Закон о ветеринарству

На основу члана 95 тачка 3 Устава Црне Горе доносим
Указ о проглашењу Закона о ветеринарству
Проглашавам Закон о ветеринарству, који је донијела Скупштина Црне Горе 24. сазива, на четвртој сједници првог редовног (прољећњег) засиједања у 2012. години, дана 29. маја 2012. године.
Број: 01-677/2
Подгорица, 4. јуна 2012. године
Предсједник Црне Горе,
Филип Вујановић, с.р.
На основу члана 82 став 1 тачка 2 и члана 91 став 1 Устава Црне Горе, Скупштина Црне Горе 24. сазива, на четвртој сједници првог редовног (прољећњег) засиједања у 2012. години, дана 29. маја 2012. године, донијела је
Закон о ветеринарству
Закон је објављен у "Службеном листу ЦГ", бр. 30/2012 од 8.6.2012. године. 
И. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ 
Предмет
Члан 1
(1) Овим законом уређују се услови и начин обављања ветеринарске дјелатности, здравствена заштита животиња, мјере ветеринарског јавног здравља, ветеринарска заштита животне средине, као и друга питања од значаја за обављање ветеринарске дјелатности.
(2) Организација и спровођење заштите здравља животиња, као и спровођење мјера ветеринарског јавног здравља од интереса је за Црну Гору.
Ветеринарска дјелатност
Члан 2
(1) Ветеринарска дјелатност, у смислу овог закона, обухвата заштиту и контролу здравља и добробити животиња, сузбијање зооноза, контролу безбједности и здравствене исправности производа животињског поријекла и хране за животиње и друге послове ветеринарског јавног здравља, унапрјеђење репродукције животиња са становишта здравствене заштите животиња и ветеринарску заштиту животне средине (у даљем тексту: ветеринарска дјелатност).
(2) Ветеринарску дјелатност из става 1 овог члана могу да обављају правна лица под условима и на начин прописан овим законом.
Права држаоца животиња
Члан 3
Држалац животиње има право на:
1) здравствену заштиту животиња;
2) слободан избор ветеринара и пружање одговарајућих ветеринарских услуга, осим за послове утврђене програмом обавезних мјера здравствене заштите животиња из члана 47 и програма из члана 48 овог закона;
3) прописане ветеринарске прегледе и издавање сертификата, односно увјерења или других прописаних ветеринарских докумената, у складу са законом;
4) информације о здравственом стању животиња на одређеном подручју;
5) информације о могућностима пружања ветеринарских услуга и трошковима лијечења животиња, као и о могућим посљедицама непоступања у складу са законом.
Значење појединих израза
Члан 4
Поједини изрази употријебљени у овом закону имају сљедећа значења:
1) држалац животиње је власник животиње, односно правно или физичко лице које је овлашћено да трајно или привремено чува животињу, које је непосредно одговорно за здравље и добробит животиње;
2) држава, односно регион државе одредишта је држава, односно дио државе која је мјесто крајњег одредишта пошиљке;
3) држава, односно регион државе поријекла је држава, односно дио државе из које потиче животиња или производ;
4) епизоотиолошко подручје је подручје јединице локалне самоуправе;
5) епизоотија или епидемија заразне болести су случајеви појаве заразне болести који су, у смислу бројности, учесталости случајева, времена, мјеста и захваћене животињске врсте, прешли одређени број случајева;
6) гранично инспекцијско мјесто је мјесто смјештено у непосредној близини мјеста уласка у Црну Гору, на граничном прелазу, за које је издато одобрење за обављање ветеринарских прегледа животиња, хране животињског поријекла, хране за животиње и других производа животињског поријекла који подлијежу ветеринарском прегледу;
7) храна за животиње је супстанца или производ биљног или животињског поријекла, укључујући и адитиве прерађене, дјелимично прерађене или непрерађене, намијењене за пероралну исхрану животиња;
8) искорјењивање је уклањање узрочника болести у стаду, компартменту, епизоотиолошком подручју или држави;
9) извоз је изношење пошиљки ван царинског подручја Црне Горе у комерцијалне сврхе;
10) карантин је објекат у којем се држе животиње, репродуктивни материјал и јаја за приплод под условима потпуне изолације, ради провјере и утврђивања њиховог здравственог стања;
11) кретање, односно премјештање је свако комерцијално или некомерцијално кретање животиње са газдинства поријекла или неког другог мјеста на другу локацију (мјесто крајњег одредишта), односно отпремање пошиљки производа животињског поријекла, хране за животиње и нус производа животињског поријекла, без обзира на намјену;
12) кућни љубимци су пси, домаће мачке, егзотичне и украсне птице, мали глодари, тераријумске, акваријумске и друге животиње које се узгајају или држе за дружење, рекреацију, заштиту или помоћ човјеку;
13) мониторинг је систематско спровођење низа прописаних и планираних активности које се предузимају ради стицања општег увида у стање безбједности хране, хране за животиње, као и здравља и добробити животиња;
14) некомерцијално кретање је кретање животиња без непосредног комерцијалног ефекта (нпр. сезонска испаша, учешће на културним, односно спортским приредбама, одмор и излети са животињама), као и премјештање хране и производа животињског поријекла и хране за животиње у некомерцијалне сврхе, односно без непосредног комерцијалног ефекта (нпр. за сопствене потребе, сакупљање животињских лешева у оквиру хигијеничарске службе и сл.);
15) нус производи животињског поријекла су животињски трупови или дјелови трупова и производи животињског поријекла који нијесу намијењени исхрани људи;
16) пошиљка је одређена количина животиња, производа животињског поријекла или хране за животиње исте врсте, обухваћена једним ветеринарским сертификатом, ветеринарским документом или другим прописаним документом, која се налази на једном превозном средству којим је допремљена из једне државе или дијела државе и има исто мјесто крајњег одредишта;
17) преглед документације је преглед ветеринарских сертификата, ветеринарских докумената или других докумената који прате пошиљку;
18) производи животињског поријекла су:
а) производи животињског поријекла намијењени за исхрану људи:
- храна животињског поријекла, укључујући мед и крв,
- живе шкољке, живи бодљокожци, живи плашташи, живи морски пужеви намијењени за исхрану људи,
- остале животиње намијењене за припрему, ради достављања крајњем потрошачу (живе);
б) производи животињског поријекла намијењени за исхрану животиња:
- месно брашно, рибље брашно, коштано брашно, јетрено брашно, крвно брашно, брашно од перја,
- храна за животиње која садржи производе из ал. 1 и 3 ове подтачке,
- други производи животињског поријекла;
ц) производи животињског поријекла намијењени за индустријску употребу: сирова кожа, крзно, вуна, длака, чекиње, перје, папци, кости, рогови, крв, цријева и други производи животињског поријекла намијењени за индустријску употребу;
д) производи животињског поријекла намијењени за фармацеутску употребу: органи, жлијезде, животињско ткиво и тјелесне течности, који се користе у припреми фармацеутских производа;
е) репродуктивни материјал.
19) промет животиња, производа животињског поријекла, хране за животиње, нус производа животињског поријекла и производа добијених од нус производа животињског поријекла је увоз, транзит, извоз, складиштење, продаја, излагање ради продаје, премјештање, размјена, уступање или други пренос на трећа лица;
20) репродуктивни материјал је сјеме животиња, ембриони, јајне ћелије, јаја за насад и икра;
21) резидуе су остаци супстанци или њених метаболита са фармаколошким дјеловањем, као и других супстанци које могу заостати у животињским ткивима, органима и/или производима и као такве могу бити штетне за здравље људи;
22) ризик је могућност појаве заразне болести и настајања штетног утицаја на живот и здравље људи и животиња и озбиљност тог утицаја који наступа као посљедица постојања тог ризика;
23) сабирни центар је газдинство, центар или пијаца на којем се животиње које потичу са различитих газдинстава смјештају заједно ради формирања пошиљки животиња намијењених за промет;
24) сертификовање је поступак потврђивања испуњености прописаних услова, на основу којег се издаје потврда о усаглашености (сертификат, увјерење или други документ), у папирној, електронској или другој одговарајућој форми;
25) службена контрола је инспекцијски надзор који спроводи орган управе надлежан за послове ветеринарства преко ветеринарских инспектора, ради провјере испуњености прописаних услова за здравље и добробит животиња, безбједност хране и хране за животиње;
26) службени узорак је узорак који се узима у току службене контроле;
27) службени ветеринар је ветеринарски инспектор;
28) трговац је физичко или правно лице које се бави комерцијалном куповином или продајом животиња, непосредно или посредно, који има редовни промет тих животиња и које, у року не дужем од 30 дана од дана куповине, животиње продаје или премјешта из једног објекта у друге објекте који нијесу у његовој својини;
29) уношење је физичко уношење пошиљки у Црну Гору ради увоза, транзита или складиштења у слободним зонама, слободним складиштима, царинским складиштима, за директно снабдијевање поморских превозних средстава у прекограничном промету, као и уношење кућних љубимаца у сврху некомерцијалног кретања;
30) услови увоза су ветеринарски услови утврђени посебним прописима које морају испуњавати животиње, производи животињског поријекла, храна за животиње и нус производи намијењени увозу;
31) ветеринарско особље су ветеринари и ветеринарски техничари;
32) ветеринар је доктор ветеринарске медицине, односно дипломирани ветеринар;
33) ветеринарска заштита животне средине је ветеринарска дјелатност која се врши у оквиру поступака и мјера које се примјењују током узгоја, држања и употребе животиња, руковања животињским лешевима и нус производима животињског поријекла, у циљу спрјечавања загађивања животне средине и заштите здравља људи и животиња;
34) ветеринарски преглед обухвата мјере, радње и активности које се предузимају у циљу заштите јавног здравља, здравља и добробити животиња и ветеринарске заштите животне средине;
35) ветеринарско јавно здравље је ветеринарска дјелатност која обухвата послове из области контроле животиња, производа животињског поријекла, хране за животиње и пратећих предмета, а којима се непосредно или посредно штити здравље људи од зооноза, узрочника зооноза које се преносе храном и других штетних материја, као и животна средина;
36) заштита здравља животиња је праћење, спрјечавање појаве, откривање, сузбијање и искорјењивање заразних или паразитских болести утврђених овим законом, укључујући и зоонозе, узгој животиња одређеног генотипа слободног од одређених болести и заштита од других заразних, паразитских и органских болести;
37) зоонозе су болести или инфекције које се под природним околностима преносе са животиња на људе и обрнуто;
38) животиње су: домаћи папкари и копитари (домаћа говеда, укључујући врсте родова Бубалус и Бисон, свиње, овце, козе и домаћи копитари укључујући коње, магарце, мазге и муле); живина (гајене птице, укључујући кокошке, ћурке, гуске, патке, морке, птице које се не сматрају домаћим, али се узгајају као домаће животиње, осим ратита); ратити (ној, ему, реа, моа и киви); лагоморфи (зечеви, кунићи и други глодари); дивљач (дивљи папкари, копитари или лагоморфи, други копнени сисари који се лове за исхрану људи и који се сматрају слободном дивљачи у складу са прописима, укључујући сисаре који живе на ограђеној територији у слободним условима сличним условима у којима живи слободна дивљач и дивље птице које се лове за исхрану људи); друге животиње и птице које нијесу живина (животиње и птице у зоолошком врту, пси, мачке, пчеле, свилена буба, дивље животиње, гмизавци, лабораторијске и експерименталне животиње); рибе и друге водене животиње (морске или слатководне животиње, осим живих шкољки и осталих мекушаца, живих бодљокожаца, живих плашташа и живих морских пужева и свих сисара, рептила и жаба без обзира да ли су дивље или узгајане); шкољке и остали мекушци (Ламеллибранцхиата који се хране филтрирањем); пужеви (копнене гастроподе Хелиx поматиа Линне, Хелиx асперса Муллер, Хелиx луцорум и врсте из породице Ацхатиндае);
39) биосигурносне мјере су мјере које се предузимају ради спрјечавања појаве, откривања, сузбијања и искорјењивања заразних болести животиња и зооноза, у циљу заштите здравља животиња и људи и заштите животне средине;
40) каренца је временски период који мора да протекне од посљедњег давања лијека животињама, под нормалним условима употребе у складу са прописима, па до тренутка када лијечена животиња и њени производи могу да се користе за исхрану, у циљу заштите здравља људи и осигурања да произведена храна не садржи резидуе у количинама већим од максимално дозвољених концентрација;
41) контаминенти (штетне материје) су биолошке, хемијске или физичке материје штетне за здравље људи које нијесу намјерно додате храни, а чије присуство је посљедица поступака током производње, третирања, припреме, паковања, транспорта и складиштења хране или посљедица загађења животне средине (пестициди, тешки метали, индустријски контаминенти, остаци ветеринарских лијекова);
42) преваленца је укупан број јединки или случајева обољења присутан у ризичној популацији, у одређеном географском подручју, у одређеном тренутку или током одређеног временског периода;
43) компармент је субпопулација животиња смјештена у једном или више објеката са истим биосигурносним условима и јасним здравственим стањем у односу на одређену или одређене болести животиња које захтијевају надзор, контролу и биосигурносне мјере.
ИИ. ОРГАНИЗАЦИЈА И ОВЛАШЋЕЊА У ОБАВЉАЊУ ВЕТЕРИНАРСКЕ ДЈЕЛАТНОСТИ
1. Надлежни органи
Послови
Члан 5
Послове државне управе у области ветеринарства врше:
1) орган државне управе надлежан за послове ветеринарства (у даљем тексту: Министарство);
2) орган управе надлежан за послове ветеринарства (у даљем тексту: Управа).
Надлежности
Члан 6
(1) Министарство у вршењу послова утврђених овим законом доноси прописе за извршавање овог закона, програм обавезних мјера здравствене заштите животиња, посебне програме здравствене заштите животиња, програме за праћење зооноза, узрочника зооноза и праћења њихове отпорности на антимикробна средства, програме контроле салмонела, програм мониторинга резидуа, одлучује по жалбама на рјешења донесена у првостепеном поступку, сарађује са међународним организацијама и надлежним органима других држава у области ветеринарства и врши друге послове у складу са овим законом.
(2) Управа у спровођењу овог закона:
1) води регистре животиња, газдинстава и објеката;
2) утврђује вишегодишње и годишње планове службених контрола у области здравља и добробити животиња, безбједности хране и хране за животиње;
3) припрема стручне основе за: стратегију здравствене заштите животиња, програм обавезних мјера здравствене заштите животиња, друге посебне програме, планове за управљање кризним ситуацијама (у даљем тексту: кризне планове) и прописе из области ветеринарства;
4) региструје и одобрава објекте у складу са овим законом;
5) врши службене контроле над спровођењем овог закона;
6) учествује, у оквиру својих надлежности, у активностима и сарађује са међународним организацијама и надлежним органима других држава у области ветеринарства;
7) врши и друге послове утврђене законом.
2. Службене лабораторије
Овлашћене лабораторије
Члан 7
(1) Испитивање узорака узетих спровођењем мониторинга и службених контрола у складу са овим законом врше службене лабораторије које овласти Управа.
(2) Овлашћење из става 1 овог члана може се дати лабораторији акредитованој у складу са црногорским стандардима за методу/е у подручју акредитације за одређене врсте испитивања.
(3) Када утврди да је лабораторија престала да испуњава прописане услове, Управа је дужна да одузме овлашћење из става 1 овог члана.
Националне референтне лабораторије
Члан 8
(1) За одређене врсте испитивања која се спроводе ради мониторинга и службених контрола у складу са овим законом Управа одређује једну лабораторију, као националну референтну лабораторију за то испитивање.
(2) Једна лабораторија може бити национална референтна лабораторија за више врста испитивања.
(3) Уколико у Црној Гори за одређену врсту испитивања не постоји лабораторија која испуњава захтјеве из става 5 овог члана, Управа може одредити референтну лабораторију са сједиштем ван Црне Горе која је одређена као национална референтна лабораторије државе у којој има сједиште.
(4) Националне референтне лабораторије морају бити акредитоване за методу у подручју акредитације за одређене врсте испитивања.
(5) Ближе услове које морају да испуњавају лабораторије из члана 7 овог закона и става 1 овог члана, поступак и начин одређивања, као и врсте послова прописује Министарство.
(6) Листе лабораторија из члана 7 овог закона и става 1 овог члана Управа објављује у "Службеном листу Црне Горе".
3. Организација и овлашћења правних лица у обављању ветеринарске дјелатности
Правна лица за обављање ветеринарске дјелатности
Члан 9
(1) Ветеринарску дјелатност могу да обављају правна лица организована као: ветеринарске амбуланте; специјалистичке ветеринарске амбуланте; центри за сакупљање сјемена за вјештачко осјемењавање; центри за складиштење и дистрибуцију сјемена за вјештачко осјемењавање и лабораторије (у даљем тексту: ветеринарске организације) и ветеринарска служба у складу са овим законом.
(2) Послове ветеринарске дјелатности из члана 18 овог закона, у складу са овим законом, врши постојећа Јавна установа Специјалистичка ветеринарска лабораторија (у даљем тексту: Специјалистичка ветеринарска лабораторија).
Поступак оснивања
Члан 10
(1) Ветеринарску организацију може основати правно или физичко лице.
(2) Ветеринарску службу може, као организациону јединицу, искључиво за обављање послова из своје надлежности, односно дјелатности, организовати орган државне управе надлежан за унутрашње послове, орган државне управе надлежан за послове одбране, правно лице које обавља дјелатност узгоја животиња, као и правна лица која ту дјелатност не обављају на профитној основи и не пружају ветеринарске услуге држаоцима животиња.
(3) Ветеринарска организација, ветеринарска служба и Специјалистичка ветеринарска лабораторија могу почети да обављају ветеринарску дјелатност само на основу рјешења о испуњености прописаних услова у погледу кадра, простора (објекат), техничких услова и опреме.
(4) Захтјев за утврђивање испуњености услова из става 3 овог члана са прописаном документацијом подноси се Управи.
(5) Испуњеност услова из става 3 овог члана, на основу непосредно извршеног прегледа, утврђује Управа.
(6) Услове из става 3 овог члана, садржај захтјева из става 4 овог члана и документацију која се прилаже уз захтјев прописује Министарство.
Упис у регистар
Члан 11
(1) Правно лице из члана 9 овог закона које испуњава прописане услове уписује се у регистар ветеринарских организација и служби који води Управа на основу рјешења из члана 10 став 3 овог закона.
(2) Садржај регистра из става 1 овог члана и поступак уписа и брисања из регистра прописује Министарство.
(3) Ветеринарска организација, орган државне управе, односно правно лице у чијем саставу је ветеринарска служба, као и Специјалистичка ветеринарска лабораторија дужна је да о свакој промјени услова утврђених рјешењем из члана 10 став 3 овог закона обавијести Управу у писаној форми, најкасније 15 дана од дана настанка промјене.
Брисање из регистра
Члан 12
Управа ће донијети рјешење о брисању ветеринарске организације или ветеринарске службе или Специјалистичке ветеринарске лабораторије из регистра из члана 11 став 1 овог закона:
1) на захтјев ветеринарске организације, ветеринарске службе и Специјалистичке ветеринарске лабораторије;
2) када се у поступку контроле утврди да је ветеринарска организација, ветеринарска служба или Специјалистичка ветеринарска лабораторија престала да испуњава прописане услове, а у року одређеном за отклањање недостатака, недостаци нијесу отклоњени;
3) престанком обављања дјелатности.
4. Ветеринарске организације
Ветеринарска амбуланта
Члан 13
(1) Ветеринарска амбуланта:
1) прати здравствено стање животиња, предлаже и предузима мјере за спрјечавање појаве, откривање, сузбијање и искорјењивање заразних болести животиња и зооноза;
2) спроводи програм обавезних мјера здравствене заштите животиња и друге програме из чл. 47 и 48 овог закона;
3) примјењује мјере за спречавање појаве, откривање, лијечење, сузбијање и искорјењивање болести животиња ван програма обавезних мјера здравствене заштите животиња, као и санирање повреда и вршење хируршких интервенција на животињама;
4) издаје увјерења о здравственом стању животиња и ветеринарске упуте;
5) идентификује и региструје животиње, региструје њихово кретање и региструје газдинства у складу са законом;
6) прати здравствено стање и примјењује мјере за очување здравља и здравствене способности за размножавање приплодних животиња, примјењује мјере за спрјечавање и лијечење неплодности, као и осјемењавање и ембриотрансфер;
7) врши основну теренску и лабораторијску дијагностику за испитивање заразних и других болести животиња;
8) даје савјете у области заштите здравља и добробити животиња, патологије, узгоја и исхране животиња са ветеринарског становишта;
9) спроводи ветеринарску едукацију у циљу очувања и унапрјеђивања здравља, добробити и репродукције животиња;
10) врши набавку љекова и других производа потребних за пружање ветеринарских услуга;
11) издају љекове неопходне за лијечење животиња које се врши под надзором ветеринара, у складу са законом, укључујући и савјете и инструкције о употреби лијека у циљу заштите здравља животиња и људи;
12) врши дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију (ДДД);
13) предузима мјере спрјечавања контаминације животне средине при обављању дјелатности;
14) врши промет на мало хране за животиње;
15) врши промет на мало средстава за дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију, као и средстава за његу животиња;
16) спроводи ветеринарско-здравствене мјере у карантину;
17) врши и друге послове за које је регистрована, односно овлашћена.
(2) Послове из става 1 тач. 1, 3, 4, 6, 7, 8 и 11 овог члана ветеринарска амбуланта врши на захтјев држалаца животиња.
(3) Ветеринарска амбуланта може да обавља послове из става 2 овог члана ако има:
1) у радном односу запосленог најмање једног ветеринара са лиценцом.
2) одговарајуће објекте, просторије, опрему и уређаје.
(4) Послове из става 1 тач. 2, 5, 12 и 16 овог члана може да врши само ветеринарска амбуланта којој су ти послови уступљени.
(5) Послове из става 4 овог члана може да обавља ветеринарска амбуланта која испуњава услове које прописује Министарство.
Специјалистичка ветеринарска амбуланта
Члан 14
(1) Ветеринарска амбуланта може се основати као специјалистичка ветеринарска амбуланта за обављање одређених специјалистичких послова у области ветерине.
(2) Специјалистичка ветеринарска амбуланта може да обавља послове из става 1 овог члана, ако има:
1) у радном односу запосленог најмање једног ветеринара са лиценцом и специјализацијом за област за коју је основана и
2) одговарајуће објекте, просторије, опрему и уређаје.
(3) Специјалистичка ветеринарска амбуланта може да обавља и послове из члана 13 став 1 тачка 2 овог закона ако испуњава прописане услове.
Центар за сакупљање сјемена за вјештачко осјемењавање
Члан 15
Центар за сакупљање сјемена за вјештачко осјемењавање врши послове:
1) производње, набавке и држања квалитетних приплодних животиња;
2) добијања, обраде, складиштења и промета сјемена за вјештачко осјемењавање, јајних ћелија и оплођених јајних ћелија;
3) систематског праћења здравственог стања приплодних животиња и њихове способности за размножавање;
4) здравствене заштите приплодних животиња центра од заразних и других болести животиња;
5) вјештачког осјемењавања животиња;
6) добијања и пресађивања оплођених јајних ћелија;
7) лабораторијског испитивања сјемена за вјештачко осјемењавање животиња и оплођених јајних ћелија;
8) пружања стручне помоћи у спровођењу вјештачког осјемењавања и сузбијања неплодности;
9) едукације на подручју вјештачког осјемењавања и репродукције животиња;
10) друге послове за које је регистрован.
Центар за складиштење и дистрибуцију сјемена за вјештачко осјемењавање
Члан 16
Центар за складиштење и дистрибуцију сјемена за вјештачко осјемењавање врши послове:
1) складиштења и дистрибуције, односно промета сјемена за вјештачко осјемењавање животиња;
2) контроле складиштења, руковања, услова дистрибуције и испоруке сјемена за вјештачко осјемењавање;
3) праћења и вођења евиденције о пријему и испоруци сјемена за вјештачко осјемењавање;
4) друге послове за које је регистрован.
Лабораторија
Члан 17
Лабораторија врши послове:
1) лабораторијске дијагностике болести животиња (бактериолошка, серолошка, вирусолошка, паразитолошка, патолошка, хемијска и биохемијска);
2) лабораторијског испитивања безбједности хране животињског поријекла и производа животињског поријекла;
3) лабораторијског испитивања хране за животиње, додатака храни за животиње и воде ради утврђивања њихове безбједности и/или квалитативне исправности;
4) испитивања сјемена за вјештачко осјемењавање животиња, јајних ћелија и оплођених јајних ћелија;
5) спрјечавања контаминације животне средине при обављању дјелатности;
6) праћења појаве заразних болести животиња;
7) друге послове за које је регистрована.
Јавна установа Специјалистичка ветеринарска лабораторија
Члан 18
(1) Специјалистичка ветеринарска лабораторија, као послове од јавног интереса на епизоотиолошком подручју Црне Горе:
1) прати и проучава епизоотиолошку ситуацију, развија и уводи нове лабораторијске методе за дијагностику и контролу, примјењује нова ветеринарско-медицинска достигнућа и поступке, односно методе стручног рада;
2) предлаже мјере за спрјечавање, откривање, сузбијање и искорјењивање заразних, паразитских и узгојних болести животиња;
3) врши лабораторијску дијагностику болести животиња у складу са програмима из чл. 47 и 48 овог закона;
4) врши дијагностичка лабораторијска и патоанатомска испитивања у случају сумње на заразне болести одређене у складу са овим законом;
5) обезбјеђује и врши континуирану лабораторијску дијагностику заразних болести животиња за које је потребно без одлагања утврдити заразну болест или узрок угинућа;
6) врши лабораторијска испитивања безбједности хране животињског поријекла и производа животињског поријекла;
7) врши лабораторијско испитивање хране за животиње и додатака храни за животиње ради утврђивања њихове безбједности и/или квалитативне исправности;
8) учествује у спровођењу обука о основним знањима из области ветеринарства за држаоце животиња и друга лица;
9) испитује сјеме за вјештачко осјемењавање животиња, јајних ћелија и оплођених јајних ћелија;
11) прати и предлаже мјере за повећање плодности животиња и учествује у истраживањима у области репродукције животиња;
12) чува и врши расподјелу серума, вакцина, дијагностичких средстава и других производа у складу са програмом обавезних мјера здравствене заштите животиња; врши истраживање и експериментални развој у природно-математичким наукама;
13) врши и друге послове за које је регистрована, односно овлашћена.
(2) Специјалистичка ветеринарска лабораторија може да врши послове из става 1 тач. 3, 4, 5 и 11 овог члана на основу непосредног рјешења Управе, ако испуњава прописане услове.
(3) Ако се у поступку контроле утврди да Специјалистичка ветеринарска лабораторија уступљене послове не обавља у складу са овим законом, Управа ће донијети рјешење о забрани вршења послова из става 2 овог члана.
(4) Права оснивача Специјалистичке ветеринараске лабораторије врши Влада Црне Горе (у даљем тексту: Влада).
Органи управљања и руковођења
Члан 19
(1) Орган управљања Специјалистичком ветеринарском лабораторијом је Управни одбор.
(2) Орган руковођења Специјалистичком ветеринарском лабораторијом је директор.
(3) Управни одбор Специјалистичке ветеринарске лабораторије именује Влада, на предлог Министарства.
(4) Директора Специјалистичке ветеринарске лабораторије именује Влада, на предлог Министарства.
Оснивачки акт и статут
Члан 20
(1) Актом о оснивању Специјалистичке ветеринарске лабораторије ближе се уређују дјелатност, надлежност органа, њихов састав, мандат, начин избора и друга питања од значаја за рад Специјалистичке ветеринарске лабораторије.
(2) Специјалистичка ветеринарска лабораторија има статут који доноси Управни одбор.
(3) Статутом Специјалистичке ветеринарске лабораторије ближе се уређује дјелатност, права и дужности органа управљања и руковођења, услови за избор директора, основи организације и друга питања од значаја за њен рад.
(4) На статут Специјалистичке ветеринарске лабораторије сагласност даје Влада, а на акт о унутрашњој организацији и систематизацији Министарство.
(5) Надзор над радом Специјалистичке ветеринарске лабораторије врши Министарство.
Ветеринарска служба
Члан 21
(1) Ветеринарска служба обавља ветеринарску дјелатност у објектима и на животињама за које су надлежни органи државне управе из члана 10 став 2 овог закона, односно код правног лица чија је организациона јединица.
(2) Ветеринарска служба може да врши послове из члана 13 став 1 тач. 2 и 5 овог закона на својим животињама, на основу непосредног рјешења Управе, ако испуњава прописане услове.
(3) Уколико се у поступку контроле утврди да ветеринарска служба уступљене послове не обавља у складу са овим законом, Управа ће донијети рјешење о забрани вршења уступљених послова.
5. Јавни интерес у области здравствене заштите животиња и ветеринарског јавног здравља
Јавни послови
Члан 22
(1) Стална здравствена заштита животиња и спровођење мјера ветеринарског јавног здравља су послови од јавног интереса (у даљем тексту: јавни послови), чије вршење се обезбјеђује на епизоотиолошком подручју Црне Горе.
(2) Јавни послови из става 1 овог члана су:
1) систематско праћење заразних болести животиња, као и вакцинација животиња у складу са програмима из чл. 47 и 48 овог закона;
2) дијагностичка испитивања, теренска и лабораторијска, као и патоанатомска дијагностика у случају сумње на заразне болести одређене у складу са овим законом;
3) спрјечавање појаве заразних болести животиња код природних катастрофа и других несрећа;
4) спрјечавање ширења нарочито опасних заразних болести у случају њихове појаве у сусједним државама или у Црној Гори;
5) проучавање епизоотиолошке ситуације, развијање и увођење нових лабораторијских метода за дијагностику и контролу, као и примјену нових ветеринарско-медицинских достигнућа, поступака, односно метода стручног рада;
6) спровођење планских докумената у складу са овим законом;
7) обавезне ветеринарске контроле утврђене овим законом;
8) припрема епидемиолошких студија и анализа ризика у вези са уношењем заразних болести животиња на територију Црне Горе, са оптималним економским мјерама и средствима за спровођење мјера у случају појаве, односно опасности од појаве заразних болести животиња;
9) обезбјеђивање адекватне залихе вакцина, дијагностикума, дезинфицијенаса и других средстава за спречавање појаве, утврђивање и сузбијање заразних болести животиња;
10) организовање и обучавање држалаца животиња и других лица о основним знањима из области ветеринарске медицине;
11) континуирану ветеринарску теренску и лабораторијску дијагностику заразних болести животиња за које је потребно без одлагања утврдити заразну болест или узрок угинућа;
12) стручно усавршавање ветеринара и ветеринарских техничара;
13) издавање, продужавање и одузимање лиценце и вођење регистра издатих лиценци;
14) утврђивање и спровођење програма обуке у складу са програмом обавезних мјера здравствене заштите животиња и другим програмима;
15) накнада штете за усмрћене животиње, оштећене или уништене ствари и сировине приликом спровођења мјера одређених за сузбијање нарочито опасних заразних болести и посебно одређених заразних болести и зооноза, као и за угинуле животиње за које је потврђено да су угинуле од нарочито опасних заразних болести и посебно одређених заразних болести и зооноза;
16) идентификација и регистрација животиња, регистрација кретања животиња и регистрација газдинстава;
17) обезбјеђивање и спровођење ефективних мјера за праћење (мониторинг) зооноза, узрочника зооноза и њихове отпорности на антимикробна средства, као и епидемиолошко испитивање појаве болести које се преносе храном;
18) обезбјеђивање и спровођење ефективних мјера за откривање и контролу салмонела и других узрочника зооноза у свим релевантним фазама производње, прераде и дистрибуције, а посебно на нивоу примарне производње, укључујући и храну за животиње, ради смањивања њихове преваленције и ризика по јавно здравље;
19) систематско праћење (мониторинг) резидуа и других за здравље људи штетних контаминената код животиња;у производима животињског поријекла намијењеним за исхрану људи и храни за животиње;
20) контрола мјера које је неопходно извршити у вези са животињама луталицама и опасним животињама;
21) нешкодљиво уклањање нус производа животињског поријекла (у даљем тексту: нус производи) и ветеринарска заштита животне средине.
(3) Мјере из става 2 овог члана утврђују се програмом обавезних мјера здравствене заштите животиња и другим програмима и плановима.
(4) Послови спровођења мјера утврђени програмом обавезних мјера здравствене заштите животиња и идентификације и регистрације животиња, регистрације кретања животиња и регистрације газдинстава уступају се ветеринарским организацијама уговором, на основу спроведеног поступка по јавном конкурсу који расписује Управа.
(5) Послови утврђени другим програмима и плановима уступају се ветеринарским организацијама, односно правним и физичким лицима у складу са законом.
(6) Ако на појединим дјеловима подручја Црне Горе није организована здравствена заштита животиња, Управа предузима потребне мјере у циљу обезбјеђења одговарајуће здравствене заштите животиња на тим подручјима.
6. Јавни конкурс
Садржај јавног конкурса
Члан 23
(1) Јавни конкурс из члана 22 став 4 овог закона спроводи комисија коју образује Управа.
(2) Јавни конкурс садржи:
1) врсте јавних послова;
2) подручје на којем ће се вршити јавни послови;
3) период вршења јавних послова;
4) услове које вршилац јавних послова треба да испуњава;
5) обавезну садржину пријаве за вршење јавних послова и документацију која се доставља уз пријаву;
6) рок за достављање пријава;
7) критеријуме за бодовање;
8) рок за избор вршиоца јавних послова;
9) име контакт особе за давање потребних информација у вези са јавним конкурсом;
10) датум, мјесто и вријеме отварања пријава;
11) начин обавјештавања о избору вршиоца јавних послова.
(3) Критеријуме из става 2 тачка 7 овог члана утврђује Управа, у сарадњи са Ветеринарском комором, најмање 30 дана прије расписивања јавног конкурса из става 2 овог члана.
Отварање и вредновање
Члан 24
(1) Поступак отварања и вредновања пријава врши комисија из члана 23 став 1 овог закона.
(2) О поступку отварања и вредновања пријава воде се записници.
(3) Овлашћени представници ветеринарских организација које су поднијеле пријаву на јавни конкурс могу да присуствују отварању пријава.
(4) Записник о отварању потписују чланови комисије и присутни представници ветеринарских организација.
(5) Непотпуне пријаве, као и пријаве које стигну након рока одређеног јавним конкурсом не разматрају се, о чему се подносилац пријаве обавјештава.
(6) О избору ветеринарских организација за вршиоца јавних послова Управа одлучује рјешењем, на предлог комисије.
(7) Рјешење из става 6 овог члана објављује се на интернет страници Управе, даном доношења.
(8) На рјешење из става 6 овог члана може се изјавити жалба Министарству, у року од 15 дана од дана достављања рјешења.
(9) Ветеринарска организација из става 6 овог члана дужна је да уступљене послове врши на подручју, у обиму, на начин и у периоду утврђеним уговором из члана 26 овог закона.
Поништавање
Члан 25
(1) Ако се на јавни конкурс за вршење јавних послова на одређеном подручју не јави ни једна ветеринарска организација, односно ако се на основу спроведеног поступка по јавном конкурсу не изабере ни једна ветеринарска организација, јавни конкурс се поништава или поништава у дијелу за подручје за које није изабрана ветеринарска организација.
(2) У случају из става 1 овог члана Управа рјешењем одређује ветеринарску организацију за спровођење мјера за које је јавни конкурс био расписан за подручје за које није изабрана ветеринарска организација.
(3) У случају из става 1 овог члана Управа је дужна да, у року од 60 дана од дана поништавања јавног конкурса, распише нови јавни конкурс.
(4) Ако се на поновљеном јавном конкурсу из става 3 овог члана не јави ни једна ветеринарска организација, односно ако се у поступку јавног конкурса не изврши избор, Управа рјешењем одређује ветеринарску организацију која спроводи мјере за које је јавни конкурс био расписан.
Уговор о уступању јавних послова
Члан 26
(1) Управа, на основу рјешења из члана 24 став 6 овог закона, са ветеринарском организацијом закључује уговор о уступању јавних послова.
(2) Уговор из става 1 овог члана садржи:
1) врсту и обим уступљених послова;
2) назив једног или више епизоотиолошких подручја на којима се обављају уступљени послови;
3) период вршења јавних послова;
4) начин и услове вршења послова;
5) начин плаћања за извршене послове;
6) разлоге за раскид уговора прије истека периода на који је закључен;
7) услове за једнострани раскид уговора;
8) одговорности у вршењу уступљених послова;
9) друга права и обавезе уговорних страна.
Престанак уговора
Члан 27
(1) Уговор о уступању послова из члана 26 овог закона престаје истеком периода на који је закључен или раскидом.
(2) Управа може и прије истека периода на који је закључен раскинути уговор, без отказног рока или уз отказни рок, ако се контролом утврди да ветеринарска организација:
1) не обавља или непотпуно обавља уступљене послове;
2) обавља уступљене послове супротно уговору и закону;
3) или је над ветеринарском организацијом покренут стечај или ликвидација.
(3) У случају из става 2 овог члана Управа ће раскинути уговор из члана 26 овог закона и одредити ветеринарску организацију која је дужна да спроводи послове за чије извршење је био закључен раскинути уговор, до избора новог вршиоца јавних послова на основу јавног конкурса, који се обавезно објављује у року од 60 дана од дана раскида уговора.
Регистар овлашћених правних лица за обављање ветеринарске дјелатности
Члан 28
Специјалистичка ветеринарска лабораторија из члана 18 став 2, ветеринарска служба из члана 21 став 2 и ветеринарске организације из члана 22 ст. 4 и 5 овог закона уписују се у регистар из члана 11 став 1 овог закона.
Накнада за јавне послове
Члан 29
Накнаду за вршење уступљених послова правна лица из члана 28 овог закона остварују у висини одређеној програмом обавезних мјера здравствене заштите животиња, односно другим програмом.
7. Ветеринарско особље
Стручна спрема
Члан 30
(1) Послове ветеринарске дјелатности из члана 2 овог закона врши ветеринарско особље, а специјализоване послове ветеринарске дијагностике и аналитике врше и лица која имају одговарајућу стручну оспособљеност.
(2) Стручне ветеринарске послове у ветеринарској организацији и ветеринарској служби може да врши ветеринар који има лиценцу издату у складу са овим законом.
(3) Лиценца се издаје ветеринару који је завршио ВИИ степен стручне спреме, положио стручни испит и члан је Ветеринарске коморе.
(4) Стручно-техничке ветеринарске послове, осим: постављања дијагнозе, одређивања начина лијечења животиња и самосталног располагања лијековима, извођења хируршких захвата, тумачења лабораторијских и специјалистичких извјештаја и давања стручних мишљења, може вршити ветеринарски техничар који има завршен ИВ степен стручне спреме и положен стручни испит, под надзором ветеринара из става 2 овог члана и према правилима струке.
Стручно усавршавање
Члан 31
(1) Ветеринарско особље има право и обавезу стручног усавршавања у циљу стицања стручних знања учешћем на курсевима, семинарима, симпозијумима, конгресима и другим стручним и научним скуповима и другим врстама стручног усавршавања из дјелокруга свог рада, као и обавезу да континуирано прати и усваја савремена знања.
(2) Ветеринарска организација је дужна да обезбиједи услове за стручно усавршавање из става 1 овог члана.
(3) Стручно усавршавање и провјера знања ветеринара запослених у Министарству и Управи врши се у складу са програмом стручне обуке који утврђује Управа.
(4) Програм обуке стручног усавршавања ветеринара из члана 30 став 2 овог закона утврђује Ветеринарска комора.
Забрана
Члан 32
Лицу које не испуњава услове прописане овим законом забрањено је да пружа ветеринарске услуге.
Приправнички стаж и стручни испит
Члан 33
(1) Ветеринари и ветеринарски техничари који нијесу обавили приправнички стаж и положили стручни испит не смију самостално пружати ветеринарске услуге.
(2) Приправнички стаж за ветеринаре траје годину дана, а за ветеринарске техничаре шест мјесеци.
(3) Ветеринари и ветеринарски техничари по завршеном приправничком стажу, док не положе стручни испит, а најдуже годину дана, могу обављати послове ветеринарске дјелатности под непосредним надзором ветеринара са лиценцом.
(4) Ветеринари и ветеринарски техничари полажу стручни испит пред комисијом коју образује Управа.
(5) Полагање стручних испита из става 4 овог члана организује и спроводи Управа.
(6) Програм, начин полагања стручног испита из става 4 овог члана, састав и рад испитне комисије, образац записника о полагању стручних испита и образац увјерења о положеном стручном испиту прописује Министарство.
Обезбјеђивање вршења ветеринарских послова
Члан 34
У случају хитних и других неодложних потреба пружања ветеринарске помоћи и услуга, ветеринарске организације су дужне да обезбиједе радно вријеме запослених дуже од пуног радног времена (дежурство, приправност), односно прековремени рад.
8. Лиценца
Члан 35
(1) На захтјев ветеринара који испуњава прописане услове из члана 30 став 3 издаје се лиценца којом се ветеринару даје право на рад из члана 30 став 2 овог закона.
(2) Лиценцу из става 1 овог члана издаје Ветеринарска комора.
(3) Поступак издавања, продужавања, односно одузимања лиценце спроводи се у складу са законом којим је уређен општи управни поступак.
Вријеме важења лиценце
Члан 36
(1) Лиценца се издаје на пет година.
(2) Ветеринар који намјерава да продужи важење лиценце дужан је да 30 дана прије истека рока из става 1 овог члана поднесе захтјев Ветеринарској комори ради провјере испуњавања прописаних услова и продужења лиценце.
(3) Ближе услове за продужавање лиценци из става 2 овог члана прописује Министарство.
Одузимање лиценце
Члан 37
(1) Лиценца се може одузети привремено или трајно.
(2) Привремено одузимање лиценце, до три године, може се извршити у сљедећим случајевима:
1) ако се правоснажном судском одлуком утврди да је ветеринар својим радом озбиљно угрозио здравље или живот животиња, односно људи;
2) због непоштовања Кодекса ветеринарске професије.
(3) Лиценца се трајно одузима ветеринару којем је правоснажном судском одлуком трајно забрањено обављање ветеринарске дјелатности.
(4) Рјешење о одузимању лиценце доноси Ветеринарска комора.
(5) На рјешење о привременом одузимању лиценце може се изјавити жалба Министарству.
(6) Против рјешења Министарства може се покренути управни спор.
Регистар лиценци
Члан 38
(1) Издате лиценце уписују се у регистар лиценци.
(2) Брисање из регистра лиценци извршиће се у случају:
1) трајног губитка радне способности за обављање ветеринарске дјелатности;
2) на лични захтјев ветеринара;
3) неиспуњавања услова за продужење лиценце;
4) трајног одузимања лиценце;
5) у другим случајевима утврђеним статутом Ветеринарске коморе.
(3) Регистар лиценци води Ветеринарска комора.
(4) Садржај и начин вођења регистра лиценци и образац лиценце прописује Министарство.
ИИИ. ВЕТЕРИНАРСКА КОМОРА
Циљеви Ветеринарске коморе
Члан 39
(1) Ради унапрјеђења услова за обављање ветеринарске професије, заштите и унапрјеђења стручности, професионалне етике и заштите професионалних интереса ветеринара, подизања нивоа здравствене заштите животиња и унапрјеђења ветеринарског јавног здравља, ветеринари се удружују у Ветеринарску комору као професионалну организацију, са правима и обавезама утврђеним овим законом и статутом Ветеринарске коморе.
(2) Ветеринарска комора има својство правног лица.
Статут Ветеринарске коморе
Члан 40
(1) Ветеринарска комора има Статут.
(2) Статутом Ветеринарске коморе ближе се уређују:
1) циљеви и задаци Ветеринарске коморе;
2) органи Коморе, начин њиховог избора и овлашћења;
3) начин одлучивања и спровођења одлука;
4) права и дужности чланова Коморе;
5) начин одређивања висине чланарине и финансирања рада Коморе;
6) друга питања од значаја за рад Коморе.
(3) На одредбе Статута Ветеринарске коморе којима се уређују питања из члана 41 став 1 тачка 4 овог закона сагласност даје Министарство.
(4) Надзор над законитошћу рада Ветеринарске коморе и контролу вршења пренијетих послова врши Министарство у складу са законом.
Послови Ветеринарске коморе
Члан 41
(1) Ветеринарска комора:
1) доноси Кодекс ветеринарске професије и обезбјеђује његову примјену;
2) стара се о угледу професије, дисциплини у обављању дјелатности здравствене заштите животиња и предузима одговарајуће мјере у случају кршења кодекса и етичких норми;
3) води евиденцију чланства;
4) издаје, продужава, одузима лиценце и води регистар издатих лиценци;
5) даје мишљење у припреми закона, програма о здравственој заштити животиња и других прописа из области ветеринарства;
6) утврђује нормативе за утврђивање цијена ветеринарских услуга;
7) учествује у утврђивању критеријума за бодовање и поступку уступања послова од јавног интереса;
8) припрема и издаје публикације, брошуре, обрасце и слично;
9) даје мишљење и учествује у програмима обуке утврђеним овим законом;
10) утврђује програме обуке из члана 31 став 4 овог закона;
11) врши друге послове утврђене статутом Ветеринарске коморе.
(2) Послове из члана 22 став 2 тач. 12 и 13 овог закона Ветеринарска комора врши као пренесене послове који се финансирају из буџета Црне Горе.
(3) Ветеринарска комора дужна је да Министарству подноси годишњи извјештај о обављању послова из става 2 овог члана, најкасније до 31. марта текуће за претходну годину.
(4) Ако Ветеринарска комора не прибави сагласност из члана 40 став 3 овог закона и не врши послове из става 2 овог члана у периоду дужем од 120 дана, те послове, до отклањања узрока који су довели до неизвршавања послова, врши Министарство.
Финансирање Ветеринарске коморе
Члан 42
Средства за рад Ветеринарске коморе обезбјеђују се из:
1) чланарина;
2) накнада из члана 156 став 1 овог закона за извршавање послова из члана 22 став 2 тач. 12 и 13 овог закона;
3) донација и других извора.
Комора ветеринарских техничара
Члан 43
Ради унапрјеђења услова за обављање стручно-техничких ветеринарских послова и подизања квалитета рада ветеринарски техничари могу да организују Комору ветеринарских техничара у складу са законом.
ИВ. ЗДРАВЉЕ ЖИВОТИЊА
Заштита здравља животиња
Члан 44
Заштита здравља животиња спроводи се ради обезбјеђивања: узгоја и производње здравих животиња, безбједних и здравствено исправних производа животињског поријекла и хране за животиње, заштите људи од зооноза, заштите добробити животиња и ветеринарске заштите животне средине.
Плански документи
Члан 45
(1) Ради унапрјеђивања послова здравствене заштите животиња и ветеринарског јавног здравља и обезбјеђивања услова за неометани промет животиња, производа животињског поријекла, хране за животиње и нус производа, доносе се плански документи
(2) Плански документи из става 1 овог члана су:
1) стратегија здравствене заштите животиња;
2) програм обавезних мјера здравствене заштите животиња;
3) посебни програми у складу са овим законом;
4) кризни планови.
Стратегија здравствене заштите животиња
Члан 46
(1) Стратегију здравствене заштите животиња доноси Влада, за период од пет година.
(2) Стратегијом из става 1 овог члана одређују се мјере здравствене заштите животиња у циљу заштите животиња од заразних болести, односно спрјечавања преношења заразних болести које се са животиња могу пренијети на људе.
Програм обавезних мјера здравствене заштите животиња
Члан 47
(1) Ради праћења, спрјечавања појаве, откривања, сузбијања и искорјењивања заразних и паразитских болести, програмом обавезних мјера здравствене заштите животиња утврђују се посебне превентивне мјере у складу са овим законом, примјерене епизоотиолошкој ситуацији и степену опасности.
(2) Програмом из става 1 овог члана утврђују се: мјере, рокови, начин њиховог спровођења, субјекти који ће их спроводити, извори, начин обезбјеђивања и коришћења средстава, начин контроле, начин извјештавања, као и други услови за њихово спровођење.
(3) Програм из става 1 овог члана доноси Министарство, до 31. децембра текуће за наредну годину.
(4) Програм из става 1 овог члана објављује се у "Службеном листу Црне Горе".
Посебни програми здравствене заштите животиња
Члан 48
(1) Посебни програми здравствене заштите животиња доносе се у случају опасности од појаве или појаве нарочито опасних заразних болести и егзотичних болести, као и ради спрјечавања ширења ендемских болести.
(2) Програме здравствене заштите животиња из става 1 овог члана доноси Министарство.
Кризни планови
Члан 49
(1) Сузбијање и искорјењивање нарочито опасне заразне болести, у зависности од процјене ризика, организује се и спроводи на основу плана управљања у кризним ситуацијама за поједине заразне болести (у даљем тексту: кризни план) који доноси Влада.
(2) Кризни план из става 1 овог члана нарочито садржи организацију и начин спровођења мјера за сузбијање поједине заразне болести, потребна средства, опрему и људске ресурсе, као и поступак контроле спровођења плана.
(3) Управа израђује кризни план из става 1 овог члана, врши надзор и координацију у спровођењу и даје инструкције за његово спровођење.
(4) Управа, ради провјере кризног плана, припрема и координира вјежбе симулације избијања појединих болести.
(5) У циљу успјешног откривања, праћења, сузбијања и искорјењивања болести из става 1 овог члана Управа израђује план редовне едукације и спроводи редовну едукацију ветеринарског особља.
Обука о основним знањима о заразним болестима животиња
Члан 50
(1) Лица која узгајају животиње, односно која у обављању своје дјелатности долазе у непосредан додир са животињама дужна су да имају основна знања о заразним болестима животиња и зоонозама, о спрјечавању њихове појаве, преношењу на људе и о прописима који уређују заштиту од заразних болести животиња.
(2) Оспособљавање лица из става 1 овог члана врши се у складу са програмом обуке који утврђује Управа.
(3) За спровођење програма из става 2 овог члана Управа може да овласти правно лице у складу са законом.
(4) Физичка лица која имају завршену најмање средњу стручну спрему ветеринарског или сточарског смјера нијесу дужна да учествују у програмима оспособљавања из става 2 овог члана.
Обавезне превентивне мјере које спроводи држалац животиње
Члан 51
(1) Држалац животиње дужан је да:
1) чува здравље и добробит животиње и здравље људи од болести и инфекција преносивих између животиња и људи и од посљедица присуства резидуа у храни животињског поријекла и храни за животиње;
2) предузима мјере заштите здравља животиња ради спрјечавања појаве и ширења заразних или паразитских болести животиња и зооноза на начин и у роковима утврђеним овим законом и спроводи друге мјере у складу са законом;
3) омогући вршење ветеринарских прегледа и контрола, узимање материјала потребног за испитивање, као и спровођење других прописаних мјера и да у том поступку пружи одговарајућу помоћ;
4) без одлагања обавијести најближу ветеринарску амбуланту или службеног ветеринара у случају сумње да постоји опасност по здравље животиње, укључујући и побачај или у вези са здрављем животиња, опасност за здравље људи и да у одређеном року да неопходне податке о стању здравља, обављеној здравственој заштити животиња и спроведеним мјерама, о безбједности производа животињског поријекла и хране за животиње као и да омогући провјеру вјеродостојности датих података, без накнаде;
5) омогући спровођење програма обавезних мјера здравствене заштите животиња и других прописаних мјера;
6) обезбиједи храну за животиње којом се не могу пренијети или проузроковати болести;
7) региструје газдинство, обиљежи и региструје животиње, у складу са законом;
8) води и чува на прописани начин евиденције и документацију.
(2) Ближу садржину и начин вођења евиденције из става 1 тачка 8 овог члана прописује Министарство.
Опште превентивне мјере заштите здравља животиња које спроводе држаоци
Члан 52
Опште превентивне мјере заштите здравља животиња које су дужни да спроводе држаоци животиња обухватају:
1) обезбјеђивање исхране и напајања животиња безбједном храном за животиње и водом;
2) обезбјеђивање и одржавање биосигурносних мјера у објектима за узгој животиња и у другим објектима гдје се животиње држе;
3) обезбјеђивање хигијенских услова при порођају и мужи;
4) спрјечавање уношења узрочника заразних болести у просторије за узгој и држање животиња;
5) поступање са лешевима животиња и другим нус производима, отпадним водама и излучевинама на прописан начин;
6) обезбјеђивање спровођења дезинфекције, дезинсекције и дератизације у објектима и у превозним средствима;
7) обезбјеђивање вакцинације и серумизације (имунопрофилаксе) и заштите лијековима (хемопрофилаксе);
8) друге превентивне мјере утврђене овим законом.
Опште превентивне мјере за заштиту здравља животиња које спроводе ветеринарске организације и ветеринарске службе
Члан 53
Ради заштите здравља животиња ветеринарске организације и ветеринарска служба спроводе сљедеће мјере:
1) идентификацију и регистрацију животиња, регистрацију њиховог кретања и регистрацију газдинстава, у складу са законом;
2) спрјечавање појаве, откривање, сузбијање и искорјењивање заразних или паразитских болести животиња, укључујући и зоонозе;
3) заштиту животиња од других болести;
4) спрјечавање и откривање контаминације животиња и производа животињског поријекла контаминентима биолошког и хемијског поријекла;
5) лијечење обољелих животиња, обављање хируршких захвата на животињама и друге послове везане за здравствену заштиту животиња;
6) обезбјеђивање размножавања животиња у складу с биолошким карактеристикама врсте, спрјечавање поремећаја плодности, лијечење неплодности животиња, спрјечавање и лијечење узгојних болести као и болести подмлатка животиња;
7) здравствену заштиту у поступку: добијања и припреме сјемена за вјештачко осјемењавање, добијања и пресађивања оплођених јајних ћелија и ембриона, складиштења и дистрибуције сјемена за вјештачко осјемењавање и оплођених јајних ћелија и ембриона и вјештачко осјемењавање животиња, спрјечавања и откривања насљедних болести животиња;
8) обезбјеђивање зоохигијенских и других ветеринарско-здравствених услова узгоја и коришћења животиња и очување здравља и правилне исхране животиња;
9) заштиту добробити животиња;
10) издавање и употребу ветеринарских љекова приликом непосредног пружања услуга заштите здравља животиња, као и медициниране хране за животиње;
11) промет ветеринарских љекова на мало, у складу са посебним прописима;
12) дезинфекцију, дезинсекцију, дератизацију и радиолошку деконтаминацију животиња, земљишта, објеката, опреме и других предмета;
13) ветеринарску заштиту животне средине приликом употребе ветеринарских љекова и супстанци штетних за животну средину, односно приликом обављања дјелатности;
14) ветеринарску едукацију у циљу заштите здравља животиња и ветеринарског јавног здравља.
Заразне болести животиња
Члан 54
(1) Заразне болести животиња због којих се спроводе опште и посебне превентивне мјере, као и друге мјере прописане овим законом, према врсти узрочника и мјерама потребним за спрјечавање њихове појаве, откривање, сузбијање и искорјењивање, класификују се у нарочито опасне заразне болести, опасне заразне болести и остале заразне болести.
(2) Нарочито опасне заразне болести су болести које имају могућност веома наглог и брзог ширења без обзира на државне границе и које могу изазвати велике негативне социо-економске посљедице за државу и/или угрожавају опстанак одређене животињске врсте и угрожавају међународну трговину животињама и производима животињског поријекла.
(3) Опасне заразне болести су болести које могу изазвати негативне социо-економске посљедице и/или негативне посљедице за јавно здравље у држави, као и негативне посљедице у међународној трговини животињама и производима животињског поријекла.
(4) Остале заразне болести обухватају мање опасне заразне болести.
(5) Спрјечавање и сузбијање заразних болести из ст. 2 и 3 овог члана је од интереса за Црну Гору.
(6) Ближу класификацију болести животиња из става 1 овог члана и мјере за спрјечавање њихове појаве, откривање, сузбијање и искорјењивање и величину зараженог и угроженог подручја у зависности од врсте болести прописује Министарство.
Посебне превентивне мјере за заштиту од заразних болести животиња
Члан 55
(1) Ради заштите здравља животиња спроводе се сљедеће посебне превентивне мјере:
1) дијагностичка и друга испитивања;
2) утврђивање узрока обољења и угинућа;
3) спровођење епизоотиолошког испитивања;
4) усмрћивање у дијагностичке сврхе;
5) усмрћивање у превентивне сврхе;
6) усмрћивање заражених и на заразу сумњивих животиња (стампинг-оут поступак);
7) лабораторијско испитивање сирових кожа;
8) лабораторијско испитивање воде;
9) посебни, циљани програми надзора болести;
10) забрана коришћења помија у исхрани животиња;
11) имунопрофилакса;
12) забрана држања домаћих животиња на пашњаку;
13) испитивање дивљих животиња;
14) лабораторијско испитивање хране за животиње;
15) дезинфекција, дезинсекција и дератизација;
16) зоохигијенске, зоотехничке и мјере изолације и друге биосигурносне мјере на мјестима гдје се животиње држе и/или узгајају;
17) контрола животиња и производа животињског поријекла у производњи и промету;
18) контрола животиња на мјестима за промет и окупљање животиња;
19) контрола објеката за узгој и смјештај животиња;
20) контрола средстава и услова за превоз животиња, производа животињског поријекла, хране за животиње и нус производа;
21) контрола објеката за клање животиња, обраду, прераду, складиштење и промет производа животињског поријекла, хране за животиње и нус производа;
22) сакупљање и уништавање нус производа;
23) контрола производње, промета, употребе и складиштења материјала за репродукцију;
24) посебно обиљежавање животиња;
25) ограничење или забрана увоза, извоза и транзита животиња, производа животињског поријекла, хране за животиње и нус производа;
26) ограничење и/или забрана премјештања и стављања у промет животиња и кретања возила и људи;
27) ограничење и/или забрана стављања у промет производа животињског поријекла, хране за животиње и нус производа;
28) контрола безбједности хране за животиње у производњи, промету и употреби;
29) едукација држалаца животиња и других лица;
30) попис животиња на газдинствима, зараженим или угроженим подручјима;
31) одређивање начина држања животиња на газдинствима и поступања са дивљим животињама.
(2) Министарство, поред мјера из става 1 овог члана, може наредити и спровођење мјера које нијесу обухваћене ставом 1 овог члана, као и услове и начин њиховог спровођења у складу са природом болести и степеном опасности.
Постојање сумње на заразну болест животиња
Члан 56
(1) Сматра се да постоји сумња на заразну или паразитску болест ако се међу животињама истог стада, јата, дворишта, газдинства, пчелињака или другог мјеста и простора гдје животиње привремено или стално бораве појаве узастопно два и више случајева обољења или угинућа са истим или сличним знацима, када наступи нагло угинуће животиња без видљивог узрока или ток лабораторијског испитивања, клиничка слика болести или епизоотиолошке околности оправдавају постављање сумње на заразну или паразитску болест.
(2) Када се појави заразна болест животиња или када се утврде знаци болести на основу којих се сумња да је животиња обољела или угинула од заразне болести држалац животиње дужан је да:
1) о томе, без одлагања, обавијести најближу ветеринарску амбуланту или службеног ветеринара;
2) одвоји здраве од животиња за које се сумња да су обољеле;
3) не дозволи улазак неовлашћених лица на газдинство, односно у објекат;
4) не изводи или изгони животиње ван газдинства, односно објекта;
5) сачува угинулу животињу до доласка ветеринара;
6) омогући клинички преглед, узимање материјала за дијагностичко испитивање, укључујући усмрћивање, односно клање животиња, као и спровођење епизоотиолошког испитивања;
7) спроведе и друге наложене или прописане мјере.
Утврђивање заразне болести животиња
Члан 57
(1) Ветеринар који посумња на заразну или паразитску болест дужан је да:
1) наложи држаоцу да спроведе прописане мјере и да наложене мјере упише у евиденцију која се води на газдинству;
2) предузме неопходне мјере ради потврђивања или искључивања сумње на болест, односно утврђивања узрока угинућа животиње и спрјечавања ширења болести;
3) у случају болести из члана 54 овог закона, на прописан начин обавијести службеног ветеринара надлежног за то епизоотиолошко подручје.
(2) Ветеринарско особље дужно је да предузме све потребне мјере да оно не представља ризик за ширење узрочника болести.
(3) Држалац животиње дужан је да спроведе наложене мјере из става 1 тачка 1 овог члана.
(4) Ветеринар који доставља материјале за лабораторијско испитивање, у случају сумње на заразну болест животиња, дужан је да обезбиједи транспорт узоркованог материјала на начин којим се спрјечава ширење заразне болести или пропадање материјала.
(5) Материјал из става 4 овог члана доставља се на испитивање Специјалистичкој ветеринарској лабораторији из члана 18 овог закона или другој овлашћеној лабораторији.
(6) Лабораторијско испитивање дијагностичког материјала ради утврђивања узрочника заразних или паразитских болести прописаним методама врши Специјалистичка ветеринарска лабораторија или друга лабораторија коју овласти Управа.
Поступак у случају утврђивања заразне болести животиња
Члан 58
(1) Када се утврди заразна или паразитска болест, односно утврди сумња на болест из члана 54 овог закона, службени ветеринар надлежан за то епизоотиолошко подручје дужан је да сумњу, односно утврђену болест пријави на прописани начин Управи.
(2) О појави заразне или паразитске болести или сумње на болест службени ветеринар из става 1 овог члана дужан је да на подручју за које је надлежан обавијести правна лица која обављају ветеринарску дјелатност.
(3) На основу пријаве о заразној болести животиња или о сумњи на заразну болест животиња, службени ветеринар врши епизоотиолошко испитивање.
(4) Службени ветеринар дужан је да обавијести надлежну здравствену установу о сумњи или постојању зоонозе.
Мјере сузбијања заразних болести животиња
Члан 59
(1) Када се утврди и док траје опасност од заразне болести из члана 54 овог закона, према природи болести и степену опасности, у зараженом газдинству, односно зараженом и угроженом подручју службени ветеринар може наредити једну или више сљедећих мјера:
1) издвајање и одвојено држање обољеле од здравих животиња;
2) ограничење и/или забрану премјештања и стављања у промет и трговања животињама и кретања људи и возила;
3) забрану одржавања сајмова животиња, изложби, спортских такмичења и других јавних смотри, забрану рада пијаца, догона и других мјеста окупљања животиња;
4) забрану или ограничење промета производа животињског поријекла, хране за животиње и других предмета којима се може пренијети болест и нус производа;
5) забрану коришћења помија у исхрани животиња;
6) забрану клања копитара, папкара, живине, лагоморфа и дивљачи из узгоја;
7) забрану, ограничење или повећани одстријел дивљачи;
8) усмрћивање или у одређеним случајевима клање обољеле и на заразу сумњиве животиње;
9) усмрћивање или у одређеним случајевима клање животиња у сврху заштите добробити животиња;
10) попис животиња на газдинству или другом мјесту гдје се држе или узгајају, а према потреби и њихово посебно обиљежавање;
11) забрану или ограничење производње животиња на одређено вријеме;
12) лијечење, превентивну или супресивну вакцинацију и дијагностичка испитивања;
13) ограничење кретања лица која долазе у контакт са зараженом или на заразу сумњивом животињом и производима који потичу од заражене животиње;
14) забрану уласка и изласка људи и животиња у или из зараженог, угроженог или на заразу сумњивог подручја;
15) кастрацију обољеле животиње;
16) обавезно вјештачко осјемењивање и забрану природног припуста;
17) строго држање у затвореном простору паса и мачака чији је власник познат и усмрћивање на хуман начин паса и мачака луталица;
18) забрану селидбе и промета пчелињих друштава;
19) дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију предмета, опреме, објеката, превозних средстава, простора и површина на којима је боравила заражена или на заразу сумњива животиња или на којима су били смјештени производи који потичу од тих животиња и постављање дезбаријера;
20) забрану издавања увјерења о здравственом стању и поријеклу животиња и потврда о безбједности производа и других докумената прописаних овим законом;
21) систематско сузбијање преносиоца болести;
22) обезбјеђивање и одржавање хигијенских услова у објектима за узгој и производњу животиња, објектима за производњу, прераду, складиштење и промет производа животињског поријекла, хране за животиње и нус производа, као и превозним средствима;
23) обавезно чување животиња на испаши, односно забрану испаше на зараженом, угроженом или на заразу сумњивом подручју;
24) нешкодљиво одлагање и уништавање лешева усмрћених или закланих животиња и зараженог материјала;
25) забрану добијања, обраде, ускладиштења и коришћења сјемена за вјештачко осјемењавање, јајних ћелија и оплођених јајних ћелија;
26) нешкодљиво уклањање и уништавање хране за животиње, простирке, излучевина, предмета и других материјала из објеката који се не могу чишћењем и дезинфекцијом учинити нешкодљивим;
27) привремену забрану рада у објектима у којима се производе, прерађују, складиште и стављају у промет производи животињског поријекла, храна за животиње и нус производи.
(2) Мјере из става 1 овог члана могу се наредити и у случају непосредне опасности од заразне или паразитске болести.
(3) У ванредним ситуацијама (елементарне непогоде или епизоотије већих размјера и слично), као и у другим околностима чије наступање није могуће предвидјети, спријечити, отклонити или смањити до прихватљивог нивоа, Министарство може, ради сузбијања и искорјењивања болести, наредити предузимање и других мјера и поступака који нијесу прописани овим законом.
(4) У случајевима из става 3 овог члана Министарство предлаже Влади увођење сљедећих мјера:
1) мобилизацију ветеринара и грађана за спровођење прописаних мјера здравствене заштите животиња;
2) мобилизацију опреме, љекова и превозних средстава у складу са посебним прописима и привремену употребу земљишта и зграда ради спровођења прописаних мјера здравствене заштите животиња;
3) коришћење земљишта и објеката у сврху нешкодљивог уклањања лешева убијених или угинулих животиња, хране, простирке, отпадака и другог зараженог материјала закопавањем, спаљивањем или на други начин;
4) предузимање одређених радњи, односно утврђивање одговарајућих обавеза ветеринарским организацијама, а по потреби и другим правним лицима и надлежним органима ради спровођења прописаних мјера здравствене заштите животиња.
Заражено и угрожено подручје
Члан 60
(1) Зараженим подручјем, у смислу овог закона, сматра се подручје на којем постоји један или више извора заразе.
(2) Угроженим подручјем, у смислу овог закона, сматра се подручје које се граничи са зараженим подручјем са којег се може пренијети зараза.
(3) Границе зараженог, односно угроженог подручја утврђује Управа, у зависности од природе болести, конфигурације терена, биолошких фактора, спровођења мјера контроле здравља животиња, биосигурносних мјера и начина узгоја животиња.
(4) За заразне болести за које нијесу одређене величине зараженог и угроженог подручја прописом из члана 54 став 6 овог закона, заражено и угрожено подручје утврђује Министарство у складу са међународним стандардима.
Одјавлјиванје болести
Члан 61
(1) Сматра се да је заразна болест престала када од оздрављења, угинућа, клања или усмрћивања посљедње обољеле животиње и послије извршене завршне дезинфекције, односно дезинсекције и дератизације истекне најдужи инкубациони период за ту заразну болест, осим када је ветеринарским стандардима друкчије одређено.
(2) Службени ветеринар је дужан да заразну болест одјави Управи на прописани начин и о томе обавијести правна лица која обављају ветеринарску дјелатност, као и надлежну здравствену установу о престанку зоонозе.
(3) Начин пријављивања појаве, односно сумње и одјавлјиванја заразне болести, односно зоонозе и начин обавјештавања и пријављивања појаве заразних или паразитских болести животиња из члана 54 овог закона утврђује се прописом Министарства.
Обавјештавање
Члан 62
(1) Појаву и кретање заразних или паразитских болести животиња на подручју Црне Горе и у другим државама прати и о њиховој појави и кретању извјештаје сачињава Управа.
(2) Када се појави заразна болест животиња која представља озбиљан ризик за здравље људи или животиња, Управа је дужна да о појави и опасности од болести обавијести јавност, органе државне управе надлежне за послове здравља, сточарства, заштиту животне средине и органе за ванредне ситуације и цивилну безбједност о врсти болести, ризику који она представља и мјерама које се предузимају или ће бити предузете за спрјечавање болести.
(3) Управа је дужна да на прописани начин пријави појаву болести која подлијеже обавези пријављивања Европској комисији и Свјетској организацији за здравље животиња (ОИЕ).
Опасност од уношења заразне болести у Црну Гору
Члан 63
(1) У случају појаве болести чији узрок није утврђен, а која се брзо шири и угрожава здравље животиња у Црној Гори, Министарство може наредити да се ради заштите од те болести примјењује једна или више мјера из члана 55 и члана 59 став 1 овог закона.
(2) Ако постоји ризик да се на територију Црне Горе из других држава унесе заразна болест или да се пренесе увозом или транзитом пошиљке, Министарство може наредити да се:
1) одређено гранично подручје стави под појачани ветеринарски надзор и да се спроведе једна или више мјера из члана 55 и члана 59 став 1 овог закона;
2) на одређеним мјестима (путеви, мостови и др.) спроводи контрола промета животиња, производа животињског поријекла, нус производа, хране за животиње и пратећих предмета којима се може пренијети заразна болест (у даљем тексту: пратећи предмети);
3) на одређеном подручју забрани или ограничи довоз животиња, производа животињског поријекла, хране за животиње, нус производа и пратећих предмета;
4) врши дезинфекција лица и превозних средстава.
(3) У случају пријема обавјештења о појави болести која се обавезно пријављује, службени ветеринар је дужан да предузме све потребне мјере да се сумњиве пошиљке провјере и да се спријечи ширење болести.
Обезбјеђивање вакцина
Члан 64
Врсте и количине вакцина које је потребно обезбједити за хитно спрјечавање заразних болести из члана 54 овог закона, као и у случају појаве болести која се није могла предвидјети одређује Управа.
Обезбјеђивање људских и материјалних ресурса
Члан 65
(1) Када се појави заразна болест која се брзо шири, која може проузроковати велике негативне социо-економске посљедице, као и у случајевима опасности од појаве или појаве појединих болести из члана 54 ст. 2 и 3 овог закона, Управа одређује тимове ветеринарског особља које упућује у заражено или угрожено подручје ради спровођења мјера сузбијања и искорјењивања болести, а у зависности од степена опасности може да затражи помоћ од органа управе надлежног за послове полиције и органа државне управе надлежног за послове одбране.
(2) Ради спрјечавања уношења и ширења, као и предузимања мјера сузбијања одређених болести из члана 54 ст. 2 и 3 овог закона, Влада може задужити орган управе надлежан за послове полиције и орган државне управе надлежан за послове одбране да спроводи мјере ограничења или забране кретања људи и животиња на одређеним подручјима, а по потреби и на дјеловима границе Црне Горе.
(3) Када на зараженом или угроженом подручју нема довољно ветеринарског особља за успјешно сузбијање болести из члана 54 ст. 2 и 3 овог закона, Управа може да упути на заражено или угрожено подручје потребан број ветеринарског особља са других подручја.
(4) Ветеринарско особље је дужно да се одазове позиву и учествује у раду тимова у случајевима из става 1 овог члана.
(5) Уколико су лица из става 3 овог члана у радном односу имају право на накнаду за вријеме одсуства са рада.
(6) Лица из става 3 овог члана која нијесу у радном односу имају право на накнаду у складу са посебним прописом.
Помоћ органа управе надлежног за послове полиције
Члан 66
Службена лица органа управе надлежног за послове полиције на зараженом или угроженом подручју, у границама својих овлашћења, пружају надлежном службеном ветеринару, на захтјев Управе, помоћ при спрјечавању приступа у заражена мјеста и подручја, ограничењу промета животиња, забрани кретања животиња и људи на зараженом подручју, као и при спровођењу других мјера за заштиту здравља животиња од заразних или паразитских болести.
Ветеринарска служба органа државне управе
Члан 67
Ветеринарска служба органа државне управе надлежног за унутрашње послове и органа државне управе надлежног за послове одбране предузима мјере за спрјечавање и сузбијање заразних или паразитских болести животиња које служе за потребе органа државне управе надлежног за унутрашње послове и органа управе надлежног за послове одбране, а о појави заразне болести, предузетим мјерама и престанку болести обавјештава Управу.
Усмрћивање или принудно клање
Члан 68
(1) Усмрћивање или у одређеним случајевима принудно клање заражених или на заразну болест сумњивих животиња и уништавање контаминираних предмета наређује се када се заразна болест не може успјешно и без опасности од ширења сузбити примјеном других мјера утврђених овим законом или када примјена других мјера за њено сузбијање није економски оправдана.
(2) Мјере из става 1 овог члана наређује службени ветеринар.
Накнада штете
Члан 69
(1) Власник животиње која је усмрћена или заклана, ствари и сировине које су оштећене или уништене приликом спровођења мјера одређених за сузбијање нарочито опасних заразних болести и болести одређених програмом из члана 47 овог закона и зооноза, као и за угинуле животиње за које је потврђено да су угинуле од тих болести има право на накнаду штете:
1) ако је поступио у складу са чланом 51 став 1 тачка 4 овог закона;
2) када је обавезна превентивна вакцинација изведена у прописаним роковима и када су извршена дијагностичка и друга испитивања животиња према програму из члана 47 овог закона;
3) ако су спроведене и друге прописане и одређене превентивне мјере, као и мјере за сузбијање болести.
(2) Заразне болести и зоонозе из става 1 овог члана одређује Министарство.
Остваривање права на накнаду штете
Члан 70
(1) Власник животиње, односно власник предмета из члана 69 став 1 овог закона има право на накнаду штете у висини тржишне вриједности животиње или предмета у тренутку извршења мјере.
(2) Ако је заклана животиња, односно ако су предмети из става 1 овог члана у потпуности или дјелимично још увијек употребљиви, накнада се умањује за вриједност употребљивог дијела.
(3) Вриједност животиње, односно предмета из ст. 1 и 2 овог члана процјењује Управа.
(4) Поступак за накнаду штете из става 1 овог члана покреће власник подношењем захтјева за накнаду штете.
(5) Захтјев из става 4 овог члана власник подноси Управи, у року од 30 дана од дана пријема записника о процјени из става 3 овог члана.
(6) О праву власника на накнаду штете и висини штете Управа одлучује на основу записника и рјешења службеног ветеринара у поступку утврђивања и спровођења мјера сузбијања и искорјењивања заразних болести и спроведене процјене из става 3 овог члана.
(7) На рјешење из става 6 овог члана може се изјавити жалба Министарству, у року од 15 дана од дана пријема рјешења.
Случајеви у којима власник нема право на накнаду штете
Члан 71
Власник животиње, односно власник предмета нема право на накнаду штете, ако:
1) појаву болести није одмах пријавио и са животињом поступио на начин прописан чланом 51 став 1 тач. 4 и 5 и чланом 56 став 2 овог закона;
2) није предузео прописане или наређене мјере за спрјечавање и сузбијање заразне или паразитске болести прописане овим законом;
3) је допремио животињу из незараженог у заражено или угрожено подручје или из зараженог и угроженог у незаражено подручје;
4) промет животиња обавља супротно овом закону;
5) се болест појавила током увоза животиња или током прописаних испитивања животиња за вријеме трајања карантина увезених животиња;
6) се болест животиња појавила за вријеме испаше на забрањеним површинама, односно ако се болест појавила због непоштовања наређене мјере обавезног чувања животиња на испаши;
7) појава болести америчка куга пчелињег легла траје дуже од два мјесеца.
Заштита здравља животиња од других болести
Члан 72
(1) Заштита здравља животиња од других болести спроводи се:
1) предузимањем мјера прописаних овим законом;
2) примјеном научно утврђених сазнања и практично провјерених поступака у утврђивању, лијечењу и сузбијању болести.
(2) Другим болестима животиња из става 1 овог члана сматрају се остале заразне, паразитске и органске болести животиња које угрожавају здравље животиња и које могу, посредно, преко производа животињског поријекла, угрозити и здравље људи.
В. ЗООНОЗЕ
Праћење зооноза, узрочника зооноза и њихове отпорности на антимикробна средства
Члан 73
(1) У циљу обезбјеђења адекватног и ефективног спровођења мјера систематског праћења (мониторинг) зонооза, узрочника зооноза и њихове отпорности на антимикробна средства, као и епидемиолошког испитивања појаве болести које се преносе храном и размјене информација у вези зооноза и узрочника зооноза, Министарство, уз претходну сагласност органа државне управе надлежног за послове здравља, доноси програме за праћење зооноза, узрочника зооноза и праћења њихове отпорности на антимикробна средства.
(2) Програми из става 1 овог члана објављују се у "Службеном листу Црне Горе".
(3) Програми из става 1 овог члана примјењују се на једну или више фаза ланца хране у зависности од врсте зоонозе или узрочника зоонозе и то на:
1) нивоу примарне производње и/или;
2) другим фазама ланца хране, укључујући храну и храну за животиње.
(4) У циљу припреме и спровођења програма из става 1 овог члана Управа прикупља одговарајуће упоредиве податке ради идентификовања и карактеризације ризика изложености зоонозама и узрочницима зооноза.
(5) Врсте и начин праћења зооноза, узрочника зооноза и праћење њихове отпорности на антимикробна средства, као и обавезе надлежних органа прописује Министарство, уз претходну сагласност органа управе надлежног за послове здравља.
Обавезе Управе и других надлежних органа
Члан 74
(1) Управа остварује сарадњу и врши размјену информација у области зооноза са надлежним органима из члана 73 став 1 овог закона, Европском комисијом и одговарајућим међународним организацијама.
(2) Надлежни органи из члана 73 ст. 1 и 4 овог закона дужни су да обезбиједе стално функционисање служби и дјелатности, систематско усавршавање стручњака на подручју ветеринарства, микробиологије и епидемиологије из подручја своје надлежности за потребе спровођења овог закона.
Епидемиолошко испитивање појава болести преносивих храном
Члан 75
(1) У случају појаве болести која се преноси храном, надлежни органи из члана 73 ст. 1 и 4 овог закона спроводе заједничко епидемиолошко испитивање које обухвата: податке о епидемиологији, врсти хране која је потенцијални извор појаве болести, као и одговарајуће епидемиолошке и микробиолошке студије.
(2) У случају појаве болести која се преноси храном, привредна друштва, предузетници, правна и физичка лица (у даљем тексту: субјекти у пословању храном) дужни су да обезбиједе информације о тој храни и, у случају потребе, чувају узорак хране на начин који не утиче на њено испитивање у лабораторији.
Извјештавање о кретању и изворима зооноза, узрочника зооноза и њиховој антимикробној отпорности
Члан 76
(1) Управа сачињава годишњи извјештај о кретању и изворима зооноза, узрочника зооноза и њиховој антимикробној отпорности, који обухватају податке сакупљене током претходне године у складу са овим законом и доставља га Министарству и органу државне управе надлежном за послове здравља.
(2) Извјештај из става 1 овог члана Управа, на захтјев, доставља и Европској комисији.
Контрола салмонеле и других специфичних узрочника зооноза које се преносе храном
Члан 77
(1) У циљу обезбјеђивања и одређивања одговарајућих и ефективних мјера за откривање и контролу салмонеле и других узрочника зооноза у свим фазама производње, прераде и дистрибуције у којима може да дође до појаве салмонеле и других узрочника зооноза, а посебно на нивоу примарне производње, укључујући и храну за животиње, ради смањивања њихове преваленције и ризика по јавно здравље, Министарство доноси програме контроле салмонеле и других специфичних узрочника зооноза.
(2) Мјере из става 1 овог члана не примјењују се на примарну производњу која је намијењена за:
1) сопствену употребу у домаћинству и/или
2) директно снабдијевање, од произвођача, малим количинама примарних производа крајњег корисника или малопродајних објеката који директно снабдијевају крајњег потрошача примарним производима.
(3) Програми из става 1 овог члана нарочито садрже:
1) захтјеве и правила узорковања за откривање зооноза или узрочника зооноза;
2) обавезе и одговорности Управе и субјеката у пословању храном и храном за животиње;
3) мјере које се спроводе у случају откривања зооноза и узрочника зооноза, а нарочито за заштиту јавног здравља.
(4) Програми из става 1 овог члана примјењују се на најмање једну од сљедећих фаза ланца хране:
1) производњу хране за животиње;
2) примарну производњу животиња;
3) прераду и припремање хране животињског поријекла.
(5) Начин, врсте и мјере контроле салмонеле и других специфичних узрочника зооноза које се преносе храном прописује Министарство.
Програми контроле субјеката у пословању храном и храном за животиње
Члан 78
(1) Субјекти у пословању храном и храном за животиње могу да утврде и спроводе програме контроле који, у највећој могућој мјери, обухватају све фазе производње, прераде и дистрибуције.
(2) Ако су програми контроле из става 1 овог члана усклађени са условима и циљевима утврђеним програмима из члана 77 став 1 овог закона могу се укључити у те програме, уз сагласност Управе.
(3) Управа води листу програма из става 2 овог члана.
(4) Субјекти у пословању храном дужни су да обавјештавају Управу о резултатима својих програма контроле на начин и у роковима одређеним сагласношћу из става 2 овог члана.
ВИ. ОКУПЉАЊЕ И ПРОМЕТ ЖИВОТИЊА И РЕПРОДУКТИВНОГ МАТЕРИЈАЛА
Здравствени статус газдинства, подручја и државе
Члан 79
(1) За поједине животињске врсте и одређене болести животиња Министарство може утврдити посебне програме за стицање и одржавање здравственог статуса стада, јата, газдинства, компартмента, региона или државе.
(2) Здравствени статус за стадо, јато, газдинство, компартмент и регион одређује Управа.
(3) Ради одржавања, суспензије или одузимања здравственог статуса врши се редовна контрола у стадима, јатима, газдинствима, компартментима и регионима из става 2 овог члана, узимајући у обзир ризике од могућности појаве болести, резултате спровођења програма из става 1 овог члана и друге одговарајуће податке.
(4) Уколико се здравствени статус из става 1 овог члана проширује са газдинства на подручје, програм из става 1 овог члана примјењује се на сва газдинства на том подручју.
(5) Захтјев за признавање здравственог статуса државе Управа може поднијети Европској комисији, Свјетској организацији за заштиту здравља животиња (ОИЕ) или другој међународној организацији.
(6) Услове за добијање, одржавање, суспензију и одузимање здравственог статуса из става 1 овог члана прописује Министарство.
Мрежа епизоотиолошког надзора
Члан 80
(1) Управа, у циљу сачињавања и одржавања службене класификације газдинстава редовним контролама, прикупљања епизоотиолошких података и мониторинга болести ради елиминисања здравствених ограничења, организује мрежу епизоотиолошког надзора за територију Црне Горе.
(2) Организацију и начин одржавања мреже епизоотиолошког надзора прописује Министарство.
Дозвола за окупљање животиња
Члан 81
(1) Окупљање животиња (изложбе, такмичења, јавне смотре и др.) може се вршити у објектима који испуњавају прописане услове.
(2) Изузетно од става 1 овог члана, изложбе, такмичења, јавне смотре и приредбе са путујућим животињама (циркуси, сајмови, путујући зоолошки вртови и сл.), као и продаја животиња ван објеката из става 1 овог члана може се вршити на основу дозволе коју издаје надлежни орган локалне управе, уз претходну сагласност Управе.
(3) Дозвола из става 2 овог члана мора бити видно истакнута приликом окупљања животиња из става 1 овог члана.
(4) Дјелатност зоолошког врта може да се обавља само у објектима који испуњавају услове у складу са прописима којима се уређује добробит животиња.
(5) У објекте и на мјеста из ст. 1 и 2 овог члана дозвољено је допремање само здравих животиња.
Промет животиња за узгој или производњу
Члан 82
(1) Промет животиња за узгој или производњу може се вршити, ако:
1) су идентификоване и регистроване у складу са законом;
2) потичу са газдинстава на којима се врше редовне ветеринарске контроле;
3) животиње, у току кретања, прате увјерења и друга прописана документа;
4) потичу са газдинстава или из подручја која имају најмање једнак или виши здравствени статус у односу на газдинство, односно подручје на које долазе;
5) не потичу са газдинстава, из сабирних центара, од трговаца или са подручја која су под забраном или ограничењима из здравствених разлога који могу утицати на здравље тих врста животиња.
(2) Лице које врши промет животиња дужно је да обезбиједи да животиње у периоду од одласка са газдинства са којег потичу до доласка на одредиште не буду у контакту са животињама које немају исти здравствени статус.
(3) Ближе услове за промет животиња за узгој или производњу из става 1 овог члана прописује Министарство.
Регистрација газдинстава на којима се држе и узгајају животиње ради стављања у промет
Члан 83
(1) Промет животиња за узгој или производњу може се вршити само са газдинстава на којима се држе и узгајају папкари, копитари, живина, лагоморфи, дивљач, рибе, шкољке и пчеле, односно објеката који су регистровани.
(2) Регистар газдинстава из става 1 овог члана саставни је дио Централног регистра газдинстава који води Управа.
Сабирни центри за животиње за узгој или производњу
Члан 84
(1) Промет и окупљање животиња за узгој или производњу врши се у сабирним центрима, сточним пијацама, откупним мјестима, сајмовима и другим мјестима за окупљање (изложбе, јавне смотре и такмичења), која су регистрована, односно одобрена и која су под контролом службеног ветеринара.
(2) Забрањена је организована продаја животиња за узгој или производњу изван регистрованог, односно одобреног објекта.
(3) Власник сабирног центра, односно лице одговорно за промет у сабирном центру дужно је да:
1) обезбиједи прихват у објектима који испуњавају прописане услове са потребном опремом, у односу на број и врсту животиња;
2) прихвата само идентификоване животиње које потичу из стада које је слободно од болести одређених посебним прописом, односно које испуњава прописане услове;
3) обезбиједи испуњавање и других прописаних услова.
Превозници животиња за узгој или производњу
Члан 85
Превозник животиња за узгој или производњу дужан је да:
1) за животиње које превози има увјерење о здравственом стању, односно сертификат;
2) обезбиједи да пошиљка животиња за узгој или производњу, у периоду од одласка са газдинства са којег потиче до доласка на одредиште, не буде у контакту са животињама које немају исти здравствени статус;
3) обезбиједи и друге услове у складу са прописима који уређују добробит животиња.
Трговци животињама за узгој или производњу
Члан 86
(1) Комерцијалну куповину или продају животиња за узгој или производњу може да врши само лице које је регистровано и које има одобрење за обављање промета и ветеринарски контролни број.
(2) Трговац из става 1 овог члана дужан је да:
1) врши промет само идентификованих животиња које потичу из стада које је слободно од болести одређених посебним прописом, односно које испуњава прописане услове;
2) за животиње има увјерење о здравственом стању, односно сертификат;
3) обезбиједи и друге прописане услове.
Обавезе сабирног центра, превозника односно трговца
Члан 87
(1) Власник сабирног центра, односно лице одговорно за сабирни центар, превозник, односно трговац дужан је да води регистре, у папирном или електронском облику и да их чува најмање три године.
(2) Испуњеност прописаних услова за објекте из члана 84 став 1 овог закона, превознике и трговце утврђује Управа.
(3) Захтјев за утврђивање испуњености услова из става 2 овог члана са прописаном документацијом подноси се Управи.
(4) Испуњеност услова из става 3 овог члана, на основу непосредно извршеног прегледа, Управа утврђује рјешењем.
(5) Објекте, превознике и трговце који испуњавају прописане услове Управа уписује у регистар објеката, превозника, односно трговаца и додјељује им ветеринарски контролни број.
(6) У регистар из става 5 овог члана уписују се промјене свих података који су од значаја за упис, као и привремене забране (суспензије), забране и престанак обављања дјелатности.
(7) Рјешење о привременој забрани, забрани, односно престанку обављања дјелатности за објекте из члана 84 став 1 овог закона и за превознике и трговце доноси се:
1) на захтјев власника, односно лица одговорног за објекте из члана 84 став 1 овог закона, односно превозника или трговаца;
2) када се у поступку контроле утврди да објекти из члана 84 став 1, превозник, односно трговац не испуњава прописане услове или је прекршио услове утврђене овим законом и прописима о добробити животиња, а у остављеном року утврђене недостатке није отклонио;
3) престанком обављања дјелатности;
4) изрицањем заштитне мјере трајне забране обављања дјелатности.
(8) Ближе услове за објекте из члана 84 став 1 овог закона, превознике и трговце, поступак регистрације и одобравања, документацију која се прилаже уз захтјев, садржај, начин вођења и уписа у регистре из става 5 овог члана прописује Министарство.
Репродуктивни материјал
Члан 88
(1) Репродуктивни материјал може се ставити у промет, ако:
1) је сакупљен на газдинству, односно објекту који је одобрен у складу са чланом 10 овог закона;
2) потиче од животиња које испуњавају прописане здравствене услове и услове за промет у складу са овим законом;
3) не потиче од животиња за које је наложено спровођење мјере усмрћивања у оквиру програма за искорјењивање заразних болести;
4) не потиче од животиња са газдинстава, из објеката и подручја која су под забраном или ограничењима из здравствених разлога;
5) је означен на прописани начин;
6) га у превозу и стављању у промет прати прописани сертификат или увјерење.
(2) Услове које мора испуњавати репродуктивни материјал ради стављања у промет прописује Министарство.
Карантин у унутрашњем промету
Члан 89
(1) Животиње у унутрашњем промету које не испуњавају услове из члана 82 овог закона смјештају се у карантин ради спровођења дијагностичког испитивања и вакцинације или упућују на клање.
(2) Карантин из става 1 овог члана мора:
1) бити ограђен и пројектован, односно изграђен на начин који онемогућава контакт смјештених животиња са другим животињама и узрочницима болести;
2) имати основне услове за смјештај и исхрану животиња, односно за смјештај особља запосленог у карантину.
(3) Управа рјешењем одређује мјесто и дужину трајања карантина у зависности од врсте животиња, као и поступак и мјере које ће се примјењивати у карантину из става 1 овог члана.
(4) Карантин из става 1 овог члана обезбјеђује јединица локалне самоуправе, а за потребе више јединица локалне самоуправе које су територијално повезане може се споразумом надлежних органа тих јединица обезбиједити карантин.
(5) Ближе услове за карантин из става 2 овог члана прописује Министарство.
(6) Трошкове карантина сноси држалац животиње, односно лице одговорно за пошиљку.
ВИИ. ЗДРАВЉЕ ЖИВОТИЊА КОЈЕ СЕ КОРИСТЕ ЗА ПРОИЗВОДЊУ ХРАНЕ ЖИВОТИЊСКОГ ПОРИЈЕКЛА
Обавезе субјекта у пословању храном
Члан 90
(1) Субјекат у пословању храном дужан је да у свим фазама производње, прераде и стављања у промет производа животињског поријекла обезбиједи спрјечавање ширења болести које се могу пренијети на животиње у складу са овим законом и законом којим се уређује безбједност хране.
(2) Производи животињског поријекла морају бити добијени од животиња које испуњавају здравствене услове утврђене овим законом и посебним прописима.
(3) Здравствени услови за животиње који се примјењују на производњу, прераду и стављање у промет производа животињског поријекла намијењених исхрани људи прописује Министарство.
ВИИИ. ЗАБРАНА УПОТРЕБЕ ОДРЕЂЕНИХ СУПСТАНЦИ КОД ЖИВОТИЊА И МЈЕРЕ СИСТЕМАТСКОГ ПРАЋЕЊА РЕЗИДУА И КОНТАМИНЕНАТА
Обавезе
Члан 91
(1) Држаоци животиња, ветеринарско особље и субјекти у пословању храном који обављају дјелатност производње хране животињског поријекла дужни су да спроводе прописане превентивне мјере приликом употребе ветеринарских љекова и других супстанци које се могу пренијети на храну животињског поријекла и да у периоду каренце спроводе одговарајуће мјере ради спрјечавања појаве недозвољених резидуа у храни животињског поријекла.
(2) Забрањено је стављати у промет храну животињског поријекла намијењену за јавну потрошњу која садржи или садржи у количинама већим од дозвољених резидуе.
(3) Животиње намијењене клању могу се отпремати у кланицу само ако их прати документација којом се потврђује да нијесу биле третиране забрањеним супстанцама, а у случају лијечења да је протекао прописани период каренце.
(4) Максимално дозвољене количине резидуа у излучевинама и тјелесним течностима живих животиња, органима и ткивима закланих животиња и производима животињског поријекла, начин узимања узорака, методе лабораторијских анализа узорака за одређену резидуу или групу резидуа и циљана ткива за њихово одређивање прописује Министарство.
(5) Мјере систематског праћења (у даљем тексту: мониторинг) резидуа, услове и начин спровођења мјера, методе контроле, услове и начин узимања, чувања узорака и вођење евиденције о узорцима, као и услове и начин спровођења мјера које се предузимају када се утврди да је количина резидуа већа од максимално дозвољене прописује Министарство.
Програм мониторинга резидуа
Члан 92
(1) Програм мониторинга резидуа код животиња, у производима животињског поријекла намијењеним за исхрану људи и храни за животиње, ради заштите јавног здравља, утврђује Министарство.
(2) Програм из става 1 овог члана нарочито садржи: мјере које се предузимају у случају појаве недозвољених резидуа, органе и организације које спроводе мониторинг, начин спровођења мониторинга резидуа, друге податке од значаја за спровођење програма и потребна средства за финансирање програма.
(3) Програм из става 1 овог члана утврђује се до краја текуће за наредну годину.
(4) Средства за спровођење програма мониторинга резидуа обезбјеђују се у буџету Црне Горе.
(5) Управа сачињава извјештај о резултатима мониторинга и доставља га Министарству и Европској комисији до 31. марта текуће за претходну годину.
(6) Министарство може, на основу сазнања до којих дође, наредити забрану третирања животиња одређеним ветеринарским љековима, хормонима и другим супстанцама које заостајањем у животињском ткиву и органима и њиховим производима могу угрозити здравље људи.
Производња и промет
Члан 93
Газдинства и субјекти у пословању храном који обављају дјелатност клања у објектима за клање, обраду и прераду хране животињског поријекла могу у производњу и промет стављати само:
1) животиње које нијесу третиране недозвољеним супстанцама или производима;
2) животиње које су третиране дозвољеним супстанцама или производима и код којих је истекла прописана каренца;
3) храну која потиче од животиња из тач. 1 и 2 овог члана.
Коришћење љекова
Члан 94
(1) Ветеринар за лијечење животиња може користити само љекове који имају дозволу за стављање у промет и љекове примјењивати у складу са упутством произвођача лијека и само у сврхе за које су љекови дозвољени и под прописаним условима.
(2) Ветеринар који лијечи животиње дужан је да води евиденцију о лијечењу.
(3) Држалац животиња дужан је да примјењује прописане ветеринарске љекове само уз одобрење и под контролом ветеринара, као и да се придржава упутстава произвођача љекова и прописане каренце.
(4) Држалац животиња из става 3 овог члана дужан је да води евиденцију која садржи: датум и карактеристике извршеног третмана, прописану терапију, односно коришћене ветеринарске љекове, име и презиме ветеринара и да чува рецепте пет година од дана издавања рецепта.
(5) Податке из става 4 овог члана у евиденцију уписује ветеринар.
Сумња
Члан 95
(1) Када се посумња да су за лијечење животиња употребљаване недозвољене супстанце или производи, односно дозвољене супстанце или производи у друге сврхе од оних за које су дозвољене или у условима друкчијим од прописаних, спроводе се сљедеће мјере:
1) забрана напуштања газдинства животиња са тог газдинства и отуђења. осим под надзором службеног ветеринара и
2) узимање узорака од одабраних животиња и хране животињског поријекла, методом случајног узорка.
(2) Мјере из става 1 овог члана спроводи Управа.
Мјере
Члан 96
(1) Када се, на основу испитивања, утврди да су за лијечење животиња употребљаване недозвољене супстанце или производи, односно дозвољене супстанце или производи у сврхе за које нијесу дозвољене или у условима друкчијим од прописаних, спроводе се сљедеће мјере:
1) животиња чији је налаз позитиван одмах се на лицу мјеста коље у присуству службеног ветеринара или отпрема на кланицу и нешкодљиво уништава о трошку држаоца животиње;
2) остале животиње на газдинству се означавају и стављају под ветеринарски надзор и узимају се узорци свих потенцијално сумњивих животиња и хране животињског поријекла са тог газдинства, укључујући и газдинства у ланцу набавке и отпреме животиња, о трошку држаоца животиње;
3) контрола хране за животиње и воде за напајање животиња на газдинству са ког животиње потичу или су отпремљене, а за животиње аквакултуре испитивање воде из које се лове или у којој се узгајају;
4) друге контроле које су потребне ради утврђивања поријекла недозвољених резидуа.
(2) Када се испитивањем утврди да је половина или више узорака позитивна, држалац животиње има право да бира између испитивања сваке потенцијално сумњиве животиње коју посједује на газдинству или клања свих животиња.
(3) Власник животиња нема право на накнаду штете у случају из става 1 тачка 1 и става 2 овог члана.
(4) Мјере из ст. 1 и 2 овог члана спроводи Управа.
ИX. НУС ПРОИЗВОДИ ЖИВОТИЊСКОГ ПОРИЈЕКЛА
1. Забрана употребе нус производа
Исхрана животиња
Члан 97
Забрањена је употреба нус производа и производа добијених од нус производа за исхрану:
1) копнених животиња, осим крзнашица, обрађеним животињским протеинима добијеним из тијела или дјелова тијела животиња исте врсте;
2) животиња за производњу, осим крзнашица, угоститељским отпадом или храном за животиње која садржи или је добијена из угоститељског отпада;
3) животиња за производњу, биљкама (испаша или исхрана резаним биљкама) са земљишта на која су нанесена органска ђубрива или побољшивачи тла, осим стајског ђубрива и ако се резање или испаша обавља након 21 дан, односно након истека периода којим се отклања ризик по јавно здравље и здравље животиња;
4) узгајане рибе обрађеним животињским протеинима добијеним од тијела или дјелова тијела узгајане рибе исте врсте.
2. Ветеринарска заштита животне средине
Мјере заштите
Члан 98
(1) Свако лице дужно је да примјењује мјере ради заштите животне средине од штетних утицаја повезаних са узгојем, држањем и прометом животиња, са производњом и прометом производа животињског поријекла, хране за животиње и нус производима, као и приликом спречавања појаве, ширења, сузбијања и искорјењивања заразних болести животиња.
(2) Свако лице дужно је да поступа са нус производима, излучевинама животиња, отпадом и отпадним водама у складу са овим законом и прописима о безбиједности хране и заштите животне средине.
(3) Лица која обављају дјелатности које стварају нус производе дужна су да обезбиједе њихов пренос до најближег објекта за сакупљање или објекта у коме се прерађују или уништавају на нешкодљив начин.
Угинуле животиње
Члан 99
(1) Забрањено је бацати лешеве животиња у ријеке, језера, море или друге водене токове или одводе или их остављати на путевима, другим јавним површинама, отвореном простору, у шумама или на другом мјесту.
(2) Држаоци животиња дужни су да пријаве угинуће животиње хигијеничарској служби и да се придржавају издатих упутстава у вези са одлагањем лешева, као и да о угинућу животиње обавијесте ветеринарску амбуланту или службеног ветеринара.
(3) Када се посумња да је животиња угинула од заразне болести која се обавезно пријављује, ветеринар узима материјал за дијагностичко испитивање и шаље га на испитивање ради утврђивања узрока угинућа.
(4) Хигијеничарска служба је дужна да, када је то потребно, обезбиједи превоз леша са мјеста угинућа до објекта за преглед лешева или за сакупљање, прераду или уништење, као и да обезбиједи дезинфекцију мјеста угинућа, возила и опреме.
3. Управљање нус производима животињског поријекла
План управљања
Члан 100
(1) Управљање нус производима врши се у складу са планом управљања нус производима.
(2) План из става 1 овог члана садржи нарочито:
1) оцјену стања управљања нус производима;
2) циљеве управљања нус производима;
3) мјере у управљању нус производима са динамиком реализације;
4) оквирна финансијска средства за извршавање плана;
5) начин реализације и субјекте одговорне за реализацију;
6) развијање јавне свијести о управљању нус производима.
(3) План из става 2 овог члана доноси Влада, на пет година.
Привремено чување нус производа
Члан 101
(1) Правно или физичко лице које послује са животињама, производима животињског поријекла и храном за животиње у објектима из чл. 83, 84, 112, 113 и 115 овог закона, у којима настају нус производи, дужно је да обезбиједи њихово привремено чување и отпремање у складу са прописом из члана 102 став 7 овог закона.
(2) Лица из става 1 овог члана могу да врше сакупљање, превоз, руковање, обраду, прераду, складиштење, промет, употребу и одлагање нус производа који настају у обављању дјелатности ако испуњавају прописане услове.
(3) Правно или физичко лице може да обавља послове сакупљања и превоза нус производа као претежну дјелатност ако испуњава услове утврђене овим законом.
(4) Лице из става 3 овог члана дужно је да обезбиједи редовно и потпуно преузимање и превоз лешева животиња и нус производа из објеката из става 1 овог члана.
Објекти за нус производе
Члан 102
(1) Прерада или уништавање нус производа може да се обавља само у објектима уписаним у регистар одобрених објеката који испуњавају услове утврђене овим законом.
(2) Сакупљање, превоз и коришћење нус производа у обављању дјелатности може да врши лице које је уписано у регистар регистрованих објеката који испуњавају прописане услове утврђене овим законом.
(3) Одобравање, односно регистрацију објеката врши Управа на захтјев правног, односно физичког лица.
(4) Испуњеност услова у објектима из става 1 овог члана, на основу непосредно извршеног прегледа, утврђује Управа.
(5) Објекти из ст. 1 и 2 овог члана који испуњавају прописане услове уписују се у регистар објеката који води Управа.
(6) Садржај захтјева за издавање одобрења, односно упис у регистар објекта из ст. 1 и 2 овог члана, документацију која се прилаже уз захтјев и садржај и начин вођења регистра прописује Министарство.
(7) Класификацију, управљање, односно поступање, методе прераде, хигијенске, ветеринарско-здравствене и друге услове за нус производе и производе добијене од нус производа који нијесу намјењени за исхрану људи, хигијенске, ветеринарско-здравствене и друге услове за објекте из ст. 1 и 2 овог члана прописује Министарство.
Накнада
Члан 103
За сакупљање, прераду или уништавање нус производа лица из члана 101 став 1 овог закона плаћају накнаду.
Вршење послова
Члан 104
(1) Сакупљање, прераду или уништавање нус производа из објеката из члана 101 став 1 овог закона може да врши правно или физичко лице у складу са прописаним условима, коме се вршење послова повјери у складу са законом.
(2) Ближе техничке, стручне и организационе услове за обављање повјерених послова из става 1 овог члана прописује Министарство.
(3) Ако на подручју јединице локалне самоуправе није обезбијеђено сакупљање, прерада или уништавање нус производа, јединица локалне самоуправе је дужна да обезбиједи вршење тих послова на други начин, у складу са законом.
(4) Више јединица локалне самоуправе може споразумно обезбиједити вршење послова из става 3 овог члана, у складу са својим потребама.
Изузеци
Члан 105
(1) Изузетно од члана 102 став 1 овог закона, лешеви животиња и нус производи животињског поријекла могу се одлагати закопавањем или спаљивањем на сточном гробљу или јами гробници која испуњава прописане услове, односно на лицу мјеста.
(2) Одлагање из става 1 овог члана Управа може одобрити:
1) за мртве кућне љубимце и коње;
2) у удаљеним подручјима;
3) на подручјима на која је, усљед географских или климатских фактора или природне катастрофе, приступ готово немогућ или је приступ могућ под условима који би представљали опасност за здравље и безбједност лица која извршавају послове сакупљања или на којима би приступ изискивао примјену трошкова и активности несразмјерне опасности;
4) када количине материјала не прелази одређену недељну количину;
5) у случају избијања болести која се обавезно пријављује, ако би превоз у најближи објекат из члана 102 став 1 овог закона повећао ризик од ширења болести или ако је број угинулих животиња већи од капацитета тог објекта;
6) за пчеле и нус производе пчеларства.
(3) Одлагање из става 2 овог члана врши се под условима и на начин безбједан за здравље људи и животиња.
(4) Врсте, количине и начин одлагања из ст. 1 и 2 овог члана и услове за сточна гробља и јаме гробнице прописује Министарство.
Хигијеничарска служба
Члан 106
(1) Јединица локалне самоуправе обезбјеђује сакупљање животињских лешева са јавних површина ради прераде и уништавања организовањем хигијеничарске службе или ангажовањем правног лица из члана 101 став 3 овог закона.
(2) Ако јединица локалне самоуправе није обезбиједила сакупљање животињских лешева са јавних површина из става 1 овог члана, Влада може за вршење тих послова да одреди правно лице које испуњава услове прописане овим законом.
(3) Јединица локалне самоуправе дужна је да правном лицу из става 2 овог члана плаћа накнаду за сакупљање, превоз, прераду и уништавање лешева животиња и нус производа животињског поријекла.
Коже
Члан 107
(1) Забрањен је промет, конзервирање, обрада, прерада и складиштење коже и крзна у објекту који није одобрен у складу са овим законом.
(2) Забрањен је промет говеђе, овчије и козије коже као и коже копитара, осим телећих, јагњећих, јарећих и кожа ждребади које потичу од животиња које су заклане без службене контроле или потичу од угинулих животиња, прије лабораторијског испитивања на антракс.
(3) Правно или физичко лице које врши промет, конзервирање, обраду, прераду и складиштење коже дужно је да достави узорке из става 2 овог члана на лабораторијско испитивање ради прегледа на антракс и да коже ускладишти у одвојеној просторији.
(4) Одговорно лице у објекту је дужно да означи коже и крзна и води евиденцију о њиховом поријеклу.
(5) Садржај евиденције и начин означавања кожа и крзна прописује Министарство.
X. ДЕЗИНФЕКЦИЈА, ДЕЗИНСЕКЦИЈА И ДЕРАТИЗАЦИЈА
Члан 108
(1) Дезинфекција, дезинсекција и дератизација врше се ради спречавања и сузбијања заразних и паразитских болести животиња и зооноза, заштите здравствене исправности, односно безбједности производа животињског поријекла и хране за животиње, као и ветеринарске заштите животне средине од контаминације патогеним микроорганизмима и паразитима.
(2) Дезинфекција, дезинсекција и дератизација врше се у свим објектима, просторима, превозним средствима, на опреми и предметима који подлијежу надзору ветеринарске инспекције, као и објектима, пашњацима и другим површинама гдје животиње повремено или стално бораве или се крећу.
(3) Средства за дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију могу се користити само на начин којим се не контаминира животна средина.
(4) Дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију из ст. 1 и 2 овог члана, у случају када је обавезна у складу са овим законом, односно наређена од службеног ветеринара, обављају ветеринарске организације.
(5) Дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију могу да обављају и друга правна и физичка лица, осим у случајевима из става 4 овог члана, ако испуњавају услове у погледу кадра, опреме и средстава које прописује Министарство.
(6) Испуњеност услова из става 5 овог члана, на основу непосредно извршеног прегледа, утврђује Управа.
(7) Листу лица из става 5 овог члана води и објављује на својој интернет страници Управа.
XИ. ИДЕНТИФИКАЦИЈА И РЕГИСТРАЦИЈА ЖИВОТИЊА
Идентификација и регистрација домаћих и других животиња
Члан 109
(1) Домаће и друге животиње идентификују се и региструју у складу са овим законом и прописима који уређују идентификацију и регистрацију животиња.
(2) У случају појаве или опасности од појаве болести, ради откривања, спречавања и сузбијања заразних и
паразитских болести и контроле промета животиња Управа може наредити обавезну идентификацију и других врста животиња.
Обавезе држаоца пса
Члан 110
(1) Држалац пса дужан је да обезбиједи идентификацију, регистрацију и вакцинацију пса против бјеснила.
(2) Држалац пса дужан је да посједује потврду о упису у регистар и вакцинацији пса против бјеснила
(3) Држалац пса дужан је да пријави набавку, односно промјену у случају нестанка, продаје, поклањања, угинућа или другог губитка, у року од 14 дана од дана настанка промјене, овлашћеној ветеринарској организацији из члана 111 став 2 овог закона.
(4) Пси над којима нијесу спроведене прописане мјере из става 1 овог члана смјештају се у склоништа за напуштене животиње и збрињавају се у складу с прописима којима се уређује добробит животиња.
(5) Трошкове смјештаја у склоништу плаћа држалац пса ако је познат или се накнадно утврди, односно јединица локалне самоуправе ако је држалац непознат.
Идентификација паса
Члан 111
(1) Идентификација и регистрација паса се врши у складу са овим законом и прописима који уређују идентификацију и регистрацију животиња.
(2) Идентификацију и регистрацију паса врше ветеринарске амбуланте, специјалистичке ветеринарске амбуланте и ветеринарска служба и податке о идентификацији и регистрацији достављају Управи, ради уписа у Централни регистар паса.
(3) Ветеринарска организација из става 2 овог члана дужна је да држаоцу пса изда потврду о упису у регистар и вакцинацији пса против бјеснила и да податке о псима које је идентификовала и регистровала упише у регистар паса.
(4) Централни регистар паса успоставља и води Управа.
(5) За упис пса у регистар из става 2 овог члана и издавање потврде власник, односно држалац плаћа накнаду.
(6) Ближе услове за идентификацију и регистрацију паса, начин идентификације, садржај регистра паса, облик и садржај потврде из става 3 овог члана и висину накнаде из става 5 овог члана прописује Министарство.
XИИ. ХРАНА ЖИВОТИЊСКОГ ПОРИЈЕКЛА
Регистрација објеката
Члан 112
(1) Субјекат у пословању храном дужан је да производњу и промет хране животињског поријекла обавља у објекту уписаном у регистар регистрованих објеката који испуњава услове утврђене овим законом и прописима о безбједности хране.
(2) Захтјев за регистрацију објекта подноси субјекат у пословању храном Управи.
(3) Објекти из става 1 овог члана уписују се по захтјеву из става 2 овог члана у регистар регистрованих објеката који води Управа.
(4) Врсте дјелатности за које се региструју објекти, садржај захтјева за упис у регистар из става 3 овог члана, документацију која се прилаже уз захтјев, као и садржај и начин вођења регистра прописује Министарство.
Одобравање објеката
Члан 113
(1) Субјекат у пословању храном дужан је да све фазе производње и промета хране животињског поријекла врши у одобреним објектима уписаним у регистар одобрених објеката који испуњава захтјеве утврђене прописима о безбједности хране.
(2) Испуњеност прописаних услова у објектима из става 1 овог члана Управа утврђује на захтјев субјекта у пословању храном, на основу непосредно извршеног прегледа.
(3) Објекти који испуњавају прописане услове уписују се у регистар одобрених објеката који води Управа.
(4) Врсте дјелатности за које се одобравају објекти, садржај захтјева за упис у регистар из става 3 овог члана, документацију која се прилаже уз захтјев и садржај и начин вођења регистра прописује Министарство.
Мале количине примарних производа
Члан 114
(1) Изузетно од чл. 112 и 113 овог закона, мале количине примарних производа животињског поријекла као и производе животињског поријекла намјењене за исхрану људи произведене на пољопривредном газдинству дозвољено је стављати у промет у складу са посебним прописом.
(2) Ближе услове за производњу и стављање у промет производа из става 1 овог члана прописује Министарство.
XИИИ. ХРАНА ЗА ЖИВОТИЊЕ
Услови за објекат
Члан 115
(1) Субјекат у пословању храном за животиње дужан је да производњу и промет хране за животиње обавља у објекту уписаном у регистар регистрованих објеката који испуњава захтјеве утврђене овим законом и прописима о безбједности хране.
(2) Захтјев за регистрацију објекта подноси субјекат у пословању храном за животиње Управи.
(3) Објекти из става 1 овог члана уписују се по захтјеву из става 2 овог члана у регистар регистрованих објеката који води Управа.
(4) Врсте дјелатности за које се региструју објекти из става 1 овог члана, садржај захтјева за упис у регистар из става 2 овог члана, документацију која се прилаже уз захтјев и садржај и начин вођења регистра прописује Министарство.
(5) Субјекат у пословању храном за животиње дужан је да производњу и промет хране за животиње врши у одобреном објекту уписаном у регистар одобрених објеката који испуњава услове утврђене овим законом и прописима о безбједности хране.
(6) Испуњеност прописаних услова у објектима из става 5 овог члана Управа утврђује на захтјев субјекта у пословању храном за животиње на основу непосредно извршеног прегледа.
(7) Објекти који испуњавају прописане услове уписују се у регистар одобрених објеката који води Управа.
(8) Услове за: хигијену хране за животиње, стављање на тржиште и употребу, додатке и непожељне материје, производњу, промет и употребу медициниране хране и хране за животиње са посебним нутритивним потребама, као и друге услове, врсте дјелатности за које се одобравају објекти, садржај захтјева за упис у регистре из ст. 3 и 7 овог члана, документацију која се прилаже уз захтјев и садржај и начин вођења регистра прописује Министарство.
XИВ. ПРОМЕТ, ВЕТЕРИНАРСКИ ПРЕГЛЕДИ И СЕРТИФИКАЦИЈА
Услови промета
Члан 116
(1) Промет животиња, производа животињског поријекла, хране за животиње и нус производа дозвољен је када у држави, епизоотиолошком подручју, односно на газдинству са којег потиче животиња нема ограничења у промету, односно нијесу уведене заштитне мјере ради болести животиња, у складу са овим законом.
(2) Некомерцијални промет животиња врши се у складу са условима које прописује Министарство.
(3) Министарство може ограничити, односно одредити посебне услове за некомерцијални промет животиња, у случају спровођења програма за искорјењивање одређених болести животиња у Црној Гори за стицање посебног здравственог статуса, који се односе на државу, епизоотиолошко подручје, газдинство, стадо или животињу.
(4) Министарство може ограничити, односно одредити посебне услове за комерцијални промет животиња, у случају спровођења програма за искорјењивање одређених болести животиња у Црној Гори за стицање посебног здравственог статуса, који се односе на државу, епизоотиолошко подручје, газдинство, стадо или животињу.
(5) Ближе услове за промет (унутрашњи промет и промет преко границе) животиња, производа животињског поријекла, хране за животиње и нус производа прописује Министарство.
Увјерења у унутрашњем промету
Члан 117
(1) Држалац животиња дужан је да у унутрашњем промету посједује увјерење о здравственом стању животиње за копитаре, папкаре, живину, лагоморфе, производе рибарства, пошиљке пужева, пчеле, дивљач, псе и мачке и да га на захтјев овлашћеног лица покаже.
(2) Увјерење из става 1 овог члана је јавна исправа.
(3) Држалац животиња, власник сабирног центра, превозник или трговац животињама дужан је да на захтјев службеног ветеринара пружи на увид увјерење о здравственом стању животиње или други прописани документ.
(4) Увјерење се не смије издати ако је у мјесту поријекла животиња из става 1 овог члана утврђено постојање заразне или паразитске болести која се може пренијети том врстом животиња.
(5) Образац увјерења о здравственом стању животиња, начин обезбјеђивања следљивости и рокове чувања увјерења, случајеве у којима држалац није дужан да прибави увјерење за животиње које се стављају у промет, начин и услове издавања увјерења прописује Министарство.
Издавање увјерења
Члан 118
(1) Увјерење из члана 117 овог закона издаје ветеринарска амбуланта, специјалистичка ветеринарска амбуланта и ветеринарска служба, у складу са овим законом.
(2) Ветеринарска организација и ветеринарска служба из става 1 овог члана дужна је да води евиденцију о издатим увјерењима.
(3) Изузетно од члана 117 став 1 овог закона, за псе или мачке у унутрашњем промету које се продају, отпремају на сајам, изложбе или друге јавне смотре или у случају привремене промјене мјеста боравишта, држалац животиње је дужан да има пасош за псе или мачке.
(4) Пасош за пса или мачку издаје и евиденцију о издатим пасошима води ветеринарска амбуланта, специјалистичка ветеринарска амбуланта и ветеринарска служба.
(5) Образац пасоша за псе или мачке, услове, начин издавања и начин вођења евиденције издатих пасоша прописује Министарство.
Ветеринарски прегледи пошиљки за извоз на мјесту отпреме
Члан 119
(1) Пошиљка животиња, производа животињског поријекла, нус производа, хране за животиње и пратећих предмета мора бити прегледана и сертификована прије отпреме у другу државу у складу са прописима државе одредишта.
(2) На мјесту отпреме провјерава се да ли пошиљка испуњава прописане услове за отпрему у државу одредишта.
(3) Лице одговорно за пошиљку из става 1 овог члана дужно је да пријави отпрему пошиљке службеном ветеринару.
(4) Начин вршења ветеринарског прегледа из става 1 овог члана, у зависности од врсте пошиљке, и рокове за пријаву отпреме прописује Министарство.
Сертификација
Члан 120
(1) Сертификација је поступак у којем се провјерава да ли су обављени прописани прегледи, односно испитивања која потврђују да пошиљка животиња, односно производа животињског поријекла испуњава прописане услове.
(2) Међународна потврда (у даљем тексту: сертификат) је исправа којом се потврђује да је на мјесту поријекла пошиљке обављен прописани ветеринарски преглед и да су наводи у сертификату тачни.
(3) Поступак сертификације обавља и сертификат потврђује службени ветеринар.
(4) Лице одговорно за извоз пошиљке (извозник, односно пошиљалац) дужно је да:
1) образац одговарајућег сертификата, у складу са прописима државе одредишта у коју се пошиљка извози, достави Управи у електронском или другом облику и
2) да пријави отпрему пошиљке у прописаном року.
(5) Управа врши провјеру могућности потврђивања услова одређених сертификатом и у случају могућности потврђивања штампа сертификат.
(6) Када су садржај и форма обрасца сертификата одређени билатералним или мултилатералним споразумом са државом одредишта, Управа припрема и штампа сертификат.
(7) Листе и модели важећих сертификата из ст. 5 и 6 овог члана објављују се на интернет страници Управе.
(8) Следљивост потврђених сертификата обезбијеђује се на начин којим се обезбјеђује идентификација службеног ветеринара који је сертификат потврдио нумерисаним службеним печатом, својеручним потписом и исписаним именом и презименом штампаним словима.
(9) Облик, односно садржај обрасца сертификата, начин обезбјеђивања следљивости и рокове чувања сертификата, као и начин и услове издавања сертификата прописује Министарство.
Језик
Члан 121
(1) Сертификат се издаје на црногорском језику и на службеном језику државе крајњег одредишта.
(2) Изузетно од става 1 овог члана, сертификати за пошиљке намијењене Европској Унији морају бити издати и на службеном језику земље уласка пошиљке у Европску Унију.
Тачност података
Члан 122
(1) Службени ветеринар може да потврди само податке у сертификату које је утврдио, односно у чију је вјеродостојност увјерен.
(2) Службени ветеринар не смије потписати празан или непотпуно попуњен образац сертификата, као ни када прописани прегледи, односно испитивања нијесу обављени.
(3) Ако службени ветеринар потписује сертификат на основу другог документа, лице одговорно за пошиљку дужно је да тај документ достави прије потписивања.
(4) Службени ветеринар може на сертификату потврдити и податке које:
1) утврди под надзором службеног ветеринара друго лице које овласти Управа под условом да то лице може обезбједити поузданост података;
2) добије на основу мониторинга спроведених у складу са ветеринарским прописима.
Услови за увоз и транзит пошиљки
Члан 123
(1) Увоз у Црну Гору или транзит преко територије Црне Горе животиња, производа животињског поријекла, хране за животиње, нус производа и пратећих предмета дозвољен је ако испуњавају прописане услове у погледу заштите здравља, идентификације и добробити животиња, безбједности и других прописаних услова и прати их прописани сертификат.
(2) Изузетно од става 1 овог члана, ако је закључен мултилатерални или билатерални уговор између Црне Горе и државе извознице, животиње, производи животињског поријекла, храна за животиње, нус производи и пратећи предмети који се увозе у Црну Гору ради производње и промета морају бити у складу са тим уговором.
(3) Увоз производа животињског поријекла, хране за животиње, нус производа и пратећих предмета дозвољава се из објеката са листе одобрених објеката Европске Уније.
(4) Управа одобрава увоз производа животињског поријекла, хране за животиње, нус производа и пратећих предмета и из објеката када утврди да су прописани услови земље извознице најмање еквивалентни прописаним условима у Црној Гори и да је обезбијеђен једнак ниво заштите потрошача.
(5) Управа може извршити преглед ради провјере објеката из става 4 овог члана.
(6) Трошкове прегледа објеката из става 4 овог члана плаћа лице одговорно за увоз пошиљке.
(7) Ближе услове из става 1 овог члана, облик, односно садржај обрасца сертификата из става 1 овог члана прописује Министарство.
Испуњеност претходних ветеринарско здравствених услова за увоз
Члан 124
(1) Испуњеност претходних ветеринарско здравствених услова за увоз утврђује Управа рјешењем, ако увоз животиња, производа животињског поријекла, хране за животиње, нус производа и пратећих предмета:
1) није забрањен због здравственог стања животиња у држави поријекла, извозници, односно држави транзита;
2) не представља ризик по здравље животиња и здравље људи;
3) потиче из објеката из члана 123 овог закона;
4) прати сертификат из члана 123 став 1 овог закона.
(2) Ризик из става 1 тачка 2 овог члана утврђује се анализом:
1) намјене пошиљке из става 1 овог члана;
2) географских и других карактеристика државе извознице, односно држава транзита које могу утицати на појаву, ширење и постојање болести;
3) присуства, односно одсуства заразних болести животиња на подручју, односно држави поријекла, извоза и транзита;
4) еквивалентности мјера у држави извозници са мјерама које се предузимају у Црној Гори.
Забрана увоза
Члан 125
(1) Увоз и унос живих за животиње патогених микроорганизама је забрањен.
(2) Изузетно, за научно-истраживачке или лабораторијске сврхе, Управа може дозволити увоз микроорганизама из става 1 овог члана и узорака за лабораторијска испитивања.
Увоз егзотичних животиња
Члан 126
За увоз егзотичних животиња, односно животиња које немају природно станиште у Црној Гори увозник је дужан да, у складу са потврђеним међународним уговорима и конвенцијама, прибави дозволу за извоз од надлежног органа земље извознице и сагласност органа државне управе надлежног за послове заштите животне средине.
Ветеринарски прегледи на одредишту при увозу
Члан 127
Врсте пошиљки и начин вршења ветеринарског прегледа пошиљки из увоза на мјесту одредишта прописује Министарство.
Пошиљка која не испуњава услове за промет
Члан 128
(1) Када службени ветеринар утврди да је у промет стављена животиња, односно производ животињског поријекла, храна за животиње и нус производ који не испуњава услове утврђене законом, да животиња нема симптоме који упућују на сумњу, односно заразну или паразитску болест и не потиче из зараженог или на заразу сумњивог подручја, наређује да се о трошку држаоца, односно лица одговорног за животињу, односно производ животињског поријекла:
1) изврши истовар животиња и наложи стављање у карантин, уз одређивање мјеста и услова карантина, односно одреди мјесто и услове за привремено складиштење производа животињског поријекла, хране за животиње и нус производа, као и врсту прегледа и дијагностичких испитивања;
2) упути животиње у најближу кланицу, ако нема одговарајућег карантинског објекта или је такво рјешење економичније, а не постоје разлози за забрану клања.
(2) Када службени ветеринар утврди да је у промет стављена животиња, односно производ животињског поријекла, храна за животиње и нус производ, за коју се ветеринарским прегледом утврди да потиче из зараженог подручја, да постоји сумња на заразну или паразитску болест или да је заражена болешћу због које клање није дозвољено, наређује усмрћивање животиња и уништавање лешева, односно производа, о трошку држаоца, односно лица одговорног за животињу односно производ животињског поријекла.
Дезинфекција превозних средстава
Члан 129
(1) Превозник је дужан да обезбиједи да се превозно средство којим се отпрема пошиљка животиња, производа животињског поријекла, хране за животиње, нус производа и пратећих предмета након истовара очисти и у складу са прописом дезинфикује.
(2) У случајевима које одреди службени ветеринар, дезинфекција превозних средстава из става 1 овог члана мора се извршити и прије утовара.
(3) Изузетно од ст. 1 и 2 овог члана, ако се животиње, производи животињског поријекла, нус производи, храна за животиње и пратећи предмети отпремају на заражено или угрожено подручје, из зараженог или угроженог подручја и или у границама тог подручја, обавезна је дезинфекција превозних средстава коју врши ветеринарска организација одређена рјешењем службеног ветеринара.
(4) Поступак и случајеве у којима је обавезна дезинфекција превозних средстава прописује Министарство.
Поступање у случају незгоде
Члан 130
(1) Превозник и службено лице надлежне управе полиције као и друго службено овлашћено лице дужни су да пријаве незгоду у превозу животиња и производа животињског поријекла надлежном службеном ветеринару, односно најближој ветеринарској организацији.
(2) Ветеринарска организација дужна је да пружи хитну ветеринарску помоћ повријеђеним животињама и о поступку и предузетим мјерама, без одлагања, обавијести надлежног службеног ветеринара, који наређује мјере за обезбјеђивање заштите животиња и производа и организовање превоза повријеђених и угинулих животиња, производа животињског поријекла, а по потреби и превоз здравих животиња.
(3) Трошкове пружања ветеринарских услуга и спровођења мјера из става 2 овог члана плаћа држалац животиња, односно субјекат у пословању производима животињског поријекла или превозник.
Прегледи које врше ветеринарске службе
Члан 131
(1) Ветеринарске прегледе пошиљки животиња и производа животињског поријекла намијењених органу државне управе надлежном за послове одбране обавља ветеринарска служба органа државне управе надлежног за послове одбране.
(2) Изузетно од става 1 овог члана, ветеринарске прегледе може, по овлашћењу органа државне управе надлежног за послове одбране, обављати и ветеринарска организација.
Провјера документације
Члан 132
(1) Службена лица органа управе надлежног за послове полиције провјеравају да ли држаоци животиња, односно субјекти у пословању производима животињског поријекла посједују увјерење о здравственом стању животиње или други прописани документ за пошиљке које отпремају превозним средством или за животиње које се крећу.
(2) Када се провјером из става 1 овог члана утврди да држаоци животиња, односно субјекти у пословању производима животињског поријекла не посједују увјерење о здравственом стању животиње или други прописани документ, да животиње нијесу идентификоване или да животиње и производи потичу из зараженог или угроженог подручја, службена лица из става 1 овог члана су дужна да задрже пошиљку и о томе, без одлагања, обавјесте надлежног службеног ветеринара.
XВ. СЛУЖБЕНЕ КОНТРОЛЕ
Преглед животиња
Члан 133
(1) Правна или физичка лица дужна су да обезбиједе да се клање животиња намијењених за исхрану људи врши у објектима одобреним за клање.
(2) Изузетно од става 1 овог члана, клање животиња може да се врши и изван објекта одобреног за клање, у случају принудног клања и клања свиња, оваца, коза, живине, лагоморфа и узгојене дивљачи, ако су намијењени за сопствену употребу у домаћинству.
Службена контрола животиња прије и послије клања
Члан 134
(1) Ветеринарски преглед животиња од којих су производи намијењени за јавну потрошњу обавезан је прије и послије клања.
(2) Прије клања животиња из става 1 овог члана, службени ветеринар је дужан да идентификује животиње прегледом идентификационе ознаке и пратећих докумената.
(3) Службени ветеринар дужан је да провјери и потврди испуњеност прописаних услова за заштиту добробити животиња током транспорта и клања.
(4) Изузетно од става 1 овог члана, службена контрола дивљачи врши се послије хватања или одстријела.
(5) У случају клања домаћих и дивљих свиња, коња и других врста животиња обавезан је трихиноскопски преглед.
Вођење евиденције у објектима за клање
Члан 135
(1) Ради спрјечавања ширења болести животиња и производње безбједних производа животињског поријекла намијењених за исхрану људи, субјекат у пословању храном који обавља дјелатност клања дужан је да води евиденцију која нарочито садржи податке о: врсти и идентификацији животиње, прегледу животиња прије клања и производа животињског поријекла намијењених исхрани људи и нус производима животињског поријекла.
(2) Евиденција из става 1 овог члана чува се три године и на захтјев службеног ветеринара ставља на увид.
(3) Субјекат из става 1 овог члана дужан је да Централном регистру газдинстава достави податке о закланим животињама.
(4) Ближи садржај евиденције из става 1 овог члана прописује Министарство.
Службена контрола производа животињског поријекла намијењених за исхрану људи
Члан 136
(1) Службена контрола производа животињског поријекла намијењених за исхрану људи врши се у свим фазама производње и промета животиња, производа животињског поријекла, нус производа и хране за животиње, укључујући и превоз.
(2) Забрањена је производња производа животињског поријекла намјењених за исхрану људи ван регистрованих, односно одобрених објеката.
(3) Производи животињског поријекла намјењени за исхрану људи могу се стављати у промет ако су произведени, означени, односно декларисани у складу са овим законом и прописима о безбједности хране.
(4) Начин вршења службене контроле животиња прије и послије клања и производа животињског поријекла намјењених за исхрану људи прописује Министарство.
(5) Начин означавања производа из става 3 овог члана, облик и садржај ознака прописује Министарство.
План службених контрола
Члан 137
Службене контроле субјеката у пословању животињама, производима животињског поријекла, храном за животиње и нус производима врше се у складу са вишегодишњим и годишњим планом контроле које утврђује Управа.
Вршење службене контроле
Члан 138
(1) Службене контроле над спровођењем овог закона и прописа донијетих на основу овог закона врши Управа преко службених ветеринара.
(2) Службене контроле из става 1 овог члана врше се: прегледом, мониторингом, надзором, провјером, ревизијом и узорковањем ради лабораторијских испитивања.
(3) Ради обављања послова службених контрола формирају се подручне јединице ветеринарске инспекције и гранична инспекцијска мјеста.
Предмет службене контроле
Члан 139
(1) Службене контроле из члана 138 овог закона обухватају инспекцијски надзор:
1) животиња, производа животињског поријекла, нус производа и пратећих предмета;
2) објеката, опреме, средстава и услова држања, узгоја и производње животиња и производа животињског поријекла и нус производа;
3) извршавања наређених мјера за спрјечавање појаве, откривање, сузбијање и искорјењивање заразних и паразитских болести животиња;
4) средстава за превоз и услова превоза, објеката, услова и опреме за промет животиња, производа животињског поријекла и нус производа;
5) објеката, опреме, услова и начина рада ветеринарских организација и ветеринарске службе у обављању ветеринарске дјелатности;
6) добијања, производње, складиштења, дистрибуције, односно промета репродуктивног материјала;
7) објеката за промет, промета и употребе љекова у складу са овим законом и прописом којим се уређују љекови;
8) животиња и производа животињског поријекла и нус производа животињског поријекла из увоза или намијењене извозу;
9) објеката и просторија у којима се обавља дјелатност производње, прераде, складиштења, паковања, продаје и снабдијевања храном за животиње, медицинираном храном за животиње и храном за посебне нутритивне потребе животиња, као и друге дјелатности с храном за животиње и медицинираном храном за животиње;
10) превоза хране за животиње и медициниране хране за животиње;
11) хране за животиње, медициниране хране за животиње и хране за посебне нутритивне потребе животиња и воде за напајање животиња;
12) исхране животиња;
13) хране за животиње из увоза или намијењену извозу;
14) других објеката, средстава, предмета и опреме, који могу бити преносиоци заразних болести животиња или на други начин угрожавати њихово здравље и здравље људи.
(2) Службене контроле из става 1 овог члана врше се у складу са овим законом, законом којим се уређује инспекцијски надзор и законом којим се уређује безбједност хране.
Услови за службеног ветеринара
Члан 140
(1) Службени ветеринар мора да буде ветеринар који је завршио ВИИ степен стручне спреме и који, поред општих и посебних услова прописаних законом о државним службеницима и намјештеницима, има и положен стручни испит за службеног ветеринара.
(2) Испит из става 1 овог члана полаже се пред комисијом коју образује Управа.
(3) Полагање испита из става 1 овог члана организује и спроводи Управа, у складу са програмом стручног испита за службеног ветеринара.
(4) Програм, начин полагања стручног испита из става 1 овог члана, састав и рад испитне комисије, образац записника о полагању стручних испита и образац увјерења о положеном стручном испиту прописује Министарство.
Овлашћења службеног ветеринара
Члан 141
Поред овлашћења инспектора утврђених законом којим је уређен инспекцијски надзор, службени ветеринар је овлашћен и да:
1) провјерава испуњеност прописаних услова у обављању ветеринарске дјелатности ветеринарских организација, ветеринарске службе и Специјалистичке ветеринарске лабораторије;
2) провјерава испуњеност прописаних ветеринарско здравствених услова у објектима за производњу и складиштење репродуктивног материјала, њихов рад и спровођење вјештачког осјемењавања и ембриотрансфера животиња;
3) прати и контролише послове спровођења програма из чл. 47 и 48 овог закона;
4) прати и контролише спровођење обавезних и општих превентивних мјера које спроводе држаоци животиња;
5) прати и контролише ветеринарске организације и ветеринарске службе у спровођењу општих превентивних мјера;
6) прати и контролише спровођење наређених мјера из члана 55 овог закона;
7) прати и контролише спровођење наређених мјера из члана 59 овог закона;
8) прати и контролише спровођења мјера за праћење зооноза, узрочника зооноза и њихове отпорности на антимикробна средства;
9) прати и контролише спровођење мјера за контролу салмонеле и других специфичних узрочника зооноза које се преносе храном;
10) прати и контролише услове за добијање, одржавање и повлачење здравственог статуса;
11) прати и контролише испуњеност услова у објектима за окупљање животиња код трговаца, превозника и у сабирним центрима;
12) прати и контролише промет животиња;
13) прати и контролише газдинства на којима се држе и узгајају животиње ради стављања у промет;
14) прати и контролише промет репродуктивног материјала;
15) прати и контролише спровођење мјера у карантину;
16) прегледа и контролише производе животињског поријекла;
17) прегледа и контролише храну за животиње;
18) прати и провјерава присуство резидуа у животињама, производима животињског поријекла намијењених исхрани људи и храни за животиње;
19) прати и провјерава испуњеност прописаних услова у објектима за промет и употребу ветеринарских љекова;
20) провјерава испуњеност прописаних услова у објектима за сакупљање, прераду, обраду или уништавање нус производа;
21) прати и контролише спровођење дезинфекције, дезинсекције и дератизације у свим објектима, просторијама, превозним средствима и на опреми и предметима који подлијежу службеној контроли;
22) провјерава испуњеност прописаних услова у свим фазама производње и промета производа животињског поријекла;
23) провјерава испуњеност прописаних услова у свим фазама производње и промет хране за животиње;
24) врши сертификацију и издаје сертификат;
25) провјерава издавање увјерења о здравственом стању животиња;
26) прегледа пошиљке за извоз на мјесту отпреме;
27) прегледа пошиљке из увоза на мјесту одредишта;
28) узима узорке за лабораторијска испитивања;
29) прегледа пословне књиге, прописане евиденције и друга документа физичких и правних лица;
30) обавља и друге прегледе у складу са овим законом и другим прописима, према указаним потребама.
Управне мјере и радње службеног ветеринара
Члан 142
Када службеном контролом утврди да је повријеђен закон или други пропис, службени ветеринар је дужан да предузме сљедеће управне мјере и радње:
1) нареди отклањање утврђених недостатка код ветеринарских организација, ветеринарских служби или Специјалистичке ветеринарске лабораторије у погледу кадра, простора (објекат), техничких услова и опреме и одреди рок за отклањање недостатака;
2) привремено забрани обављање ветеринарске дјелатности ветеринарској организацији, ветеринарској служби или Специјалистичкој ветеринарској лабораторији која је престала да испуњава прописане услове, а у року одређеном за отклањање недостатака недостатке није отклонила;
3) забрани обављање ветеринарске дјелатности ветеринарској организацији, ветеринарској служби или Специјалистичкој ветеринарској лабораторији ако је започела обављање дјелатности без рјешења о испуњености прописаних услова;
4) забрани обављање уступљених послова ако утврди да се обављају супротно уговору из члана 26 став 1 овог закона;
5) нареди једну или више посебних превентивних мјера за заштиту од заразних болести животиња из члана 55 овог закона;
6) нареди једну или више мјера за сузбијање заразних болести животиња из члана 59 овог закона;
7) забрани издавање увјерења ако је у мјесту поријекла животиња утврђено постојање заразне или паразитске болести која се може пренијети том врстом животиња;
8) привремено забрани промет животиња, промет и употребу производа животињског поријекла, нус производа и предмета којима се могу пренијети узрочници заразних или паразитских болести у случају сумње на заразну или паразитску болест;
9) привремено забрани обављање дјелатности у објектима за производњу и промет животиња, производа животињског поријекла, нус производа и хране за животиње када утврди да не испуњавају прописане услове, односно који нијесу одобрени или регистровани у складу са законом;
10) забрани обављање дјелатности у објектима за производњу и промет животиња, производа животињског поријекла, нус производа и хране за животиње који нијесу одобрени или регистровани у складу са законом;
11) нареди стављање ван промета производа животињског поријекла, нус производа и хране за животиње, ради заштите здравља људи и животиња;
12) одузме, односно нареди уништавање производа животињског поријекла и хране за животиње, ако је приликом ветеринарског прегледа утврђено да су штетни за исхрану људи, односно исхрану животиња;
13) забрани употребу просторија, уређаја, опреме, постројења и прибора у објектима за производњу и промет производа животињског поријекла, нуспроизвода и хране за животиње;
14) нареди отклањање недостатака у објектима за производњу и промет животиња, производа животињског поријекла, нус производа и хране за животиње када утврди да не испуњавају прописане услове;
15) забрани промет и употребу хране за животиње и додатака храни за животиње за које утврди да су штетни по здравље животиња или здравље људи;
16) забрани промет и употребу производа животињског поријекла за које утврди да су штетни по здравље животиња или здравље људи;
17) нареди прописане мјере субјектима у пословању са животињама, производима животињског поријекла, нуспроизводима и храном за животиње и другим субјектима, који су под службеном контролом;
18) забрани употребу, задржи, одузме, односно нареди да се униште љекови који садрже забрањене супстанце;
19) забрани коришћење, односно службено запечати просторије, уређаје, опрему и средства код субјеката под службеном контролом, ако нијесу усклађени с ветеринарским прописима;
20) дозволи стављање у промет пошиљака након обављеног прописаног ветеринарског прегледа;
21) нареди карантин за животиње у промету без прописане документације, односно за животиње које нијесу означене на прописани начин и које не показују знакове обољења, а у случају да не постоје услови за стављање у карантин или је то економичније, упути на клање под посебним условима у најближу кланицу.
Службени ветеринар на граници
Члан 143
Ветеринарске прегледе пошиљки у промету преко границе Црне Горе врши службени ветеринар на граничном инспекцијском мјесту (у даљем тексту: гранични службени ветеринар).
Гранично инспекцијско мјесто
Члан 144
(1) Пошиљке животиња, производа животињског поријекла, хране за животиње, нус производа, сламе и сијена, као и других предмета којима се може пренијети заразна или паразитска болест или угрозити здравље људи и животиња, односно животна средина, могу се увозити, односно уносити у Црну Гору само преко одобрених граничних инспекцијских мјеста.
(2) Локацију и врсту граничног инспекцијског мјеста одређује Влада.
(3) Ближе услове у погледу кадра, простора (објекат), техничких услова и опреме за гранично инспекцијско мјесто из става 1 овог члана прописује Министарство.
(4) Испуњеност услова из става 3 овог члана утврђује Управа.
(5) Рјешење о испуњавању услова граничног инспекцијског мјеста за све или одређене категорије животиња и/или производа животињског поријекла, односно рјешење о престанку испуњавања услова за гранично инспекцијско мјесто, Управа је дужна да достави органу државне управе надлежном за граничне прелазе који, у складу са прописима о граничним прелазима, врши укључивање инспекцијских мјеста у листу граничних прелаза, односно њихово искључивање, објављивањем у "Службеном листу Црне Горе".
Прегледи на граничном инспекцијском мјесту
Члан 145
(1) Забрањено је уношење пошиљки из члана 123 став 1 овог закона на подручје Црне Горе без претходно извршеног ветеринарског прегледа, осим некомерцијалног уношења животиња.
(2) Ветеринарски преглед из става 1 овог члана врши се прегледом документације, а може се вршити и идентификацијом и физичким прегледом пошиљки.
(3) Пошиљке из става 1 овог члана могу се увозити на основу рјешења Управе из члана 124 овог закона.
(4) Начин обављања ветеринарских прегледа из става 2 овог члана за поједине врсте пошиљки које се уносе у Црну Гору, као и посебни поступак код транзита прописује Министарство.
(5) Пошиљка производа унесена у Црну Гору складишти се под надзором граничног службеног ветеринара, до одлучивању о увозу.
(6) Преглед из става 1 овог члана за храну за животиње неживотињског поријекла, осим стеље и сламе, која се увози и провози обавља службени ветеринар на мјесту крајњег одредишта пошиљке.
(7) За пошиљке за које је обавезан ветеринарски преглед на граничном инспекцијском мјесту одговара лице одговорно за пошиљку.
(8) Лице одговорно за пошиљку дужно је да спроведе прописане поступке у вези: најаве пошиљке, пријаве пошиљке за преглед, плаћања накнаде за ветеринарско здравствени преглед у међународном промету и друге мјере које наложи гранични службени ветеринар.
Поступање царинарнице, односно царинске испоставе
Члан 146
(1) Царинарница, односно царинска испостава која обухвата подручје граничног инспекцијског мјеста може одобрити захтијевано царинско поступање или употребу пошиљке која подлијеже ветеринарском прегледу само на основу издатог заједничког ветеринарског улазног документа (у даљем тексту: ЗВУД) и потврде о уплаћеној накнади за ветеринарски преглед у међународном промету.
(2) Контролу некомерцијалног кретања кућних љубимаца преко границе Црне Горе обавља орган управе надлежан за царинске послове.
(3) Врсте пошиљки за које се издаје ЗВУД и образац ЗВУД–а прописује Министарство.
Карантин за увезене животиње
Члан 147
(1) Увезене животиње и репродуктивни материјал животиња могу да се ставе у карантин ради утврђивања њиховог здравственог стања.
(2) Мјесто и дужину трајања карантина, у зависности од врсте животиња, као и поступак и мјере које ће се примјењивати у карантину одређује Управа.
(3) Животиње које се увозе ради учешћа на спортским такмичењима, вјежбама, изложбама и сајмовима, пси и мачке који се привремено увозе, као и животиње које се увозе ради клања, не морају бити у карантину, ако на основу епизоотиолошке ситуације у држави извозници не пријети опасност од уношења заразних болести животиња.
(4) Држалац животиња из става 3 овог члана које се увозе ради клања и директно транспортују на кланицу дужан је да обезбједи да се животиње закољу у року од 20 дана од дана ветеринарског прегледа на граници, у кланицама које су одобрене у складу са чланом 113 овог закона.
Слободне зоне, слободна складишта, царинска складишта и регистровани субјекти у пословању храном који директно снабдијевају превозна средства у међународном промету
Члан 148
(1) Пошиљке производа животињског поријекла, хране за животиње, нус производа и пратећих предмета којима се може пренијети заразна или паразитска болест или угрозити здравље људи и животиња, који се уносе у слободне зоне, слободна складишта, царинска складишта и за непосредно снабдијевање поморских превозних средства у међународном промету, подлијежу ветеринарским прегледима као и пошиљке које се увозе.
(2) Складиштење, паковање, прерада и обрада пошиљке из става 1 овог члана дозвољена је у објектима који испуњавају прописане услове и који су одобрени, односно регистровани у складу са овим законом и прописима којима се уређује безбједност хране.
(3) Испуњеност услова из става 2 овог члана утврђује Управа.
(4) Регистре одобрених, односно регистрованих објеката из става 2 овог члана води Управа.
(5) Надзор над пошиљкама из става 1 овог члана, односно објектима из става 2 овог члана врши гранични службени ветеринар.
(6) Начин обављања ветеринарских прегледа пошиљки из става 1 овог члана које се уносе у слободне зоне, слободна складишта, царинска складишта и за непосредно снабдијевање поморских превозних средства у међународном промету прописује Министарство.
Одбијање пошиљке
Члан 149
(1) Гранични службени ветеринар дужан је да забрани увоз, односно уношење пошиљке у Црну Гору, ако ветеринарским прегледом утврди да:
1) пошиљка или превозно средство не испуњава прописане услове;
2) животиње нијесу способне за наставак превоза;
3) је пошиљка заражена, сумњива на заразу или да потиче из зараженог подручја;
4) пошиљка се допрема из државе која се не налази на листи држава из које је одобрен увоз или транзит;
5) пошиљка из увоза није произведена у извозном објекту са листе одобрених објеката Европске Уније или објекту наведеном у рјешењу из члана 124 овог закона;
6) пошиљку не прате прописани или правилно испуњен сертификат или други прописани документ;
7) пошиљке нијесу усклађене са прописаним условима за увоз;
8) пошиљка може угрозити здравље људи и животиња и да је непосредно угрожена добробит животиња;
9) су производи животињског поријекла и храна за животиње небезбједни, односно здравствено неисправни;
10) животиње, производи животињског поријекла, храна за животиње и нус производи нијесу означени на прописани начин и не може се утврдити идентитет и усклађеност докумената и животиња, односно производа животињског поријекла, хране за животиње, нус производа или других предмета у пошиљци;
11) производи животињског поријекла намијењени исхрани људи и исхрани животиња садрже радиоактивне материје и резидуе у количинима већим од дозвољених.
(2) Гранични службени ветеринар може привремено забранити уношење пошиљки ако треба отклонити недостатке на пошиљци или документима који је прате.
(3) О забрани увоза, односно уношења пошиљке гранични службени ветеринар у скраћеном поступку налаже мјеру за поступање са одбијеном пошиљком и забиљежбу о наложеној мјери уписује у ЗВУД.
Поступање граничног службеног ветеринара при одбијању пошиљке животиња
Члан 150
(1) Када се контролом утврде неусаглашености из члана 149 став 1 овог закона, гранични службени ветеринар на ЗВУД-у, у договору са лицем одговорним за пошиљку, може наложити једну од сљедећих мјера:
1) да се животиње смјесте у објекте, хране, поје и по потреби лијече;
2) привремено одузмање животиње и смјештање у карантин или изолацију на граничном инспекцијском мјесту до добијања резултата лабораторијских испитивања;
3) да се животиње врате у земљу у којој је издат сертификат ако здравствено стање и услови за заштиту добробити животиња то дозвољавају.
(2) У случају из става 1 тачка 3 овог члана гранични службени ветеринар:
1) обавјештава сва гранична инспекцијска мјеста на граници Црне Горе о одбијању пошиљке;
2) на свакој страници сертификата који прати одбијену пошиљку означава одбијање пошиљке печатом.
(3) Ако враћање из става 1 тачка 3 овог члана није могуће, посебно из разлога заштите добробити животиња, гранични службени ветеринар:
1) може наредити клање животиња на основу обављеног ветеринарског прегледа прије клања;
2) ако нема друге могућности, дужан је да наредити усмрћивање животиња и уништавање лешева;
3) ако се ради о животињама заштићеним прописима којим се уређује животна средина, о мјерама из тач. 1 и 2 овог става обавјештава орган државне управе надлежан за послове заштите животне средине.
(4) Поступак, начин означавања и облик печата из овог члана прописује Министарство.
Поступање граничног службеног ветеринара при одбијању пошиљке производа
Члан 151
(1) У случају одбијања пошиљке производа гранични службени ветеринар на ЗВУД-у, у договору са лицем одговорним за пошиљку, наређује једну од сљедећих мјера:
1) да се пошиљка врати, односно пошаље ван подручја Црне Горе и на свакој страници сертификата који прати одбијену пошиљку означи одбијање пошиљке печатом или
2) да се пошиљка уништи у складу са прописаним условима у најближем, за ту намјену одобреном објекту.
(2) Гранични службени ветеринар дужан је да податке о одбијеним пошиљкама производа из става 1 овог члана унесе у базе података, односно на други одговарајући начин прослиједи другим граничним инспекцијским мјестима ради онемогућавања уношења одбијене пошиљке преко другог граничног инспекцијског мјеста.
Поступање са унесеним пошиљкама производа које не испуњавају услове за увоз
Члан 152
(1) Ако се накнадним лабораторијским испитивањима утврде неправилности на пошиљци производа која је унесена на подручје Црне Горе, гранични службени ветеринар, у договору са лицем одговорним за пошиљку, одлучује да се пошиљка:
1) пошаље ван Црне Горе најкасније у року од 30 дана од дана уношења, односно одмах ако је угрожено здравље људи или животиња или
2) уништи у најближем одобреном објекту.
(2) Ако се пошиљка производа не изнесе из Црне Горе у року из става 1 тачка 1 овог члана, без одлагања се уништава под надзором службеног ветеринара у најближем одобреном објекту.
Унесене пошиљке код којих није извршен ветеринарски преглед
Члан 153
Пошиљке које су унесене на подручје Црне Горе, без извршеног ветеринарског прегледа у складу са овим законом, одузимају се, а службени ветеринар одлучује о њиховом уништавању у складу са чланом 150 став 3 тачка 2 и чланом 152 став 1 тачка 2 овог закона.
Трошкови мјера
Члан 154
Трошкове настале примјеном мјера карантина и продуженог карантина, као и трошкове настале задржавањем, враћањем, пренамјеном и уништавањем пошиљке плаћа лице одговорно за пошиљку.
XВИ. ФИНАНСИРАЊЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТИЊА, НАКНАДЕ И ТРОШКОВИ
Финансирање
Члан 155
(1) Послови од јавног интереса у области здравствене заштите животиња, ветеринарског јавног здравља, као и обезбјеђивање људских и материјалних ресурса из чл. 22, 49 и 65 овог закона финансирају се из буџета Црне Горе и других извора.
(2) Послови из става 1 овог члана финансирају се у складу са програмом обавезних мјера здравствене заштите животиња из члана 47 овог закона и другим програмима и плановима из чл. 31, 48, 49, 50, 73, 77, 92, 100 и 137 овог закона.
Накнаде и трошкови
Члан 156
(1) Субјекат у пословању храном, односно лице одговорно за пошиљку плаћа накнаду за: прегледе производа животињског поријекла у објектима за клање и расијецање меса, прераду дивљачи, производњу млијека, производњу и промет рибе и аквакултуре; ветеринарске прегледе пошиљки животиња, производа животињског поријекла, хране за животиње, нус производа и пратећих предмета у међународном промету (увоз, транзит, извоз); издавање рјешења о испуњености услова за објекте који се региструју односно одобравају у складу са овим законом; издавање рјешења о испуњености претходних ветеринарско-здравствених услова за увоз пошиљки и сертификацију.
(2) За извршену дезинфекцију лица и превозних средстава из члана 63 став 2 тачка 4 овог закона корисник наложене дезинфекције плаћа накнаду.
(3) За издавање увјерења о здравственом стању животиња из члана 117 овог закона држалац животиње плаћа накнаду.
(4) Висина накнаде из ст. 1, 3 и 4 овог члана не може бити већа од стварних трошкова поступка и не може представљати посредну заштиту домаћих производа или посредно опорезивање увоза, односно извоза.
(5) Средства остварена од прегледа из става 1 овог члана су приход буџета Црне Горе.
(6) Висину накнаде из ст. 1, 3 и 4 овог члана, износ накнаде Ветеринарској комори за извршавање послова из члана 22 став 2 тач. 12 и 13 овог закона, начин њиховог обрачунавања и плаћања утврђује Влада.
Накнада за сакупљање лешева и нус производа
Члан 157
Висину накнаде за сакупљање и одвожење лешева и нус производа животињског поријекла из члана 106 став 1 овог закона утврђује надлежни орган јединице локалне самоуправе.
Трошкови спровођења прописаних и наређених мјера
Члан 158
Трошкове превентивне вакцинације, дијагностичког и другог испитивања, као и друге трошкове у вези са спровођењем мјера које су прописане или наређене у складу са овим законом плаћа држалац животиње, осим ако је друкчије одређено овим законом или програмом из члана 47 овог закона.
XВИИ. ВЕТЕРИНАРСКИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ
Обједињени информациони систем
Члан 159
(1) Ветеринарски информациони систем (у даљем тексту: ВИС) је обједињени систем регистара, евиденција и компјутерских програма, чији подаци су организовани у базама података, који се воде у сврху заштите здравља и добробити животиња и спровођења мјера ветеринарског јавног здравља, а којим се обезбјеђује ефикасан приступ информацијама, пружа подршка благовременом доношењу одлука и ефикасном управљању у свим сегментима ветеринарске службе.
(2) ВИС води и ажурира Управа.
(3) Ветеринарске организације, ветеринарске службе и Специјалистичка ветеринарска лабораторија дужне су да у електронском облику достављају прописане податке у ВИС.
(4) ВИС чине:
1) регистар службених ветеринара;
2) регистар ветеринарских организација;
3) регистар овлашћених ветеринарских организација;
4) Централни регистар газдинстава;
5) регистар одобрених објеката;
6) регистар регистрованих објеката;
7) регистар објеката за нус производе животињског поријекла;
8) регистар превозника и трговаца животињама;
9) регистри који се воде у складу са законом који уређује добробит животиња;
10) Централни регистар паса;
11) регистар ветеринарских прописа;
12) програм за додјељивање статуса стада;
13) програм за праћење, надзор и извјештавање о одређеним болестима животиња;
14) програм за праћење, надзор и извјештавање о зоонозама;
15) програм за мониторинг резидуа;
16) лабораторијски информациони систем;
17) програм за прикупљање и надзор накнада;
18) програм граничне ветеринарске инспекције;
19) регистар образаца прописаних овим законом;
20) други регистри у области ветеринарске дјелатности утврђени прописима.
(5) Ближе услове за успостављање и вођење, начин ажурирања и садржај ВИС-а, начин достављања података и података који могу бити доступни ветеринарским организацијама и ветеринарским службама прописује Министарство.
Повезивање са другим системима
Члан 160
Повезивање и укључивање ВИС-а у друге информационе системе у складу са законом обезбјеђује Управа, у сарадњи са министарством надлежним за информационо друштво.
Коришћење података
Члан 161
За функционисање и одржавање ВИС-а Управа може да користи податке које у оквиру прописаних база података воде надлежни органи државне управе и други овлашћени органи, уз предходну сагласност тих органа, у односу на:
1) катастар непокретности и друге евиденције о непокретностима;
2) пољопривредна газдинства;
3) збирке података из области љекова и хемикалија;
4) појаву и ширење зооноза код људи;
5) податке из Централног регистра становништва.
XВИИИ. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 162
(1) Новчаном казном од 500 еура до 20.000 еура казниће се за прекршај правно лице, ако:
1) почне да обавља ветеринарску дјелатност без рјешења о испуњености прописаних услова у погледу кадра, простора (објекат), техничких услова и опреме (члан 10 став 3);
2) врши послове из члана 13 став 1 тачка 2 који јој нијесу уступљени у складу са овим законом;
3) врши послове из члана 13 став 1 тачка 5 супротно овом законом;
4) ветеринарска служба врши послове супротно члану 21 став 2 овог закона;
5) не обавља уступљене послове у складу са уговором из члана 26 став 1 овог закона;
6) ветеринари и ветеринарски техничари самостално пружају ветеринарске услуге без обављеног приправничког стажа и положеног стручног испита (члан 33 став 1);
7) држалац животиња не поступа у складу са чланом 51 став 1 тачка 3 овог закона;
8) држалац животиња не поступа у складу са чланом 51 став 1 тачка 4 овог закона;
9) држалац животиња не поступа у складу са чланом 51 став 1 тачка 5 овог закона;
10) не спроведе једну или више наређених посебних превентивних мјера за заштиту од заразних болести животиња из члана 55 овог закона;
11) ветеринар који посумња на заразну или паразитску болест не поступа у складу са чланом 57 став 1 овог закона;
12) ветеринарско особље не предузме све потребне мјере да оно не представља ризик за ширење узрочника болести (члан 57 став 2);
13) држалац животиње не спроведе наложене мјере из члана 57 став 1 тачка 1 овог закона (члан 57 став 3);
14) ветеринар који доставља материјале за лабораторијско испитивање у случају сумње на заразну болест животиња не обезбиједи транспорт узоркованог материјала на начин којим се спрјечава ширење заразне болести или пропадање материјала (члан 57 став 4);
15) не спроведе једну или више наређених мјера за сузбијање заразних болести животиња из члана 59 овог закона;
16) субјекти у пословању храном не обезбиједе информације о тој храни и, у случају потребе, не чувају узорак хране на начин који не утиче на њено испитивање у лабораторији, у случају појаве болести која се преноси храном (члан 75 став 2);
17) када се изложбе, такмичења, јавне смотре и приредбе са путујућим животињама (циркуси, сајмови, путујући зоолошки вртови и сл.), као и продаја животиња ван објеката из члана 81 став 1 овог закона врше без дозволе коју издаје надлежни орган локалне управе уз претходну сагласност Управе (члан 81 став 2);
18) врши промет животиња за узгој или производњу које не испуњавају услове из члана 82 став 1 овог закона;
19) врши промет животиња које не испуњавају услове из члана 82 став 2 овог закона;
20) врши организовану продају животиња за узгој или производњу изван регистрованог, односно одобреног објекта (члан 84 став 2);
21) власник сабирног центра односно лице одговорно за промет у сабирном центру поступа супротно члану 84 став 3 овог закона;
22) субјекат у пословању храном није обезбједио спрјечавање ширења болести које се могу преносити на животиње, у складу с овим законом и законом о безбједности хране, у свим фазама производње, прераде и стављања у промет производа животињског поријекла (члан 90 став 1);
23) не поступа у складу са чланом 91 став 1 овог закона;
24) стави у промет храну животињског поријекла намјењену за јавну потрошњу која садржи или садржи у количинама већим од дозвољених резидуе (члан 91 став 2);
25) отпреми у кланицу животиње које не прати документација којом се потврђује да нијесу биле третиране забрањеним супстанцама, а у случају лијечења да је протекао прописани период каренце (члан 91 став 3);
26) газдинства и субјекти у пословању храном који обављају дјелатност клања у објектима за клање, обраду и прераду хране животињског поријекла стављају у производњу и промет животиње које су третиране недозвољеним супстанцама или производима (члан 93 став 1 тачка 1);
27) газдинства и субјекти у пословању храном који обављају дјелатност клања у објектима за клање, обраду и прераду хране животињског поријекла стављају у производњу и промет животиње које су третиране дозвољеним супстанцама или производима и код којих није истекла прописана каренца (члан 93 став 1 тачка 2);
28) газдинства и субјекти у пословању храном који обављају дјелатност клања у објектима за клање, обраду и прераду хране животињског поријекла стављају у производњу и промет храну која не потиче од животиња из члана 93 став 1 тач. 1 и 2 (члан 93 став 1 тачка 3);
29) ветеринар за лијечење животиња користи љекове који немају дозволу за стављање у промет и љекове не примјењује у складу са упутством произвођача лијека и у сврхе за које су љекови дозвољени и супротно прописаним условима и не води евиденцију о лијечењу (члан 94 ст. 1 и 2);
30) држалац животиња примјењује прописане ветеринарске љекове без одобрења и без контроле ветеринара и не придржава се упутства произвођача љекова и прописане каренце (члан 94 став 3);
31) држалац животиња не води евиденцију која садржи: датум и карактеристике извршеног третмана, прописану терапију, односно коришћене ветеринарске љекове, име и презиме ветеринара и не чува рецепт пет година од дана издавања рецепта (члан 94 став 4);
32) ветеринар не уноси податке у евиденцију из члана 94 став 4 овог закона (члан 94 став 5);
33) употребљава нус производе и производе добијене од нус производа супротно члану 97 овог закона;
34) не примјењује мјере ради заштите животне средине од штетних утицаја повезаних са узгојем, држањем и прометом животиња, са производњом и прометом производа животињског поријекла, хране за животиње и нус производима, као и приликом спречавања појаве, ширења, сузбијања и искорјењивања заразних болести животиња (члан 98 став 1);
35) не поступа са нус производима, излучевинама животиња, отпадом и отпадним водама у складу са овим законом и прописима о безбједности хране и заштите животне средине (члан 98 став 2);
36) баца лешеве животиња у ријеке, језера, море или друге водене токове или одводе или их оставља на путевима, другим јавним површинама, отвореном простору, у шумама или на другом мјесту (члан 99 став 1);
37) не пријави угинуће животиње хигијеничарској служби и не придржава се издатих упутстава у вези са одлагањем лешева, као и да о угинућу животиње не обавијести ветеринарску амбуланту или службеног ветеринара (члан 99 став 2);
38) када посумња да је животиња угинула од заразне болести која се обавезно пријављује, ветеринар не узме материјал за дијагностичко испитивање и не пошаље га на испитивање ради утврђивања узрока угинућа (члан 99 став 3);
39) хигијеничарска служба не обезбиједи превоз леша са мјеста угинућа до објекта за преглед лешева или за сакупљање, прераду или уништење и не обезбиједи дезинфекцију мјеста угинућа, возила и опреме, када је то потребно (члан 99 став 4);
40) правно или физичко лице које послује са животињама, производима животињског поријекла и храном за животиње у објектима из чл. 83, 84, 112, 113 и 115 овог закона, у којима настају нус производи, није обезбиједило њихово привремено чување и отпремање у складу са прописом из члана 102 став 7 овог закона (члан 101 став 1);
41) врше сакупљање, превоз, руковање, обраду, прераду, складиштење, промет, употребу и одлагање нус производа који настају у обављању дјелатности, а не испуњавају прописане услове (члан 101 став 2);
42) не обезбиједи редовно и потпуно преузимање и превоз лешева животиња и нус производа из објеката из члана 101 став 1 овог закона (члан 101 став 4);
43) прераду или уништавање нус производа животињског поријекла обавља у објектима који нијесу уписани у регистар одобрених објеката који испуњавају услове утврђене овим законом (члан 102 став 1);
44) сакупљање, превоз и коришћење нус производа у обављању дјелатности врши лице које није уписано у регистар регистрованих објеката који испуњавају услове утврђене овим законом (члан 102 став 2);
45) не обезбиједи сакупљање животињских лешева са јавних површина ради прераде и уништавања организовањем хигијеничарске службе или ангажовањем правног лица из члана 101 став 3 овог закона (члан 106 став 1);
46) врши промет, конзервирање, обраду, прераду и складиштење коже и крзна у објекту који није одобрен у складу са овим законом (члан 107 став 1);
47) врши промет говеђе, овчије и козије коже као и коже копитара, осим телећих, јагњећих, јарећих и кожа ждребади које потичу од животиња које су заклане без службене контроле или потичу од угинулих животиња, прије лабораторијског испитивања на антракс (члан 107 став 2);
48) није означило коже и крзна и не води евиденцију о њиховом поријеклу (члан 107 став 4);
49) не обезбједи идентификацију, регистрацију и вакцинацију пса против бјеснила (члан 110 став 1);
50) производњу и промет хране животињског поријекла обавља у објекту који није уписан у регистар регистрованих објеката који испуњава услове утврђене овим законом и прописима о безбједност хране (члан 112 став 1);
51) све фазе производње и промета хране животињског поријекла врши у објектима који нијесу уписани у регистар одобрених објеката који испуњава захтјеве утврђене прописима о безбједности хране (члан 113 став 1);
52) производњу и промет хране за животиње обавља у објекту који није уписан у регистар регистрованих односно регистар одобрених објеката који испуњава услове утврђене овим законом и прописима о безбједности хране (члан 115 ст. 1 и 5);
53) не посједује у унутрашњем промету увјерење о здравственом стању животиња из члана 117 став 1 или не покаже га на захтјев овлашћеног лица (члан 117 став 1);
54) изда увјерење ако је у мјесту поријекла животиња из члана 117 став 1 утврђено постојање заразне или паразитске болести која се може пренијети том врстом животиња (члан 117 став 4);
55) изда увјерење из члана 117 овог закона супротно овом закону (члан 118 став 1);
56) није извршен ветеринарски преглед животиња од којих су производи намијењени за јавну потрошњу прије и послије клања (члан 134 став 1);
57) ставља у промет производе животињског поријекла намијењене за исхрану људи који нијесу произведени, означени, односно декларисани у складу са овим законом и прописима о безбједности хране (члан 136 став 3);
58) пошиљке животиња, производа животињског поријекла, хране за животиње, нус производа, сламе и сијена, као и других предмета којима се може пренијети заразна или паразитска болест или угрозити здравље људи и животиња, односно животна средина, увезе, односно унесе у Црну Гору ван одобрених граничних инспекцијских мјеста (члан 144 став 1);
59) унесе на подручје Црне Горе пошиљке из члана 123 став 1 овог закона без претходно извршеног ветеринарског прегледа, осим некомерцијалног уношења животиња (члан 145 став 1);
(2) За прекршај из става 1 овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 100 еура до 2.000 еура.
(3) За прекршај из става 1 тачка 45 овог члана казниће се одговорно лице у органу локалне самоуправе новчаном казном од 100 еура до 2.000 еура.
(4) За прекршај из става 1 овог члана казниће се физичко лице новчаном казном од 100 еура до 1.000 еура.
(5) За прекршај из става 1 овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 150 еура до 6.000 еура.
Члан 163
(1) Новчаном казном од 500 еура до 5.000 еура казниће се за прекршај правно лице, ако:
1) не обавијести Управу у писаној форми најкасније 15 дана од дана настанка промјене о свакој промјени услова утврђених рјешењем из члана 10 став 3 овог закона (члан 11 став 3);
2) држалац животиња не поступа у складу са чланом 51 став 1 тачка 1 овог закона;
3) држалац животиња не поступа у складу са чланом 51 став 1 тачка 2 овог закона;
4) држалац животиња не поступа у складу са чланом 51 став 1 тачка 6 овог закона;
5) држалац животиња не поступа у складу са чланом 51 став 1 тачка 7 овог закона;
6) држалац животиња не поступа у складу са чланом 51 став 1 тачка 8 овог закона;
7) држалац животиња не обезбјеђује и не одржава биосигурносне мјере у објектима за узгој животиња и у другим објектима гдје се животиње држе (члан 52 став 1 тачка 2);
8) држалац животиња не обезбјеђује хигијенске услове при порођају и мужи (члан 52 став 1 тачка 3);
9) држалац животиња не спрјечава уношења узрочника заразних болести у просторије за узгој и држање животиња (члан 52 став 1 тачка 4);
10) држалац животиња не поступа са лешевима животиња и другим нуспроизводима, отпадним водама и излучевинама на прописан начин (члан 52 став 1 тачка 5);
11) држалац животиња не обезбјеђује спровођење дезинфекције, дезинсекције и дератизације у објектима и у превозним средствима на прописан начин (члан 52 став 1 тачка 6);
12) држалац животиња не обезбјеђује спровођење вакцинације и серумизације (имунопрофилаксе) и заштиту љековима (хемопрофилаксе) (члан 52 став 1 тачка 7);
13) држалац животиња не поступа у складу са чланом 56 став 2 овог закона;
14) врши промет животиња за узгој или производњу са газдинстава, објеката који нијесу регистровани (члан 83 став 1);
15) стави у промет репродуктивни материјал супротно члану 88 овог закона;
16) обавља дјелатности које стварају нус производе, а не обезбиједи њихов пренос до најближег објекта за сакупљање или објекта у коме се прерађују или уништавају на нешкодљив начин (члан 98 став 3);
17) средства за дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију користи на начин којим контаминира животну средину (члан 108 став 3);
18) обавља дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију, а не испуњава услове прописане овим законом (члан 108 став 5);
19) држалац пса не посједује потврду о упису у регистар и вакцинацији пса против бјеснила (члан 110 став 2);
20) не пријави набавку, односно промјену у случају нестанка, продаје, поклањања, угинућа или другог губитка пса, у року од 14 дана од дана настанка промјене, овлашћеној ветеринарској организацији из члана 111 став 2 овог закона (члан 110 став 3);
21) не води евиденцију о издатим увјерењима (члан 118 став 2);
22) не обезбиједи да се превозно средство којим се отпрема пошиљка животиња, производа животињског поријекла, хране за животиње, нус производа и пратећих предмета након истовара очисти и у складу са прописом дезинфикује (члан 129 став 1);
23) не пријави незгоду током превоза животиња и производа животињског поријекла надлежном службеном ветеринару, односно најближој ветеринарској организацији (члан 130 став 1);
24) не пружи хитну ветеринарску помоћ повријеђеним животињама и о поступку и предузетим мјерама не обавијести, без одлагања, надлежног службеног ветеринара (члан 130 став 2);
25) клање животиња врши ван објеката одобрених за клање (члан 133 став 1).
(2) За прекршај из става 1 овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 50 еура до 1.000 еура.
(3) За прекршај из става 1 овог члана казниће се одговорно лице у органу државне управе новчаном казном
од 50 еура до 1.000 еура.
(4) За прекршај из става 1 овог члана казниће се физичко лице новчаном казном од 50 еура до 1.000 еура.
(5) За прекршај из става 1 овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 150 еура до 2.000 еура.
Члан 164
(1) Новчаном казном од 500 еура до 1.000 еура казниће се за прекршај правно лице, ако
1) ветеринари и ветеринарски техничари по завршеном приправничком стажу, док не положе стручни испит, обављају одређене послове ветеринарске дјелатности без непосредног надзора ветеринара са лиценсом (члан 33 став 3);
2) ветеринарске организације не обезбједе радно вријеме запослених дуже од пуног радног времена у хитним и другим неодложним потребама пружања ветеринарске помоћи и услуга односно ради обезбјеђивања непрекидног пружања здравствене заштите и његе животиња (дежурство, приправност) односно прековремени рад (члан 34);
3) не поднесе Министарству годишњи извјештај о обављању послова из члана 41 став 2 овог закона, најкасније до 31. марта текуће за претходну године (члан 41 став 3);
4) субјекти у пословању храном не обавјештавају Управу о резултатима својих програма контроле на начин и у роковима одређеним сагласношћу из члана 78 став 2 овог закона (члан 78 став 4);
5) ветеринарска организација држаоцу пса не изда потврду о упису у регистар и вакцинацији пса против бјеснила и податке о псима које је идентификовала и регистровала не у упише регистар паса (члан 111 став 3);
(2) За прекршај из става 1 овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 30 еура до 500 еура.
(3) За прекршај из става 1 овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 150 еура до 2.000 еура.
(4) За прекршај из става 1 овог члана казниће се физичко лице новчаном казном од 30 еура до 500 еура.
XИX. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Рокови за доношење подзаконских аката
Члан 165
(1) Подзаконски акти за спровођење овог закона донијеће се у року од три године од дана ступања на снагу овог закона.
(2) Изузетно од става 1 овог члана, подзаконски акт из члана 10 став 6 овог закона донијеће се у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.
(3) До доношења подзаконских аката из ст. 1 и 2 овог члана примјењиваће се подзаконски акти донесени на основу Закона о ветеринарству ("Службени лист РЦГ", бр. 11/04 и 27/07).
Примјена сертификата
Члан 166
(1) За пошиљке животиња, производа животињског поријекла, хране за животиње, нус производа и пратећих предмета који се увозе у Црну Гору признаваће се сертификат Европске Уније за ту врсту пошиљке издати на црногорском језику до доношења прописа из члана 123 став 7 овог закона.
(2) Ветеринарски преглед пошиљки у промету преко границе Црне Горе до доношења прописа из члана 144 став 2 овог закона обављаће се на постојећим граничним ветеринарским прелазима.
Усклађивање пословања и дјелатности
Члан 167
(1) Правна лица основана у складу са Законом о ветеринарству ("Службени лист РЦГ", бр. 11/04 и 27/07) настављају да обављају дјелатности у складу са овим законом.
(2) Правна лица из става 1 овог члана дужна су да ускладе пословање и дјелатност са овим законом у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу подзаконског акта из члана 10 став 6 овог закона.
(3) Уговори о уступању јавних послова ветеринарским организацијама закључени на основу Закона о ветеринарству ("Службени лист РЦГ", бр. 11/04 и 27/07) могу се продужити, уз сагласност воља уговорних страна, до 31. децембра 2013. године.
(4) Јавне послове спровођења мјера из Оперативног програма о здравственој заштити животиња уступљене ветеринарској организацији непосредним рјешењем, уз сагласност организације, наставља да врши та организација до 31. децембра 2013. године.
(5) Послови уступљени на основу Рјешења о уступању послова од јавног интереса (прегледи на линији клања) на извршавање ветеринарским организацијама донијета на основу Закона о ветеринарству ("Службени лист РЦГ", бр. 11/04 и 27/07), Управа може продужити до 31. децембра 2013. године.
(6) У случају раскида уговора из става 3 овог члана, односно несагласности из става 4 овог члана Управа рјешењем одређује ветеринарску организацију која је дужна да спроводи мјере уступљене раскинутим уговором.
(7) У случају непоступања по рјешењу из става 5 овог члана Управа може ветеринарској организацији одузети уступљене послове и уступити их другој ветеринарској организацији на извршавање.
(8) Одредбе члана 110 овог закона, у дијелу који се односи на идентификацију и регистрацију паса, примјењиваће се након истека шест мјесеци од дана ступања на снагу подзаконских аката којима се уређује идентификација и регистрација паса.
Стручни испит за службеног ветеринара
Члан 168
(1) Ветеринари који су положили стручни испит за рад у органима државне управе до дана ступања на снагу овог закона нијесу дужни да полажу и стручни испит за службеног ветеринара из члана 140 став 1 овог закона.
(2) Одредба члана 140 став 1 овог закона примјењивати ће се од 31. марта 2014. године.
Објекти
Члан 169
Објекти у државној својини који су изграђени за вршење ветеринарске дјелатности, као и средства и опрема која је служила за ту намјену могу се користити само за обављање ветеринарске дјелатности у складу са законом.
Престанак важења закона
Члан 170
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о ветеринарству ("Службени лист РЦГ", бр. 11/04 и 27/07) и одредба члана 82 Закона о измјенама и допунама закона којима су прописане новчане казне за прекршаје ("Службени лист ЦГ", број 40/11).
Ступање на снагу
Члан 171
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном листу Црне Горе".
Број 12-2/12-1/5
ЕПА 779 XXИВ
Подгорица, 29. маја 2012. године
Скупштина Црне Горе 24. сазива
Предсједник,
Ранко Кривокапић, с.р.