Потпредсједник Владе и министар правде и људских права Душко Марковић отворио РЕАЦТ 2012

 

Цијењени организатори, уважени предавачи и панелисти, поштовани учесници Петог регионалног евроатлантског кампа, уважени представници медија, даме и господо, 

 
Стабилност је кључна ријеч одговорне политике. Како на националном, тако и на међународном плану, она представља циљ којем се увијек мора тежити: да би је постигли, и одржали, и да би је унаприједили.

  
Из стабилности, као генералног политичког опредјелјенја, извире више стратешких, међусобно повезаних и зависних под-циљева, а то су: политичка стабилност у ужем смислу, економска односно финансијска стабилност, и наравно – безбједносна стабилност. Рекао бих да је ова посљедња цондитио сине qуа нон укупне стабилности једне друштвене заједнице.

 
Да ли безбједност има цијену. Наравно да не!

 
Ако нема безбједности, нема демократије, економског развоја, солидарности, благостања, људских слобода - једном ријечју нема мира и стабилности.

 
О томе нам најбоље свједочи примјер европских земаља, које су након ИИ свјетског рата, увидјевиши дубине катастрофе континента у два наврата током прве половине 20. вијека, одлучиле да, као први корак у успостављању одрживог мира, под наднационалну контролу ставе двије основне ратне сировине, оснивајући Европску заједницу за угаљ и челик, као језгро из којег се развила данашња Европска унија. Паралелно са изградњом европског јединства, текао је процес евро-атлантских интеграција, оснивањем Сјеверноатлантског савеза 1949. године. На тај начин, након што су оснивањем Европске заједнице за угаљ и челик створиле претпоставку унутрашње стабилности, европске земље су оснивањем НАТО-а створиле претпоставке спољашње безбједности. 

 
А наше искуство на Западном Балкану је тешко и бременито. Заиста, ако има европског региона који има прошлост обиљежену нестабилношћу, онда је то наш регион. С друге стране, стиче се утисак да из тог трагичног искуства, нажалост, понегдје нису извучене историјске поуке.

 
Црна Гора је још током крвавог распада бивше Југославије показала како се одржава унутрашња стабилност с једне стране, и како се доприноси, толико колико се могло, ублажавању посљедица конфликта и регионалној стабилности. Почетком деведесетих, наша земља је била уточиште хиљадама и хиљадама избјеглица, без обзира на нацију, вјеру и поријекло. Тако је било и крајем деведесетих, током сукоба на Косову. Цијелу једну декаду, Црна Гора је, на ризик сопствене унутрашње стабилности, пружала сигуран кров над главом онима који су пред пријетњом рата напустили своје домове у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову.

 
Након независности нијесмо заборавили нашу одговорност да доприносимо регионалној стабилности као кључној за укупну стабилност Европске уније. Са пуном свијешћу о сопственој одговорности доносили смо одлуке од значаја, не само за регионалну стабилност већ и одлуке које доприносе глобалним циљевима стабилности. То су прије свега одлуке о признању Косова и о учешћу наше војске у ИСАФ мисији у Авганистану. То је наш интерес да, не само да доприносимо остварењу глобалних циљева стабилности, демократије и просперитета, већ и да дијелимо одговорност за изазове савременог свијета.

 
Између осталог и зато је Црна Гора данас у процесу израде ИИИ Годишњег програма у оквиру Акционог плана за чланство у НАТО и кандидат за чланство у Европској унији, о којем су већ почели преговори. 

 
Даме и господо, 

 
Живимо у свијету који се брзо мијења. У тим промјенама “нове нужде рађу нове силе”, како је у 19.ом вијеку рекао црногорски владика и господар Петар ИИ Петровић Његош. Данас је модеран демократски свијет, суочен са опасностима и ризицима који долазе са више страна и најчешће су непредвидиви. Они се данас огледају у терористицким пријетњама, саботажама, оружју за масовно уништење, ремећењу токова снадбијевања битним ресурсима, сајбер нападима, организованом криминалу и наравно недемократским и диктаторским режимима.

 
Ово јесу глобални безбједносни изазови и одговор мора бити снажан и заједнички. Значи одговор на ове изазове лежи у сарадњи заснованој на принципу колективне безбједности и тзв. “паметне одбране” (смарт дифенс). Најсигурнији вид колективне безбједности је НАТО, под чији кишобран нећемо стати само да би на њега делегирали дио компетенција безбједности, већ да би са свим његовим чланицама дијелили одговорност очувању вриједности савременог свијета: демократије, владавине права, поштовања и афирмације људских права и међународне сарадње.

 
Поштовани учесници РЕАЦТ-а,

 
Вјерујем да ће ваша шестодневна дебата резултирати јачањем свијести о регионалној и међународној сарадњи, као механизму без алтернативе, када је ријеч о борби против безбједносних изазова данашњице.

 
Мултидисциплинарни приступ, као и листа предавача, панелиста и учесника, гарант су успјеха Петог регионалног евроатлантског кампа.

 
Користим ову прилику да Алфа центру из Никшића честитам на организацији овог сусрета. 

  
Хвала вам.