Црна Гора на XИИИ Бијеналу архитектуре у Венецији

На 13.Венецијанском Бијеналу архитектуре биће представљени пројекти из цијелога свијета, од којих 55 националних павиљона и 66 појединачних изложби. Петочлани жири, који чине троје реномираних архитеката Wиел Аретс (Холандија), Роберт А.М. Стерн (САД) и Бенедетта Таглиабуе (Италија), њемачка новинарка Кристин Феиреисс и креативни директор ББЦ –а, Алан Yентоб, имаће задатак да на овоји изложби одаберу добитнике сљедећих награда:

Златни Лав за најбоље национално учешће на међународној изложби Цоммон Гроунд;

Златни Лав за најбољи пројекат на међународној изложби Цоммон Гроунд;

Сребрни Лав за најперспективнијег младог архитекту на међународној изложби Цоммон Гроунд

Тема 13. Венецијанског Бијенала архитектуре је „Цоммон Горунд“ - „Заједничко тло“. И Црна Гора ће имати свој Павиљон на 13. Венецијанском Бијеналу Архитектуре, назив изложбе је „Сљедећи корак“, а отварање је заказано 27. августа у 19.00 сати у Палаззо Малипиеро 3079, Сан Марцо Венеција.

Павиљон ће бити отворен од 29. августа до 25. новембра текуће године, а могуће га је посјетити од уторка до недјеље у периоду од 10 до 18 часова.

Нашу делегацију чине Комесар Проф.др Рифат Алихоџић, Замјеник комесара Лазар Пејовић, Куратор: Неда Милачић Богдановић и Аутори Гордана Драгојевић, Милош Лаковић, Александра Новићевић, Слободан Петровић, Миа Кецојевић, Горан Ћуковић. Покровитељ је Министарство одрживог развоја и туризма.

Комесар: Проф.др Рифат Алихоџић истакао је да тема Цоммон Гроунд, коју је поставио господин Давид Цхипперфиелд, даје мноштво могућности које се тичу опсервације урбанога простора. Могуће реакције водиле су у два правца. Један, општи поглед који би дефинисао универзалне категорије проблема у простору или њихов значајан дио, и други, који подразумијева фокусирање на локалне проблеме у простору.

Готово драматичне промјене које су се дешавале посљедњих двадесетак година на цјелокупном простору Црне Горе имале су специфичности локалног, регионалног и дијелом глобалног карактера.

Томе су допринијели процеси транзиције и промјена друштвено-политичкога система који су се порцели догађати деведесетих година прошлога вијека. Ослабљени друштвени механизми са свим пратећим елементима, нијесу имали снаге да каналишу преструктурализацију простора. Ријетке су земље, као Црна Гора, којима је простор ресурс од капиталнога значаја за будући развој. Несумњив квалитет тогмалог географског простора, показао се елементом који је испровоцирао „агресију” на простор, а очитује се наглим приливом страних и домаћих инвеститора.

Наш простор сусријеће се и с урбаним проблемима глобалнога карактера, препознатим кроз центрифугално дејство градова на демографију, што подстиче наглу урбанизацију. Као егзистенцијална уточишта, градови су изложени притиску два друштвено-економска слоја. Слој моћних инвеститора који су „пломбирали“ просторе у центрима ради економске валоризације. С друге стране, пристигли нижи социјални слојеви, притискали су рубове градова спонтаном и нелегалном градњом. Урбане средине, усљед тога, нашле су се у „сендвичу” двију неугодних сила које су дјелујући једна према другој „циједиле” расположиви урбани простор.

У дијелу урбанога развоја глобална економска криза показала се позитивном јер је обезбиједила предах и пружила шансу да се осмотре резултати у природном и у урбаном простору. Садашње стање и те како брине и захтијева консолидацију свих релевантних фактора који ће осмислити стратегију третирања свеукупнога простора. Из наведених опсервација проистекао је и назив теменаше изложбе на предстојећем Бијеналу – Сљедећи корак.

Критичком анализом садашњега стања, ауторски тим закључио је да је за рјешење насталих проблема потребан разговор, прије него се направи тај сљедећи корак. Одговоран разговор стручних и добронамјерних субјеката који представљају: државни апарат, архитектонску струку, инвеститоре и кориснике. Само у таквој синергији могуће је простору који смо наслиједили вратити достојанство.

Овако конципирана изложба кроз перцепцију сопствених проблема у простору покушава дати допринос општем ставу јер је на планети Земљи много тога заједничкога.

Давид Цхипперфиелд – директор 13.Венецијанског Бијенала Архитектуре је нагласио следеће:

„Желим да ово Бијенале слави виталну, узајамно повезану културу архитектуре, које ће поставити питање о интелектуалној и физичкој територији коју дијелимо. Методом одабира учесника, моје Бијенале ће подстаћи сарадњу и дијалог за који вјерујем да је суштина архитектуре, а тема ће послужити као метафора за област дјеловања архитекуре.

Занима ме оно што је заједничко архитектама, од услова за праксу архитектуре до утицаја, сарадњи, историја и склоности који обликују и дају контекст њиховима дјелима. Желим да Бијенале буде прилика којом ћемо ојачати наше разумјевање културе архитектуре као и да нагласимо филозофске и практичне системе који је одредјују. Тема ,,Заједничко тло/основ’’ такодје има јаку конотацију тла измедју зграда, простора града. Желим да пројекти Бијенала озбиљно укажу на значења простора зграда: политички, друштвени, и јавни миље чији дио представља и архитектура. Не желим да изгубим предмет архитектуре у мочвари социлошких, психолошких или умјетничких нагадјања, већ да покушамо развити разумјевање далеких доприноса које архитектура може дати у одредјивању заједничког тла/основа града. Ова тема представља слободан чин отпора слици архитектуре онако како је приказују данашњи медији као пројекте потпуно настале из ума талентованог појединца. Желим да промовишем чињеницу да је архитектура уско повезана интелектуално и практично, дијелеци заједничке бриге, утицаје и намјере.

Мој метод одабира архитеката це ојачати тему чинећи сарадњу и дијалог основом Бијенала. Позваћемо учеснике да предложе своје поставке или инсталације али ћемо их такодје замолити да предложе са ким желе да остваре сарадњу. Тако ће почетни избор тима кустоса бити даље допуњен низом односа који ће иницирати управо архитекте. Предложени дијалог ће надамо се премостити старосне границе, стил, географију и правила. Такодје, на тај начин, могу препознати критичке улоге у другим дијеловима културе архитектуре: медије, истраживаче и институције, школе, издаваче, галерије, фондације итд. Као резултат тога ће, надам се, искористити сваки медијум како би се испричала прича о заједничком тлу професије, и града. Моја намјера није да направим ексклузивну селекцију пројеката на основу предрасуда и укуса ни некритицки инклузивну изложбу. Желим да понудим учесницима прилику да објасне дјело у ширем контексту архитектонске праксе, не као демонстрацију њиховог талента, већ уједињења у дефинисању наших амбиција и одговорности.“

Венецијански Бијенале је највећа свјетска изложба из области умјетности. Први Венецијански Бијенале одржан је 1895, а већ од 1907. године изложби се прирдужује неколико иностраних павиљона. Архитектура је на Венецијанском Бијеналу третирана у склопу умјетности све до 1980.године, када је званично почело 1.Венецијанско Бијенале Архитектуре. Претходно Бијенале архитектуре (2010), посјећивало је 2 хиљаде посјетилаца дневно, а информације је преносило 2.408 акредитованих новинара, од којих 1.179 из Италије и 1.229 из остатка свијета.