- Влада Црне Горе
Реаговање владиног Бироа за односе с јавношћу на т...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Реаговање владиног Бироа за односе с јавношћу на текст НД Вијести „Црногорски економски бродолом“
Објављено: 22.05.2012. • 00:40 Аутор: Биро
Поводом данашњег текста објављеног у НД Вијести, под називом „Црногорски економски бродолом“, ради објективног информисања јавности, Биро за односе с јавношћу саопштава:
Сумирајући резултате економске политике од обнове независности, морамо констатовати да смо, упркос глобалној економској кризи, ипак успјели да, од једне од најсиромашнија република у СФРЈ, Црна Гора данас постане земља која, након Словеније и Хрватске, има највећи БДП по глави становника у региону, као и највеће просјечне плате и пензије.
И у условима кризе, обезбиједили смо редовност исплата зарада и пензија и нисмо уводили повећање пореза. У периоду од 2004. до 2011. године БДП у Црној Гори је удвостручен, док је стопа незапослености преполовљена.
Од обнове независности до данас, просјечна нето зарада и просјечна пензија су такође удвостручени. Осим тога, просјечна пензија у Црној Гори данас премашује просјек већине земаља у региону, али и неких земаља чланица ЕУ (Бугарска и Румунија).
Животни стандард (плате, пензије, БДП по глави становника) је већи у Црној Гори него у Србији, БиХ, Македонији, Албанији, Румунији, Бугарској, а по платама и пензијама не заостајемо много ни за Мађарском и Ческом.
И поред континуираних напора у правцу смањења јавне потрошње, издвајања за социјална давања су од 2006. до 2011. године повећана за 67%.
Истовремено, наше пореске стопе су најниже, а јавни дуг, дефицит и јавна потрошња су на нивоу просјека у региону. Можемо да констатујемо да се, захваљујући опрезној фискалној политици, Црна Гора данас сврстава међу ријетке земље у Европи које ће успјети да задрже јавни дуг и буџетски дефицит у оквирима критеријума из Мастрихта.
У периоду када се инвеститори тешко одлучују за нова улагања, успјели смо да безбиједимо улагање реномираног турског инвеститора у никшићку Жељезару.
И поред негативних глобалних економских кретања, успјех пројеката попут марине Порто Монтенегро и хотелског комплекса Свети Стефан, као и наставак активности на валоризацији полуострва Луштице кроз пројекте Луштица Девелопмент и Плави хоризонти, представљају релевантане показатеље напора Владе на реализацији капиталних инвестиција. Влада ће у наредном периоду, исто као у случају Жељезаре, интензивно радити на проналажењу инвеститора за КАП, који ће покренути производњу у прерађивачким капацитетима и вратити производњу глинице.
Такође, подсјећамо да је Влада за развој предузетништва недавно обезбиједила 50 милиона еура кредитне подршке од Европске инвестиционе банке, активно радећи на остваривању равномјерног регионалног развоја и обезбјеђивању подршке малом и средњем бизнису у Црној Гори.
Црна Гора успјешно испуњава обавезе из ЕУ и НАТО агенде. Данас, када славимо 6 година од обнове независности, у прилици смо да чујемо још једно значајно међународно признање успјеха укупне реформске агенде Црне Горе, које је управо стигло са највиших међународних адреса – са НАТО Самита у Чикагу. Шефови држава и влада чланица Алијансе безрезервно су похвалили напредак који је Црна Гора остварила у спровођењу значајних политичких, економских и одбрамбених реформи.
Такође, владавина права и поштовање високих међународних стандарда у области економије потврђени су и недавним учлањењем Црне Горе у СТО.
Из свега наведеног очигледно је да се економска политка Владе показала исправном, а црногорска привреда способном да преброди изазове који су многе знатно снажније и развијеније економије довеле до ивице банкрота.
Сумирајући резултате економске политике од обнове независности, морамо констатовати да смо, упркос глобалној економској кризи, ипак успјели да, од једне од најсиромашнија република у СФРЈ, Црна Гора данас постане земља која, након Словеније и Хрватске, има највећи БДП по глави становника у региону, као и највеће просјечне плате и пензије.
И у условима кризе, обезбиједили смо редовност исплата зарада и пензија и нисмо уводили повећање пореза. У периоду од 2004. до 2011. године БДП у Црној Гори је удвостручен, док је стопа незапослености преполовљена.
Од обнове независности до данас, просјечна нето зарада и просјечна пензија су такође удвостручени. Осим тога, просјечна пензија у Црној Гори данас премашује просјек већине земаља у региону, али и неких земаља чланица ЕУ (Бугарска и Румунија).
Животни стандард (плате, пензије, БДП по глави становника) је већи у Црној Гори него у Србији, БиХ, Македонији, Албанији, Румунији, Бугарској, а по платама и пензијама не заостајемо много ни за Мађарском и Ческом.
И поред континуираних напора у правцу смањења јавне потрошње, издвајања за социјална давања су од 2006. до 2011. године повећана за 67%.
Истовремено, наше пореске стопе су најниже, а јавни дуг, дефицит и јавна потрошња су на нивоу просјека у региону. Можемо да констатујемо да се, захваљујући опрезној фискалној политици, Црна Гора данас сврстава међу ријетке земље у Европи које ће успјети да задрже јавни дуг и буџетски дефицит у оквирима критеријума из Мастрихта.
У периоду када се инвеститори тешко одлучују за нова улагања, успјели смо да безбиједимо улагање реномираног турског инвеститора у никшићку Жељезару.
И поред негативних глобалних економских кретања, успјех пројеката попут марине Порто Монтенегро и хотелског комплекса Свети Стефан, као и наставак активности на валоризацији полуострва Луштице кроз пројекте Луштица Девелопмент и Плави хоризонти, представљају релевантане показатеље напора Владе на реализацији капиталних инвестиција. Влада ће у наредном периоду, исто као у случају Жељезаре, интензивно радити на проналажењу инвеститора за КАП, који ће покренути производњу у прерађивачким капацитетима и вратити производњу глинице.
Такође, подсјећамо да је Влада за развој предузетништва недавно обезбиједила 50 милиона еура кредитне подршке од Европске инвестиционе банке, активно радећи на остваривању равномјерног регионалног развоја и обезбјеђивању подршке малом и средњем бизнису у Црној Гори.
Црна Гора успјешно испуњава обавезе из ЕУ и НАТО агенде. Данас, када славимо 6 година од обнове независности, у прилици смо да чујемо још једно значајно међународно признање успјеха укупне реформске агенде Црне Горе, које је управо стигло са највиших међународних адреса – са НАТО Самита у Чикагу. Шефови држава и влада чланица Алијансе безрезервно су похвалили напредак који је Црна Гора остварила у спровођењу значајних политичких, економских и одбрамбених реформи.
Такође, владавина права и поштовање високих међународних стандарда у области економије потврђени су и недавним учлањењем Црне Горе у СТО.
Из свега наведеног очигледно је да се економска политка Владе показала исправном, а црногорска привреда способном да преброди изазове који су многе знатно снажније и развијеније економије довеле до ивице банкрота.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?