Саопштење Министарства финансија поводом објављивања извода Стратегије за управљање државним дугом

Министарство финансија припрема Стратегију за управљање државним дугом, која ће се односити на трогодишњи период 2012 – 2014. године и чији је главни циљ обуздавање даљег раста јавног дуга и његово смањење у средњем року. 

У циљу што квалитетније припреме овог документа, Министарство финансија је, у току његове израде, организовало састанке са представницима Централне банке Црне Горе, као и са независним економским аналитичарима, и уважило њихова мишљења и сугестије.   

Стратегија садржи анализу одрживости државног дуга, анализу кључних опција задуживања које Влада има на располагању и конкретне смјернице за предузимање активности по том основу. 

Анализа одрживости дуга садржи два сценарија – основни, који се заснива на пројекцијама садржаним у Смјерницама макроекономске и фискалне политике за период 2012. до 2015. године, и песимистични, тзв. стресс тест сценарио, који је заснован на изразито песимистичним претпоставкама о кретањима на међународном тржишту и у земљи. Важно је напоменути да претпоставке у песимистичном сценарију представљају шокове како би се тестирала реакција на исте, а сценарио има за циљ анализу одрживости дуга у случају да се не буде слиједила постојећа конзервативна фискална политика и у случају драматичног погоршања услова на глобалном тржишту. Резултат анализе показује да је неопходно ојачати фискалну позицију у складу са предложеним буџетом и Смјерницама, која би обезбиједила мању осјетљивост на шокове, који су предвиђени у песимистичном сценарију Анализе одрживости дуга. 

Сматрамо изузетно важним истаћи да је основни сценарио анализе одрживости дуга, који се заснива на претпоставкама о кретањима БДП-а, инфлације и других макро показатеља садржаних у Смјерницама макроекономске и фискалне политике за период 2012. до 2015. године, показао да је државни дуг одржив, односно, да ће се учешће дуга у БДП-у смањити до нивоа од око 42% у 2016. години, без обзира на чињеницу да ће еурообвезнице бити рефинансиране. Такође је веома важно посматрати показатељ учешћа нето дуга у БДП-у (према основном сценарију, показатељ нето дуг/БДП 2016. године износиће око 38%), јер је наше опредјељење да, у циљу смањења ризика од неликвидности,  увијек располажемо одређеним нивоом депозитних средстава на рачунима, у износу 100-120 милиона еура. У том смислу и закључак да „Влада има стратегију да новим кредитима враћа старе дугове“ нема реално утемељење, већ је резултат недовољне упућености, односно посматрања пројекција и смјерница дефинисаних Стретегијом ван контекста. 

Када је ријеч о гаранцијама, смјернице Стратегије за управљање државним дугом су у том дијелу веома јасне и подразумијевају смањење издавања гаранција на најмању могућу мјеру, односно потпуни повратак на конзервативну политику коју је Влада слиједила у периоду прије кризе, а која подразумијева издавање државних гаранција искључиво за кредите које међународне финансијске институције одобравају по повољним условима за реализацију инфраструктурних пројеката. 

Коначно, Стратегија за управљање државним дугом ће, као и сваки други документ кога припрема Министарство финансија, а који има импликације на укупан систем, бити објављен и презентован јавности након што га усвоји Влада у редовној процедури. Стога осуђујемо злоупотребу документа који је још увијек у радној верзији и који је, до коначног усаглашавања, интерног карактера. 

Очекује се да ће документ бити објављен до краја јуна мјесеца текуће године.

ПР СЛУЖБА

МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА