- Влада Црне Горе
Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине Саопштење: Невладин сектор један од кључних субјек...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Саопштење: Невладин сектор један од кључних субјеката у подизању еколошке свијести
Објављено: 23.06.2012. • 22:12 Аутор: Министарство одрживог развоја и туризма
У оквиру пројекта Подизање еколошке свијести финансираног од стране ЕУ, који се реализује у сарадњи са Министарством одрживог развоја и туризма и Агенцијом за заштиту животне средине, одржана је радионица о подизању еколошке свијести за представнике невладиног сектора. Радионица је одржана у никшићком хотелу Оногошт и представља прву у низу од 17 радионица колико ће бити организовано у оквиру Пројекта, а од ћега ће за представнике НВО оне бити одржаване у јужном, сјеверном и централном дијелу Црне Горе.
На Радионици је закључено да надлежне институције морају даље интензивно радити на стварању услова за дјеловање НВО, што, са друге стране, не смије значити контролу институционалних структура над њима. Истакнуто је и да је, у сарадњи са НВО, неопходно интензивно информисање грађана о потреби њиховог доприноса активностима које се тичу животне средне, али и да те активности морају бити одрживе, тј. не смију бити кратког даха и морају бити праћене адекватним мониторинг системом. Казнена политика и информисање о њој идентификована је као једно од кључних питања која могу допринијети бољем стању у животној средини, а као посебно важна истакнута је чињеница да је за испуњавање стандарда ЕУ на подручју заштите животне средине неопходан ангажман свих друштвених група.
Сараднице на Пројекту: Ана Мишуровић, Наташа Коваћевић (НВО Греен Хоме) и Вера Мирковић (НВО Озон) обезбиједиле су информације о мониторингу у животној средини, доброј пракси, отвореним питањима и доступности информација у овој области, док је др Виктор Симончић, сарадник на Пројекту задузен за обуке и модератор Радионице истакао тзв. правило 4 П:
1. Партнерство и подијељена одговорност за развој: Одређивање циљева и њихова реализација могући су само у међусобном партнерству свих учесника, и то становништва, интересних група, привреде, државне и локалне управе/самоуправе и међународне заједнице. Свако треба да преузме свој дио одговорности.
2. Промјена у понашању у погледу производње и потрошње: Дјелотворно спровођење политике заштите животне средине на начелима одрживог развоја није могућа без промјене начина понашања, те без промјене односа у производњи и потрошњи.
3. Политика заштите животне средине интегрисана у све секторе: Треба створити услове и омогућити интегрисање политике заштите животне средине у сва подручја и активности.
4. Примјена већег броја инструмената и алата - стављање тежишта на економске активности: Потребно је употребљавати све могуће инструменте који би помогли у остваривању политике животне средине, прије свега инструменте везане за њено интегрисање у друге секторе. Традиционални инструменти темељени само на административним ограничењима и плаћању за угрожавање животне средине нијесу довољни, већ важну улогу морају одиграти инструменти и подстицаји који се заснивају на начелима добре воље.
Током радионице идентификован је и сет питања на којима би у предстојећем периоду, у контексту потребе за пуном имплементацијом законске регулативе, требало интензивно радити уз учешће невладиног сектора: едукација младих; интензивно обавјештавање о санкцијама усљед непоштовања прописа у животној средини; информисање о неопходности одоворног пословања и свим отвореним питањима у области заштите животне средне како би сами грађани, а посебно невладин сектор, имали могућност да дају допринос у рјешавању проблема у овој области.
Разговарано је и о примјерима добре праксе у НВО сектору, раду НВО у контексту финансијских потреба и ограничења, те доступности информација у обасти заштите животне средине посебно у контексту отварања Аархус центара у Никшићу и Подгорици који имају за циљ: испуњавање обавеза и дужности које произилазе из Аархус Конвенције, промовисање одговарајућег законодавства и пракса у виду приступа информацијама, учествовања јавности и приступа правди на пољу животне средине и јачања веза између Владе, цивилног друства, бизниса и јавности.
На Радионици је закључено да надлежне институције морају даље интензивно радити на стварању услова за дјеловање НВО, што, са друге стране, не смије значити контролу институционалних структура над њима. Истакнуто је и да је, у сарадњи са НВО, неопходно интензивно информисање грађана о потреби њиховог доприноса активностима које се тичу животне средне, али и да те активности морају бити одрживе, тј. не смију бити кратког даха и морају бити праћене адекватним мониторинг системом. Казнена политика и информисање о њој идентификована је као једно од кључних питања која могу допринијети бољем стању у животној средини, а као посебно важна истакнута је чињеница да је за испуњавање стандарда ЕУ на подручју заштите животне средине неопходан ангажман свих друштвених група.
Сараднице на Пројекту: Ана Мишуровић, Наташа Коваћевић (НВО Греен Хоме) и Вера Мирковић (НВО Озон) обезбиједиле су информације о мониторингу у животној средини, доброј пракси, отвореним питањима и доступности информација у овој области, док је др Виктор Симончић, сарадник на Пројекту задузен за обуке и модератор Радионице истакао тзв. правило 4 П:
1. Партнерство и подијељена одговорност за развој: Одређивање циљева и њихова реализација могући су само у међусобном партнерству свих учесника, и то становништва, интересних група, привреде, државне и локалне управе/самоуправе и међународне заједнице. Свако треба да преузме свој дио одговорности.
2. Промјена у понашању у погледу производње и потрошње: Дјелотворно спровођење политике заштите животне средине на начелима одрживог развоја није могућа без промјене начина понашања, те без промјене односа у производњи и потрошњи.
3. Политика заштите животне средине интегрисана у све секторе: Треба створити услове и омогућити интегрисање политике заштите животне средине у сва подручја и активности.
4. Примјена већег броја инструмената и алата - стављање тежишта на економске активности: Потребно је употребљавати све могуће инструменте који би помогли у остваривању политике животне средине, прије свега инструменте везане за њено интегрисање у друге секторе. Традиционални инструменти темељени само на административним ограничењима и плаћању за угрожавање животне средине нијесу довољни, већ важну улогу морају одиграти инструменти и подстицаји који се заснивају на начелима добре воље.
Током радионице идентификован је и сет питања на којима би у предстојећем периоду, у контексту потребе за пуном имплементацијом законске регулативе, требало интензивно радити уз учешће невладиног сектора: едукација младих; интензивно обавјештавање о санкцијама усљед непоштовања прописа у животној средини; информисање о неопходности одоворног пословања и свим отвореним питањима у области заштите животне средне како би сами грађани, а посебно невладин сектор, имали могућност да дају допринос у рјешавању проблема у овој области.
Разговарано је и о примјерима добре праксе у НВО сектору, раду НВО у контексту финансијских потреба и ограничења, те доступности информација у обасти заштите животне средине посебно у контексту отварања Аархус центара у Никшићу и Подгорици који имају за циљ: испуњавање обавеза и дужности које произилазе из Аархус Конвенције, промовисање одговарајућег законодавства и пракса у виду приступа информацијама, учествовања јавности и приступа правди на пољу животне средине и јачања веза између Владе, цивилног друства, бизниса и јавности.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?