Ауторски текст савјетника министра за економску политику и развој, Борислава Ратковића

Лијеп је осјећај ових дана добијати ријечи подршке са разних међународних адреса поводом отварања процеса преговарања о придруживању Црне Горе Европској унији, тим прије што је наша фасцинација конкретним датумом стварала одређене фрустрације.

Без еуфорије која замагљује видике предстојећих обавеза, али и с осјећајем да страни актери и публикум, у односу на неке сфере домаће сцене, боље увиђају и цијене суштину и значај остварених и предвиђених системских реформи, којима се завриједило повјерење развијених европских земаља. Све ово у јеку дужничке кризе која је уздрмала архитектуру европског интеграционог хабитуса и условила појачану бригу за статус националних интереса чланица. Па отуда и ова ери пассант реминесценција на наш генетски код инфериорности по којем се, по правилу, све започето и ново подвргава априорном суду негације.

Извјесност многоструких дугорочних бенефита и перспектива у погледу побољшања макроекономских релација и перформанси економије у оквиру предстојећег процеса и самог чланства, у овом тексту је у сјени погледа на једну квалитативну димензију која се афирмише кроз овај процес, обезбјеђујући линк са свијетом брзих промјена и његових стратешких стремљења.

А свијет функционише у складу с одређеним правилима која представљају тековину једног дугог процеса спознаје да угроженост човјековог окружења и непредвидивост глобалних кретања захтијевају већу повезаност и комуникацију, засновану на одређеним стандардима и нормама које, у суштини, чине израз општег цивилизацијског прогреса. И колико год да свијет није савршен, сазријевање свијести о потреби координације глобалних политика све више постаје нужност и пракса у времену нових изазова.

Економска и финансијска криза само је потврдила нужност сарадње и координације на обезбјеђивању услова за стабилност глобалне економије. Мјере које предузима ЕУ само упућују на ријешеност да се обезбиједи систем у којем повезаност и испреплијетаност веза, чини глобални економски систем резистентнијим на све облике ванредних поремећаја. Постулати одрживог развоја су већ снажно инволвирани у стратешка предвиђања кретања свјетске економије. Закључци недавно завршеног самита Рио 2020, управо су оснажили одговорност и бригу свјетске заједнице за коришћење расположивих ресурса по мјерилима која обезбјеђују јачање економског раста, уз очување и регенерацију ресурса на којима ће сљедеће генерације градити своју перспективу. У посљедњим годинама експонирао се и проблем безбједности система са бригом у погледу ефикасности и дјелотворности заштитних механизама. Тако да се, у цјелини, систем примјене заједничких стандарда и са-

радње обликује и усавршава на нивоу мултифункционалности и повезаности националних и глобалних политика.

Опредјелјујући се стратешки да прихвати принципе отворености економије, тржишности и доминације приватног власништва и иницијативе у амбијенту владавине права и заштите неприкосновености људских права и слобода. Црна Гора је показала да разумије захтјеве новог времена и потребу да прихвати правила по којима свијет развијене економије функцио-

нише. Разумије и да предстоји дуг ход по мукама у искушењима прихватања новог и све захтјевнијег контакта са окружењем. Тежак пут на успостављању другачијег начина размишљања, поимања свијета и промјена у главама свих њених житеља на којима треба да се темељи процес суштинске интеграције у систем другачијих мјерила и норми.

Но, ова прича, колико год ми то не хтјели, не може без везе са прошлошћу, која нам је из својих тамних периода оставила бреме неких односа и релација које чине анахроност у овом времену. Срећом, баштинимо лијепе артефакте уређености државе и јавних финансија, постављеним прије сто година на врло модерним принципима, које овај аутор, професионално оптерећен, доживљава са посебним сентиментом. И етика, колико год склони да је романтизујемо, подигнута на ниво метафизичког филозофског односа према животу. У овом чудном, често и контроверзном, ареалу обитава тај невидљиви свијет из којег, иако то можда звучи парадоксално, треба црпити снагу и одлучност за прихватање изазова промјена. Али истовремено имати свијест

0 томе да друштво које прије спозна потребу раскида са оптерећењима митоманије прошлости и регенерације истинских универзалних вриједности, прилагођених новом времену, има више изгледа да овај процес учини успјешнијим. Утолико прије у коликој мјери очува оне истинске вриједности које чине аутентичност интереса и особеност идентитета овог етноса.

Године транзиције, успостављања нове развојне стратегије, новог економског система, борбе за потврђивање националног идентитета 1др, са свим пратећим појавама које овакви тектонски покрети носе са собом, оставиле су пред црногорско друштво озбиљан задатак да артикулише излаз из контроверзи ирационалне подијељености која објективно још увијек чини баласт развоја и прихватања промјена. А у европски структурираном амбијенту за очекивати је нове стране инвестиције, прилив капитала, трансфер технологије и знања и нове бизнис идеје са перспективом више могућности, новим радним мјестима и јачањем приходне стране буџета. Колико год све то звучало помало профано и празно фразерски скептицизма и у оним круговима гдје се још увијек вије страх и нелагода од извјесности губитка у суштини уских и нереалних представа о животу и понеке од незаслужених привилегија.

Излазећи охрабрени из једне фазе односа са Европом интеграција, и свјесни својих слабости, без обзира на сложеност захтјева који ће нам наредних дана и година пристизати од оних који нас хоће у своје друштво, треба предано бити посвећен промјени схватања, понашања и праксе, с погледом у свијет који почива на неком другачијем систему вриједности и одговорности за будућност. Прихватајући правила као животни стил који промовише индивидуалну способност и особеност у креирању сопственог пословног и личног статуса. Без снова о богаћењу преко ноћи, слика скоројевићке бахатости, учења за срицање формалних знања, освајање привилегија непотизма и избјегавања обавеза чијим се извршавањем, у суштини, показује лојалност својој држави. Са пуним правом на очекивања да та иста држава, кроз свој институционални систем, штити наша грађанска права.

Актуелним утврђивањем фискалних правила са ограничењима у погледу буџетског дефицита, нивоа јавног дуга, љествице стандарда у коришћењу природних ресурса из сфере одрживог развоја и другим мјерама, свијет се прилагођава изазовима времена и трасира пут развитка. Црна Гора тежи при том да свој недовољно развијени, али отворени и адаптибилни систем, поступно усклађује с овим захтјевима. Не заборављајући колико нас у свим нашим тешкоћама трансформације друштва и економије, обавезују стандарди који се тичу заштите и афирмације људских права и слобода. А то указује на цивилизацијско сазријевање.

Аутор је савјетник за економску политику и развој

Ауторски текст савјетника за економсу политику и развој.пдф