Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Интервју министра финансија др Милорада Катнића за Дневне новине

Објављено: 19.06.2012. 17:53 Аутор: Ивона Михајловић

ДНЕВНЕ НОВИНЕ, 19. ЈУН 2012.

ИНТЕРВЈУ: МИНИСТАР ФИНАНСИЈА МИЛОРАД КАТНИЋ

Објавићемо имена пореских обвезника

Министар вјерује да за сада неће бити наплаћене државне гаранције за КАП

Влада је преломила. Неће се више крити имена оних који су порески дужници. Министар финансија Милорад Катнић у интервјуу за Дневне новине, уочи пута у Бразил, најавио да се ради на критеријумима за објављивање листе пореских дужника. Он додаје да има увјеравања ОТП и ВТБ банке, кредитора Комбината алуминијума, да неће предузимати кораке који значе дестабилизацију јавних финансија.

ДН: Да ли су се умјесто увођења такси на СИМ картице, струјомјере и кабловски прикључак приходи могли наћи на другој страни?

Након пажљиве анализе, процијенили смо да су предложене мјере најмање дисторзивне за економију, за њену конкурентност и за извозно оријентисане секторе, а омогућиће обезбјеђивање повољнијих финансијских средстава како за државу, тако и за привреду и грађане. Истовремено смо од такси на струјомјере изузели све власнике стамбених објеката који служе за примарно становање и све социјално угрожене породице, тако да ће се ова мјере односити само на власнике додатног стана, викендица, пословних простора. Ту смо нашли баланс између додатног оптерећења и очувања породичног стандарда.

Алтернатива увођењу такси била је повећање стопе ПДВ-а или пореза и доприноса на зараде. Овакве мјере, свима је јасно, имале би директан утицај на смањење куповне моћи и, тиме, погоршање стандарда свих грађана. Осим тога, у случају повећања стопе ПДВ-а имали бисмо негативан утицај на услужни, посебно туристички сектор.

Најгласнији и најчешћи су били предлози да се повећа порески терет "богатијим" грађанима. Такве мјере смо већ спровели током 2009. и 2010, кроз додатно опорезивање секундарних стамбених јединица и луксузних аутомобила и јахти. По основу наведених измјена пореске политике остварени су знатно већи порески приходи у односу на претходни период. Годишњи порез на луксузни аутомобил у Црној Гори износи готово 1.000 еура, а локалне самоуправе имају могућност да луксузне станове, на годишњем ниво, опорезују и по неколико хиљада еура. Није, међутим, одрживо ове порезе повећавати у бесконачност јер би то довело до дисторзије и пореске евазије, што је још већи проблем.

ДН: Дугови за порезе су 183 милиона, знатна су и дуговања фирми, али и општина за доприносе, да ли се може знати ко то држави највише дугује? Зашто би се то крило иза одредби закона које користе само онима који су дужници?

Укупна евидентирана пореска потраживања чине доспјеле и недоспјеле пореске обавезе, дуг по основу камата, репрограмиране пореске обавезе, спорна пореска потраживања, као и евидентирана потраживања по основу поднијетих пореских пријава по основу којих није доспјела пореска обавеза. Зато је неопходно пажљиво презентовати ове податке. Упркос израженом проблему неликвидности биљежимо смањење новонасталих пореских потраживања која су на почетку кризе

2009. године кулминирала са 82 милиона еура. У 2010. години новонастала пореска потраживања износила су 66 милиона, а у 2011. години 35 милиона еура. Пореска потраживања су, како због износа, тако и због потребе јачања фискалне и финансијске дисциплине важна питања којима се озбиљно бавимо.

Скупштина је недавно усвојила измјене Закона о пореској админитрацији у циљу ефикаснијег измиривања пореских обавеза, имајући у виду да је оријентација Министарства системско рјешавање проблема. Новим законским измјенама се, такође, даје овлашћење Влади да пропише услове и критерије за објављивање листе пореских дужника. Морамо веома пажљиво осмислити критерије за објављивање како не бисмо направили штету ниједном пореском обвезнику, имајући у виду постојеће капацитете ИТ система, могућност плаћања у ратама, различит моменат подношења пријава и доспјећа пореске обавезе. Неке државе које су имплементирале слична рјешења суочиле су се са грешкама, објављивањем имена уредних обвезника, чиме се компромитује укупан систем. Немамо право на такве грешке.

ДН: Колико је реално да буду плаћене гаранције ВТБ?

Што се ВТБ банке тиче, и са те стране имамо увјеравања да неће предузети исхитрене потезе који би нарушили стабилност јавних финансиј а. Међутим, треба напоменути да, у складу са потписаном трансакционом документацијом, банке задржавају право над могућношћу активирања гаранција. Наш задатак је да смањимо ризик активирања гаранција и, у случају негативног сценарија, посљедице активирања државних гаранција.

ДН: Шта Вас као министра највише брине да неће бити остварено до краја године у дијелу политика које су планиране за ову годину?

Највећи изазов са којим се суочавамо у овој години тиче се приходне стране буџета, односно недовољног степена опоравка буџетских прихода. Изражена неликвидност привреде, уз слабију банкарску активност и умањене директне стране инвестиције, утичу негативно на приходе.

Први квартал, који је у Црној Гори препознат по циклично мањим буџетским приходима, обиљежили су додатни буџетски притисци. Изразито неповољни временски услови, који су крајем јануара и почетком фебруара економски паралисали Црну Гору, условили су знатно смањење буџетских прихода и створили нове обавезе.

ОТП показује разумијевање

ДН: Да ли је у разговорима са ОТП било говора о случају одуговлачења спора у вези са са Вектром? Да ли је ОТП тражио да се државни органи не мијешају у рад судства?

У сталној смо комуникацији са кредиторима, у циљу изналажења најбољег модела за редефинисање односа. Имали смо више састанака са званичницима ОТП банке, чија је главна тема била дефинисање статуса кредита одобреног Комбинату алуминијума, од ОТП банке за који је држава дала гаранцију. Представници ОТП банке су показали разумијевање и спремност за сарадњу са Владом у изналажењу модела који неће значити дестабилизацију буџета. Рјешавање случаја предузећа Вектра Јакић није у надлежности Министарства финансија, нити на међусобне комерцијалне односе или евентуалне судске процесе можемо или треба да утичемо. Истовремено, имамо интереса да се сва отворена питања и сви проблеми са којима се суочавају инвеститори ефикасно рјешавају како бисмо били препознати као стабилан пословни амбијент и како бисмо помогли реализацији инвестиција и инвестиционих пројеката.

У прва три мјесеца 2012, приходи су били нижи за више од 25 милиона еура, у односу на исти период прошле године. Уз то, активирање дијела гаранција за кредите Комбината алуминијума, у износу од 23 милиона еура, значило је потребу обезбјеђења додатног финансирања.

Вјерујемо, међутим, да смо управо ребалансом буџета и пратећим мјерама створили претпоставке за динамичнији раст економије и, тиме, повећање прихода. Уз то, јасно опредјељење за борбу против сиве економије и интензивне активности које се предузимају у том правцу резултираће проширењем пореске основице и бољим убирањем пореза. Ово је већ потврђено у априлу, када смо имали приходе за око 10 одсто веће у односу на исти мјесец прошле године и добром наплатом прихода током маја мјесеца. Наша су очекивања да ће се овакав тренд наставити и у наредном периоду, нарочито имајући у виду најаве успјешне туристичке сезоне, те да ће лоше остварење прихода из првог квартала бити, током године, санирано.

Вишак у државном смањује запосленост у приватном сектору

ДН: Када ће доћи до смањења броја запослених у јавној администрацији?

Јасно је да са гломазним државним апаратом мала економија не може бити конкурентна. Вишак запослених у државној администрацији заправо смањује запосленост у приватном сектору који, кроз порезе, финансира зараде државне управе.

На конкурентност једног система још више од величине администрације утиче њена ефикасност. Стога ће реформа јавне управе бити усмјерена не само на смањење броја запослених, са чим се почело у 2009, већ на унапређење квалитета услуга које државна администрација пружа. И то је процес који се у континуитету спроводи.

101 милион еура износе новонастала пореска потраживања. У 2010. години новонастала пореска потраживања износила су 66 милиона, а у 2011. години 35 милиона еура.

Највећи утицај на мјесечну стопу инфлације имали су раст цијена услуга смјештаја, одјеће, воћа, поврћа, новина и часописа.

Посматрано по главним групама, мјесечни раст цијена забиљежен је код хотела и ресторана 5,3 одсто, одјеће и обуће 3,2 одсто, рекреације и културе 0,6 одсто, хране и безалкохолних пића 0,5 одсто, алкохолних пића и дувана 0,2 одсто и здравља 0,1 одсто.

1000 еура износи годишњи порез на луксузни аутомобил у Црној Гори

Новак Ускоковић

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?