- Влада Црне Горе
Министарство финансија САОПШТЕЊЕ: Потребно додатно интензивирати регионал...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
САОПШТЕЊЕ: Потребно додатно интензивирати регионалну сарадњу у циљу стимулисања развоја зелене економије
Објављено: 22.06.2012. • 21:00 Аутор: Ивона Михајловић
Другог дана Конференције Уједињених нација о одрживом развоју, министар финансија др Милорад Катнић отворио је скуп „Зелена економија: достигнућа и перспективе у Јадранско-јонском региону".
У свом излагању, министар Катнић је подсјетио да је у Црној Гори отворен широки унутар-државни и друштвени дијалог о концепту зелене економије, те да је постигнут договор да она не треба да буде замјена за одрживи развој, већ да треба да се посматра као један од важних механизама за његово спровођење. Такође је упознао учеснике скупа са досадашњим корацима које смо предузели у циљу стимулисања зелене економије, а односе се на укључивање социјалне и еколошке компоненте у процес јавних набавки и отварање повољних кредитних линија за развој предузетништва – женског, социјалног и предузетништва у најмање развијеним подручјима Црне Горе.
Министар Катнић је, даље, истакао да нам, у циљу још интензивнијег стимулисања концепта зелене економије, предстоје активности на плану унапријеђења капацитета и знања, јачања везе између образовања и тржишта рада и пружања системске подршке привреди у циљу усвајања принципа одрживости. Будући да изазови у овим областима превазилазе националне и административне границе, а у циљу размјене информација и добрих пракси, биће неопходно додатно интензивирати регионалну сарадњу и ојачати улогу регионалних и субрегионалних организација.
„Међузависност политика и активности нарочито одликује Јадранско-јонски регион, који дијели сличне еколошко-економске и социјалне карактеристике“ истакао је министар Катнић и закључио да је координисана и усаглашена међународна помоћ усмјерена заједнички ка региону најефектнији механизам за постизање најбољих резултата.
У оквиру Конференције, министар Катнић присуствовао је и панелу „Зелена и инклузивна економија: перспектива министара финансија“, на коме су министри финансија Г20 земаља дискутовали о начинима на које земље могу увести концепт зелене и инклузивне економије, кроз усвајање модела развоја који промовишу социјалну инклузију, економски раст и заштиту животне средине.
На стручном нивоу, Црну Гору је на овом догађају представљала Босиљка Вуковић, шефица Одјељења за подршку Националном савјету за одрживи развој у Министарству одрживог развоја и туризма, која је презентовала цјелокупне припреме Црне Горе и резултате Аналитичког документа за озељењавање црногорске економије који је урађен у склопу тог процеса. Указала је да је Црна Гора идентификовала десет приоритетних области за озељењавање своје економије, и то: одржива пољопривреда и рурални развој, јачање везе између туризма и пољопривреде, диверсификација туристичке понуде, одрживо шумарство, обновљиви извори енергије, енергетска ефикасност, природни капитал, зелена инфраструктура отпорна на климатске промјене, одржива потрошња и производња и наука и истраживање. Представила је и четири пилот пројекта у овим областима као конкретне предлоге за заједничке пројекте са међународним партнерима. Оцијенила је да је регионални приступ у даљим напорима за постизање зелене економије у контексту одрживог развоја кључан за што брже остваривање зелене трансформације сваке од појединачних земаља.
У току припремних састанака за Самит који су одржани 13-18. јуна у Рију, Вуковић је говорила и на догађају „На раскршћу између заштите и развоја: прекогранично управљање природним ресурсима у циљу јачања сарадње, безбједности и прихода за живот у пограничним регионима“, који је организовала Влада Италије и Међународна унија за заштиту природе (ИУЦН).
ПР СЛУЖБЕ
МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА и
МИНИСТАРСТВА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА И ТУРИЗМА
У свом излагању, министар Катнић је подсјетио да је у Црној Гори отворен широки унутар-државни и друштвени дијалог о концепту зелене економије, те да је постигнут договор да она не треба да буде замјена за одрживи развој, већ да треба да се посматра као један од важних механизама за његово спровођење. Такође је упознао учеснике скупа са досадашњим корацима које смо предузели у циљу стимулисања зелене економије, а односе се на укључивање социјалне и еколошке компоненте у процес јавних набавки и отварање повољних кредитних линија за развој предузетништва – женског, социјалног и предузетништва у најмање развијеним подручјима Црне Горе.
Министар Катнић је, даље, истакао да нам, у циљу још интензивнијег стимулисања концепта зелене економије, предстоје активности на плану унапријеђења капацитета и знања, јачања везе између образовања и тржишта рада и пружања системске подршке привреди у циљу усвајања принципа одрживости. Будући да изазови у овим областима превазилазе националне и административне границе, а у циљу размјене информација и добрих пракси, биће неопходно додатно интензивирати регионалну сарадњу и ојачати улогу регионалних и субрегионалних организација.
„Међузависност политика и активности нарочито одликује Јадранско-јонски регион, који дијели сличне еколошко-економске и социјалне карактеристике“ истакао је министар Катнић и закључио да је координисана и усаглашена међународна помоћ усмјерена заједнички ка региону најефектнији механизам за постизање најбољих резултата.
У оквиру Конференције, министар Катнић присуствовао је и панелу „Зелена и инклузивна економија: перспектива министара финансија“, на коме су министри финансија Г20 земаља дискутовали о начинима на које земље могу увести концепт зелене и инклузивне економије, кроз усвајање модела развоја који промовишу социјалну инклузију, економски раст и заштиту животне средине.
На стручном нивоу, Црну Гору је на овом догађају представљала Босиљка Вуковић, шефица Одјељења за подршку Националном савјету за одрживи развој у Министарству одрживог развоја и туризма, која је презентовала цјелокупне припреме Црне Горе и резултате Аналитичког документа за озељењавање црногорске економије који је урађен у склопу тог процеса. Указала је да је Црна Гора идентификовала десет приоритетних области за озељењавање своје економије, и то: одржива пољопривреда и рурални развој, јачање везе између туризма и пољопривреде, диверсификација туристичке понуде, одрживо шумарство, обновљиви извори енергије, енергетска ефикасност, природни капитал, зелена инфраструктура отпорна на климатске промјене, одржива потрошња и производња и наука и истраживање. Представила је и четири пилот пројекта у овим областима као конкретне предлоге за заједничке пројекте са међународним партнерима. Оцијенила је да је регионални приступ у даљим напорима за постизање зелене економије у контексту одрживог развоја кључан за што брже остваривање зелене трансформације сваке од појединачних земаља.
У току припремних састанака за Самит који су одржани 13-18. јуна у Рију, Вуковић је говорила и на догађају „На раскршћу између заштите и развоја: прекогранично управљање природним ресурсима у циљу јачања сарадње, безбједности и прихода за живот у пограничним регионима“, који је организовала Влада Италије и Међународна унија за заштиту природе (ИУЦН).
ПР СЛУЖБЕ
МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА и
МИНИСТАРСТВА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА И ТУРИЗМА
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?