Говор министра рада и социјалног старања Др Суада Нумановића на Округлом столу на тему “Примјена етичког кодекса новинара у информисању о случајевима сексуалног насиља над дјецом”

Округли сто на тему
“Примјена етичког кодекса новинара у информисању о случајевима
сексуалног насиља над дјецом”,
Бијела, Хотел “Вила Јадранска стража”, 18. 06. 2012. године

Министар рада и социјалног старања др Суад Нумановић

Поштоване даме и господо,
учесници округлог стола,
представници медија,

Задовољство да у име Министарства рада и социјалног старања и у своје лично име поздравим све учеснике овог скупа и изразим захвалност због вашег доласка.

Данас ћемо разговарати о етичком кодексу који је везан за извјештавање новинара о једној осјетљивој теми, али поштовање, а нарочито непоштовање тог кодекса утиче на све у друштву.

Брига о другоме, а нарочито дјеци остаје важан задатак друштва, уз пуно ангажовање одговарајућих институција и појединаца.

У Министарству рада и социјалног старања, свакодневне активности су везане за рад на поштовању и заштити права рањивих категорија дјеце.
Један од основних задатака запослених у социјалној заштити је сензибилизација шире јавности и стручњака других области.

Сензибилизација и обавјештавање о проблемима и потреби заштите дјеце од злостављања и занемаривања може се реализовати на различите начине, а једна од њих је и организовање оваквих округлих столова.

Због тога и изражавам задовољство што сам данас у прилици да отворим едукативну радионицу осмишљену као округли сто на тему „Примјена етичког кодекса новинара у информисању о случајевима сексуалног насиља над дјецом“. Ово је само једна од радионица која се организује у оквиру кампање Савјета Европе „Једно од петоро“, а која је осмишљена у циљу указивања на чињеницу да је дошло вријеме да се прихвати став, да сви морају бити укључени у промовисању сигурности и емоционалне добробити дјеце и породице у нашем друштву.

Систем социјалне и дјечје заштите, односно запослени стручни радници, имају значајну и специфичну улогу у свим фазама заштите дјеце од злостављања и занемаривања: од превенције преко откривања и дијагностике, па до третмана, праћења и евалуације.

До података о злостављању и занемаривању запослени у социјалној заштити могу доћи непосредно,на основу идентификовања симптома злостављања и занемаривања или на основу разговора са родитељем. У свим случајевима неопходно је свестрано и детаљно испитати све околности у којима дијете живи, породичне односе, као и евентуалне узроке поремећаја у дјететовом понашању. Посебно треба обратити пажњу на раније евентуалне знаке злостављања и покушати доћи до релативно поузданих сазнања о индицијама занемаривања.

Обавеза је свих запослених да сваки случај злостављања пријаве надлежним службама. И када то кажем не мислим само на професионалну обавезу, то је и морална обавеза свих. Обавеза пријављивања има предност над обавезом чувања професионалне тајне, јер се овдје тајна открива у општем интересу детета.

Када је ријеч о утицају медија потребно је нагласити да су у данашње доба, медији присутни у животу свих нас, те су на тај начин и дјеци данас доступни готово сви извори информација.

Анализа медија у региону је показала да се дјеца као субјекти појављују само у 20 % случајева. То су ситуације кад им се даје прилика да кажу своје мишљење, став, да нешто коментаришу или дају изјаву. У 80% случајева дјеца се приказују као објекат, без свог става или права да кажу своје мишљење. Још је шокантнији податак да се на првих 5 страница дневних новина дјеца или млади појављују најчешће у негативном контексту, у причама о трагедијама, насиљу, несрећама, инцидентима. Вијести у којима се млади и дјеца спомињу у позитивном или афирмативном контексту су најчешће на задњим страницама.

Можемо рећи да медији показују интерес за дјецу највише онда када су дјеца дио неке потешкоће, или проблема и када испољавају неко понашање које одступа од норме.

Оно што увијек треба имати на уму је да најбољи интерес дјетета увијек мора бити изнад стварног или наметнутог интереса јавности, а посебно изнад интереса медија.

Чињеница је да сензационалистичке наслове људи више читају и више обраћају пажњу на њих. Али када се годори о дјеци, ту је морална, етичка и професионална обавеза још наглашенија. Тада постоји и дужност стручњака који раде и баве се дјецом да упозоравају и буде свијест јавности о ситуацијама за које сматрају да не одражавају најбољи интерес дјетета. И не само стручњака, лично сматрам да је то обавеза сваког одговорног појединца у друштву.

Овдје бих нас све подсјетио на ситуацију која се односила на институцију гдје се управо данас налазимо Дјечији дом “Младост у Бијелој када је непримјерено извјештавање у медијима имало не само негативну конотацију, већ и негативне посљедице по субјекте оваквог начина извјештавања. Радило се о непримјереној сигматизацији свих који су били укључени у овај случај. Пресуде од стране неких медија су се доносиле и прије самих испитивања чињеница. Сматрам дас мо у овом случају заказали, јер нисмо показали довољно воље или сензибилитета, да не на појединачан начин већ сви заједно осудимо оно што се дешавало. Можда је разумљиво што тога није било док Тужилаштво није завршило поступак, али и када је Тужилаштво окончало поступак, реакција свих нас на оно што се дешавало свих претходних мјесеци је изостала.

Оно шти свима треба да буде порука из овог и осталих сличних случајева да информације које се тичу дјеце, не смију бити објављене уколико на било који начин могу нанијети штету дјетету.

Наравно овдје желим да истакнем и на другачију улогу медија који су кроз указивање на проблеме и потребе дјеце, учинили пуно, иницирајући промјене које су биле у интересу дјеце. У том смислу је била веома значајна улога медија у промовисању права дјеце .

Оно што треба да буде дужност сваког родитеља и васпитача је да медијски описмењава дијете , односно да прати, шта и какве информације прима путем медија, и да подстичу критичко расуђивање вијести и информација, нуди алтернативе, односно да учи дијете да информација приказана у медијима не мора бити једини приказ неке ситуације.
Тако дијете може схватити да оно што је приказано у медјима, није једини одраз стварности, већ да свако од нас ствара "своју" стварност, "своје" ставове и увјерења.

Једно од основних права дјетета је право на живот и развој. Сви облици злоупотреба, насиља, злостављања или занемаривања дјеце, којима се угрожавају или нарушавају физички и лични интегритет дјетета и осујећује оптимални развој, представљају повреде тог основног права.

Заштита права подразумијева, прије свега, разноврсне друштвене активности усмјерене на спријечавање и искоријењивање ових појава, као и организовање и непосредно спровођење заштитних интервенција у конкретним случајевима злостављања и занемаривања дјеце.

Кроз програме, који су сагласни Миленијумским циљевима развоја и глобалним трендовима развоја, Министарство рада и социјалног старања у сарадњи са свим релевантним институцијама инсистира на организовању оваквих радионица које подижу свијест становништва, у првом реду оних који припадају вулнерабилним категоријама.

У циљу унапређења праксе и пружања што квалитетнијих услуга дјеци која су жртве насиља Министарство рада и социјалног старања у партнерству с УНИЦЕФ-ом и у УНХЦР-ом је 2002. године започело реализацију Програма заштите дјеце од злостављања и занемаривања. Формирани су мултидисциплинарни тимови у осам од 10 центара за социјални рад у Црној Гори и то: у Никшићу, у Бијелом Пољу, у Подгорици, Херцег Новом, Бару, Беранама, Котору и Пљевљима.
Оперативне мултидисциплинарне тимове чине: правник, психолог, педагог и социјални радник (из социјалне заштите), психијатар и педијатар (здраствена заштита), инспектор (полиција), тужилац, судија, педагог (из образовања), представник НВО СОС телефона за жене и дјецу жртве насиља.
Координатор свих активности тима је Центар за социјални рад и у њему се налази сједиште тима.

Овај модел се показао као веома успјешан, о чему говори и евалуација пројекта направљена од стране УНИЦЕФ-а.

Заштита дјетета у међународном праву и пракси подразумијева, успостављање посебних механизама за праћење остваривања права дјетета у државама чланицама уговорницама УН Конвенције за права дјетета.

Сходно наведеном Влада Црне Горе формирала је 2007. године Савјет за права дјетета, који прати усаглашеност државе уговорнице са Конвенцијом и другим међународним инструментима који се односе на заштиту права дјетета.

Конвенција Савјета Европе о заштити дјеце од сексуалног искориштавања и сексуалног злостављања је намијењена унапређењу заштите која је прописана Конвенцијом Уједињених нација о правима дјетета и њеног Опционог протокола о продаји дјеце, дјечјој проституцији и дјечјој порнографији. Овом конвенцијом се обезбјеђују већа заштита и помоћ за дјецу жртве сексуалног искориштавања и сексуалног злостављања.

Министарство рада и социјалног старања ће у оквиру своје дјелатности примјењивати одредбе ове конвенције, континуирано радити на подизању свијести о заштити и правима дјеце код стручних радника запослених у установама социјални заштите, као и на едукацији запослених која се односи на начине препознавања и пружања помоћи дјеци жртавама сексуалног насиља.
У циљу што ефикаснијег спречавања сексуалног искориштавања и сексуалног злостављања дјеце свакако је неопходна координирана акција свих надлежних ресора, уз пуну сарадњу са невладиним организацијама које се баве пружањем помоћи жртвама. Министарство рада и социјалног старања ће и даље подржавати овакву сарадњу, али прије свега инсистирати на превентивним мјерама, које су примарне и важне да би се избјегле нежељене посљедице.

Желим да истакнем да Министарство рада и социјалног старања, инсистира на изградњи система дјечије заштите, гдје је најбољи интерес дјетета један од основних циљева. Са таквом политиком ћемо наставити у убудуће.

Захваљујем на пажњи, и желим успјешан рад.