 1,8 процентних поена ниже од планираног износа за 2012. годину. У средњорочном периоду, приходи буџета ће расти са 1.190,9 милиона еура у 2013. години на 1.321,9 милиона еура у 2015. години.
У претходне три године је спровођена интензивна фискална консолидација, која је резултирала смањењем јавне потрошње за око 10 процентних поена, односно за око 300 милиона еура. Ребалансом буџета јавна потрошња је смањена за 15,97 милиона еура и планирана је у износу од 1.361,94 милиона еура или 40% БДП-а. У средњорочном периоду је планирано да јавна потрошња опада, са 38,9 БДП-а у 2013. на 36% БДП-а у 2015. години.
У циљу успостављања система одрживих јавних финансија у средњорочном периоду, Смјернице дефинишу главна фискална „сидра“, и то:
- Раст буџетских прихода у складу са растом БДП-а кроз смањивање сиве економије, интензивирање наплате пореског дуга и реализацију започетих и планираних страних директних инвестиција,
- Смањење буџетских издатака на 32% БДП-а у 2015,
- Смањење дефицита јавног сектора у 2013. години на 1,4% БДП-а и уравнотежени буџет у 2015 (0,5% БДП-а),
- Успостављање примарног суфицита у 2013. години,
- Постепено повећање капиталног буџета до 2015,
- Укидање издавања гаранција осим за развојне пројекте,
- Креирање фискалне резерве, на минималном нивоу од 60 милиона еура и
- Успостављање тренда смањивања државног дуга у 2015. години са нивоа од 46% БДП-а.
Предуслов за наставак раста је фискална и финансијска стабилност. Како бисмо ојачали фискалну стабилност и повјерење међународне финансијске заједнице, потребан је конкретан и кредибилан план мјера које ће додатно смањити дефицит, притисак на задуживање и цијену задуживања. Црна Гора као врло мала, отворена привреда осјетљива је на погоршање спољних услова. Стога морамо помно да пратимо дешавања у спољном окружењу, анализирамо могућа сценарија утицаја на домаћу привреду и да се активно, одговорно и благовремено прилагођавамо новим реалностима.
ПР СЛУЖБА
МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА
Полазни приступ у пројектовању економског раста у Црној Гори је конзервативан, што подразумијева да ће негативни ефекти кризе у еурозони највише осјетити у 2012. години, посебно у првој половини. Према пројекцијама ММФ-а, глобални економски раст успориће са 3,8% у 2011. на 3,3% у 2012. години. Свјетска банка процјењује да ће привредни раст 2012. године у шест земаља Западног Балкана, укључујући Црну Гору, бити упола спорији у односу на 2011. годину.
Негативни трендови у кретању свјетске економије у другој половини 2011. године, прије свега у ЕУ и еурозони, неминовно су се одразили и на пројекције за 2012. и средњорочне пројекције. Уз негативне ефекте кризе, у Црној Гори су ниска кредитна активност банака и пад страних директних инвестиција појачали проблем неликвидности, а паду економске активности допринијеле су и временске непогоде у јануару и фебруару. Тако се предвиђа слаб раст БДП-а у 2012. години (0,5%), благи опоравак у 2013. (1,5%) и нешто снажнији раст у 2014. од 3,5% и у 2015. од 4%. Просјечна стопа раста за период 2012-2015. је 2,4%, што је испод потенцијалне стопе раста БДП-а (3,2%). Принцип опрезности по питању будућих трендова у свим макроекономским секторима и реална основа представљају добру полазну тачку за доношење здравих и дугорочно одрживих одлука.
У периоду 2013-2015. године предвиђено је повећање производње у примарном сектору (пољопривреда, шумарство и рибарство) по просјечној стопи од 5,7%, у секундарном (индустријска производња и грађевинарство) по просјечном стопи од 2,7%, као и повећање обима услуга од 2,8% просјечно.
Због очекиваних кретања у црногорској економији и пројектованог раста, неће бити услова за значајнији раст запослености у 2012. години, док се у 2013. и 2014. години очекује раст запослености од по 0,5 процентних поена, као посљедица рационализације државне управе и прилагођавања у реалном сектору, усљед слабе економске активности.
У 2012. години, пројектује се раст цијена од 3,5%, као резултат скока цијена хране и енергената, док се за период 2013-2015. пројектује нешто нижа стопа инфлације од 2,5%.
Пројекције раста јавних прихода за средњорочни период урађене су у складу са пројектованим стопама опоравка економије и кретањем инфлације у истом периоду. Јавни приходи за 2012. годину процијењени су у апсолутном износу 1.282,23 или 37,66% БДП-а, што је 1,8 процентних поена ниже од планираног износа за 2012. годину. У средњорочном периоду, приходи буџета ће расти са 1.190,9 милиона еура у 2013. години на 1.321,9 милиона еура у 2015. години.
У претходне три године је спровођена интензивна фискална консолидација, која је резултирала смањењем јавне потрошње за око 10 процентних поена, односно за око 300 милиона еура. Ребалансом буџета јавна потрошња је смањена за 15,97 милиона еура и планирана је у износу од 1.361,94 милиона еура или 40% БДП-а. У средњорочном периоду је планирано да јавна потрошња опада, са 38,9 БДП-а у 2013. на 36% БДП-а у 2015. години.
У циљу успостављања система одрживих јавних финансија у средњорочном периоду, Смјернице дефинишу главна фискална „сидра“, и то:
- Раст буџетских прихода у складу са растом БДП-а кроз смањивање сиве економије, интензивирање наплате пореског дуга и реализацију започетих и планираних страних директних инвестиција,
- Смањење буџетских издатака на 32% БДП-а у 2015,
- Смањење дефицита јавног сектора у 2013. години на 1,4% БДП-а и уравнотежени буџет у 2015 (0,5% БДП-а),
- Успостављање примарног суфицита у 2013. години,
- Постепено повећање капиталног буџета до 2015,
- Укидање издавања гаранција осим за развојне пројекте,
- Креирање фискалне резерве, на минималном нивоу од 60 милиона еура и
- Успостављање тренда смањивања државног дуга у 2015. години са нивоа од 46% БДП-а.
Предуслов за наставак раста је фискална и финансијска стабилност. Како бисмо ојачали фискалну стабилност и повјерење међународне финансијске заједнице, потребан је конкретан и кредибилан план мјера које ће додатно смањити дефицит, притисак на задуживање и цијену задуживања. Црна Гора као врло мала, отворена привреда осјетљива је на погоршање спољних услова. Стога морамо помно да пратимо дешавања у спољном окружењу, анализирамо могућа сценарија утицаја на домаћу привреду и да се активно, одговорно и благовремено прилагођавамо новим реалностима.
ПР СЛУЖБА
МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?