Интервју министра Катнића за БЛИЦ

Задуживање реалност свих земаља Европе
БЛИЦ, 14. АВГУСТ 2012. ДРУШТВО (9. СТРАНА)

Неликвидност, ниска кредитна активност пословних банака и ниже инвестиције, додатно су утицали на смањену економску активност и буџетске приходе у земљи. Имали смо и „ванредни трошак“ због гаранција за кредит КАП-а, од 23 милиона еура и проблеме са временским неприликама, каже Милорад Катнић, министар финансија.

Како оцјењујете актуелну финаншијску ситуацију, посебно из угла буџетске стабилности?

-Дефицит буџета за првих седам мјесеци износи 2,3 процента БДП-а. Уколико се дефициту додају ванредни трошкови плаћених гаранција, тако исказан дефицит би износио три процента БДП-а. Први квартал су карактерисала негативна одступања и на приходној и на расходној страни. Приходи су били значајно испод плана усљед екстремно лоших временских прилика које су крајем јануара и почетком фебруара паралисале економију. па, ипак, од априла биљежимо константно повећање прихода, тако да је дефицит у јуну износио свега 0,15 одсто БДП-а. Трећи квартал уобичајено карактеришу већи приходи, а активности које спроводимо на проширењу пореске основице, сузбијању сиве економије и наплати пореских потраживања дају конкретне резултате, тако да је већ у јулу остварен суфицит у износу од 22,5 милиона еура или 0,7 процената БДП-а. Уколико се до краја године не погорша ситуација у еурозони, а туризам да очекиване резултате, буџетски дефицит ће бити на нивоу планираног, око 2,5 одсто БДП-а.

Пројекција раста државног дуга показује да у овој години треба да износи до 50,1 процената. Да ли ће нова задужења довести до тога да се премаши та пројекција?

-Укупан државни дуг би требало да се до краја године задржи на нивоу од око 50 процената БДП-а и на Унији пројекција које смо објавили.

Највећи износ новца је већ обезбијеђен, доминантно кроз подршку Свјетске банке, захваљујући којој смо добили повољне услове. Наредних мјесеци више ћемо отплатити обавеза него што ћемо креирати нових, па неће доћи до повећања нивоа дуга. Истовремено, дио позајмљених средстава служи као буџетска резерва, па је нето дуг нижи од номинално приказаног.

Колико је до сада држава отплатила дуга и одакле потиче новац за отплату?

-У првих седам мјесеци смо отплатили преко 100 милиона еура главнице и камата. Уколико додамо плаћене гаранције тада је укупна отплата Обавеза близу 130 милиона еура. До краја године ћемо отплатити додатно до 100 милиона еура, по основу задужења и обавеза из претходног периода. Средства нијесу обојена. Сва плаћања, и текућа и капитална, као и финансијске обавезе сервисирамо из редовних буџетских прихода и средстава које смо обезбиједили кроз задуживање.

Посљедње информације кажу да ће држава “уз значајно задуживање ове године, отплатити преко 200 милиона еура обавеза”. Да ли то значи да ће се новац за враћање претходних дугова добити новим задуживањима?

-Задуживање је данас реалност свих земаља у региону и готово свих у Европи. Многе државе нијесу у могућности да самостално рјешавају буџетске проблеме, немају избора и упућене су на помоћ међународних институција. Проживљавамо најтежу и најдужу економску кризу од Другог свјетског рата и чини се да тога још увијек многи нијесу свјесни. Државе више нијесу најсигурнији повјериоци и поједине богате државе Европске уније се веома скупо задужују или чак не могу обезбиједити средства на тржишту. У таквом амбијенту и контексту задовољан сам оним што смо постигли. Поштујемо препоруке међународних институција, али смо у прилици да самостално водимо економску политилм и доносимо одлуке. Већ смо обезбиједили преко 85 процената потребног финансирања, створили значајне резерве и немамо потребу да журимо са новим задуживањем.

НОВИ РЕБАЛАНС ЗБОГ КАП-А

Да ли би наплата појединих гаранција могла поново довести до ребаланса буџета? Колики је укупан износ гаранција и колико оне чира процената државног дуга?

-Укупан износ гаранција је око 375 милиона еура, што представља око ТИ процената БДП-а. Свјесни смо фискалног ризика гаранција тако да смо у овој години планирали свега 10 милиона еура гаранција. Ребаланс буџета, који је усвојен у мају, представља припрему јавних финансија за фискалне изазове који предстоје у овој години, која ће, за Црну Гору, као и за остатак Европе, бити посебно изазовна.

САЊА РАШОВИЋ