Будва: Предсједник Владе Игор Лукшић учествовао на Годишњем окупљању званичника Југоисточне Европе

Посебно ми је задовољство да будем овдје са Вама и дам свој допринос Деветом годишњем окупљању званичника југо-источне Европе. Снага идеје Уједињени у различитостима окупила нас је и данас. Својим чињењем морамо дати додатан допринос њеном снажењу. Зашто? Зато што су нас и вријеме и историјска дешавања за нама научили да једино на тај начин можемо градити одржив мир на овим просторима и обезбиједити пуни просперитет друштвима из којих долазимо. 

Универзалност идеје Уједињени у различитостима препозната је на свим свјетским меридијанима. Посебну свијест о њеној вриједности имају управо они простори који су прошли кроз периоде тешких друштвених транзиција, обиљежених грађанским сукобима. Стога сам увјерен да је наша мотивисаност гарант да ћемо заједнички и на овом скупу, у отвореном дијалогу, вођени идејом Уједињени у различитости, наћи исходишта одговора за изазове пред нама. Данас су они много мањи него деценију уназад. Али се према њима морамо односити одговорно и заједнички их рјешавати. 

  

Нема државе на свијету која се, током своје историје није сусретала са великим изазовима кроз разна друштвена и државна уређења. Ни Црна Гора по томе није изузетак. Али је и добар примјер како разумијевање различитости, ослонац на пријатеље, па чак и уважавање супарника воде изградњи модерног, грађанског друштва. Друштва толеранције и разумијевања. Темељ нашег друштва је слобода - слобода као универзална вриједност, али и слобода дјеловања политичког и економског, слобода изражавања, слобода која подстиче вриједности одговорности. Друштва које се темељи на достојанству човјека који признаје достојанство другог. 

Истински слободне земље вјерују у универзалне демократске вриједности и активно их промовишу. Слобода говора, слобода вјероисповијести, владавина права, једнака права за све, родна и полна равноправности, право избора, уважавање права другог темељне су вриједности које баштинимо у Црној Гори. Припадати Црној Гори значи бити посвећен овим вриједностима. Дијелити ове вриједности значи дијелити вриједности савременог свијета. Вриједности које су у дубокој спрези са традиционалним и духовним вриједностима. 

Славити Бога значи доприносити да овај свијет заједнички учинимо мјестом бољег живота, али и поштовати другачије мишљење. Црна Гора је обновила независност прије шест година. Та одлука је дубоко утемељена на оствареном мултиетничком, мултикултурном и мултиеконфесионалном складу и толеранцији. Својом посебношћу, као и други прије нас, а и они који долазе послије нас богатимо разноликост асоцијација којима стремимо. 

Данас, када смо пред почетком преговора за чланство у Европској Унији, када смо чланица свих значајнијих међународних организација, када смо добили јасну поруку подршке и охрабрења наших НАТО партнера, значајније нам је него икада да одржимо позитиван моментум интеграционих процеса. То успјешно и чинимо размјењујући искуства са онима који су у процесима испред нас и служећи као позитиван примјер онима који ће нас слиједити.

Поштоване даме и господо, 

Идеја заједништва није нова. Заједништвима се тежило када се требало супротставити освајачу, побиједити зло. Данас се окупљамо око идеје која има непромјенљиву, универзалну, опште прихваћену вриједност. Глобално заједништво Вудро Вилсон је спознао у Друштву Народа, претечи Уједињених Нација. Шуман, Моне, Аденауер и остали су идеју Уједињене Европе пронијели као услов развоја старог континента. 

Неко можда поставља питање ефикасност Уједињених Нација или граница јединства Европе. Чињенице говоре јасно. УН је адреса глобалног политичког дијалога, мјесто превенције конфликата. ММФ и Свјетска Банка, као дио система УН-а, су мјеста креирања заједничких економских политика и дефинисања развојних циљева. Европска Унија, настала на крхотинама другог Свјетског рата, данас је друштво развијених држава, гарант мира, потенцијал свјетског економског развоја, и без обзира на концептуалне дилеме, у суштини подршка оздрављењу економија посрнулих чланица. Прихватајући интеграционе изазове, прихватамо оквир који на најбољи начин чува тековине државе Црне Горе. 

Тачно је да је у природи човјека да не може до краја да цијени једну вриједност ако није знао или не зна што је њена супротност. 

Слободан човјек не зна што је слобода ако није искусио њену супротност. Не зна што је срећа ако макар на кратко није осјетио тугу. Да ли су деведесете биле болно отрежњење? Да ли нас узнемирава проблем, животне, социјалне тешкоће са којима се чланови друштва суочавају? Ова питању имају јасан потврдан одговор.

Било је превише патњи и стега које свима нама, поготово младим, нијесу дозволиле да дијелимо слободу европских вршњака или безбрижност коју су уживале генерације прије нас. Имао сам срећу да одрастем у мултиетничком Бару, у којем су вјерски објекти један уз други и у коме су се његови становници узајамно помагали без обзира у ком од тих објеката се моле. Научио сам да живим тежећи миру, поштујући различитости и тражећи оно позитивно у себи и у другом. Бог од нас очекује да пружамо другу шансу онима који су погријешили, али и да исправљамо сопствене грешке.

Увјерен сам да је управо у томе будућност свих нас овдје на просторима Југоисточне Европе. Поновићу, то није само рецепт срећније будућности наших потомака, то је наша добитна карта. Зато увијек с поносом истичем правне тековине потписаних и будућих, споразума са вјерским заједницама у Црној Гори, као додатни допринос јачању међусобног повјерења.

Данас морамо рјешавати питања присутна већ дуги низ година, као што су сиромаштво, незапосленост, низак ниво образовања и низак ниво активности на тржишту рада. Упоредо са изазовима узрокованим глобализацијом, климатским промјенама, негативним економским и финансијским кретањима. Ради се о изазовима глобалног карактера, чија рјешења морају бити исто таква. 

Што значи окружење које се мијења у континуитету, што значе промјене? Оне нас требају ојачати и ујединити. Исто тако могу нас ослабити и подијелити. На нама је да то не дозволимо. Дијалогом морамо осмишљавати идеје и инструменте како би били у прилици да одговарамо на промјене на ефикасан начин, доприносећи изградњи система који ће гарантовати нашу безбједност и сигурност. 

На нама је да нас и наше окружење учинимо дијелом већих интеграционих цјелина. Да промовишемо размјену искустава, заједнички учимо. Треба да потврдимо да смо спремни да и даље сарађујемо једни са другима како би заједнички могли уградити дио себе и на тај начин. 

Сарадња нам је императив. Вјерујем да се нико не пита зашто? Или зашто да развијамо мреже сарадње у којој преовладавају снаге интеграција? Зато, наравно, што само заједничким напорима можемо јачати наше економије, снажити везе са глобалном економијом. Дајемо нову енергију култури, стварамо окружење у којем дијелимо и баштинимо заједничке вриједности. Ширимо нашу визију свијета. 

Даме и господо, 

Суочимо се са изазовима, успјешно одговоримо на њих. И наставимо тако. Стално се крећимо, стално напријед и на боље. Поучени грешкама, залажући се да их што мање направимо у будућности. 

Храбро градимо будућност из наших снова. Не само појединачно, већ заједно. Па чак и ако се наше перспективе у неким областима и не поклапају. То је и одраз зрелости наших односа. Да се можемо слагати или не слагати по неком питању, налазећи управо у тој различитости најбоља рјешења. Свјесни да су мултикултурализам и толеранција наша будућност. 

Сигуран сам да сви овдје имамо довољно стрпљења, одлучности и ријешености да прихватимо и личну жртву зарад бољег разумијевања, зарад јаче интеграције различитости у темеље наше заједничке будућности. Будућности која ће нам донијети нови квалитет живота, срећу за нашу ђецу, нашу унучад. 

Хвала!