Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Интервју предсједника Владе Игора Лукшића новинској агенцији МИНА: Крај године рок за постизање договора за КАП

Објављено: 07.10.2012. 19:30 Аутор: Биро
Подгорица, (МИНА-БУСИНЕСС) - Рок за постизање договора са новим партнером у Комбинату алуминијума (КАП) не може бити дуг и, уколико преговори буду неуспјешни, Влада ће морати тражити алтернативна рјешења која ће бити много компликованија и технолошки захтјевнија, саопштио је премијер Игор Лукшић.

,,Вјерујем да се крај године намеће као неминован зато што су садашњи односи и стање ствари такво да Министарство економије води врло интензиван дијалог са свим учесницима у процесу“, рекао је Лукшић агенцији Мина-бусинесс и додао да треба видјети шта ће на крају произаћи из разговора са турским и њемачким партнерима, Тосчеликом и ХГЛ-ом. 

Он је казао да му је драго што постоји интензивна комуникација са синдикатом, чија је подршка важна када су у питању будући кораци.

„Знајући да тамо ради више од хиљаду радника, морамо имати посебан сензибилитет за рјешавање њиховог статуса и на тај начин стварање услова да КАП реално производи“, навео је Лукшић.
Према његовим ријечима, КАП је и оправдано и неоправдано био централна тема јавности у посљедње вријеме. Неоправдано јер је, како је објаснио, помало у сјенку бацио све друге активности па се о стању економије стиче утисак на бази питања КАП-а, који је и даље значајан за црногорску економију, али не толико као некада.
 
,,У Влади вјерујемо да КАП може да буде полуга озбиљнијег развоја у индустријском сектору у наредном периоду, али уколико искористимо све потенцијале. Дакле, више пута сам истицао, овакав Комбинат какав је сада није добар за економију Црне Горе, он треба да се заснива на функционисању репроланца, дакле треба да раде Боксити, Глиница, Прерада“, оцијенио је Лукшић.
 
Он је додао да само такав КАП има дугорочне ефекте.

,,Драго ми је да примјећујем да коначно и неки политички опоненти схватају да се питање КАП-а не може ријешити преко ноћи и преко кољена већ само уколико га вежемо за енергетски објекат, а једини могући енергетски објекат је валоризација рудног потенцијала када је угаљ у питању, све остало је лепршава прича која нема утемељење“, поручио је Лукшић.

У том смислу, како је додао, будуће инвестиције када је у питању термоенергија могу бити интересантне да подрже индустријску производњу и тако их треба посматрати и из тог разлога КАП треба буде присутан у медијима.

Лукшић је рекао да су у Влади потпуно посвећени имплементацији скупштинских закључака и у том смислу су, без обзира на све, ипак створили услове да се они у будућем периоду досљедно примјењују, између осталог, и то да се не може више прихватити околност да се задржи ниво производње КАП-а, који је енергетски неодржив.

На питање да ли постоји опасност од активирања нових гаранција, он је одговорио да је до сада КАП успијевао да плаћа камате што је само по себи значило и могућност, да, када је главница у питању, банке дозвољавају нешто каснију отплату.

,,Међутим, у цјелини, у тражењу коначног рјешења, тим питањем ћемо се морати бавити“, казао је Лукшић. 

Према његовим ријечима, не треба заборавити да су својевремено кредити обезбијеђени за покретање производње, након кризне 2009, када је КАП замало банкротирао и престао да постоји, а такође за смањивање броја запослених и за финансијско реструктурирање. 

,,Без обзира што сам то више пута истицао, нажалост, то се селективно објашњава у јавности из разлога што данас КАП-а не би било да није било операције 2009, као што је било економски неодрживо постојање и граница је била процес приватизације. Из ове перспективе незадовољни смо начином на који се реализовао приватизациони циклус јер није било улагања у технологије и прерађивачке капацитете“, навео је Лукшић. ,,Али су то била нужна рјешења уколико задржавамо КАП на економској сцени Црне Горе“. 

Он је подсјетио да је у ранијем периоду КАП био битнији за црногорску економију, а сада је важан што обезбјеђује диверзификовану економију и перспективу ослањања на домаће ресурсе када су у питању производни потенцијали. 

Говорећи о стању у економији, Лукшић сматра да је Влада успјела да, водећи врло одговорну економску политику, створи услове да Црна Гора не буде земља која је у рецесију, за разлику од практично свих земаља у региону и еуро зоне у цјелини. 

Он је подсјетио да је црногорска економија забиљежила пад у првом кварталу, што је било реално због ванредног стања и пада активности у фебруару. 

,,У другом кварталу, међутим, док сви биљеже минус, ми биљежимо раст. Вјерујем да ће исто бити и са трећим кварталом, мада за разлику од прошле године када смо имали озбиљан раст пољопривреде, туризма, али и грађевинарства, ове године је вјероватно суша оставила трага и питање је да ли ћемо успјети задржати исти ниво раста пољопривреде“, казао је Лукшић. 

Он вјерује да ће раста ипак бити и да Црна Гора може рачунати да је за разлику од многих земаља избјегла рецесију и да све што Влада ради јесу озбиљни предуслови за наставак економског раста.

,,Али, као амбициозна влада нијесмо задовољни са растом од два или три одсто. Морамо да створимо услове да се у будућем периоду обнове услови за раст од пет и више одсто да би се то почело озбиљније осјећати на животни стандард“, рекао је Лукшић.

Он је оцијенио и да је Црна Гора једна од ријетко успјешних земаља у политици буџетског прилагођавања, која је значила смањивање јавне потрошње на ниво од 40-ак одсто и без обзира што је било често критика да Влада није успјела да уштеди довољно. 

,,Смањили смо озбиљно јавну потрошњу на ниво од око 40 одсто и истовремено успјели да држимо и параметре јавног дуга и буџетског дефицита у оквиру критеријума Мастрихта, при чему је, ипак, нереална критика која се односи на задуживање. То истичем сваком могућом приликом да смо имали раст јавног дуга у претходном периоду јер смо имали економске тешкоће и буџетски дефицит, али смо се увијек трудили да ново задужење, након отплате обавеза, буде на нивоу капиталних издатака“, објаснио је Лукшић.
 
Он је додао да је и ове године улагано и у путеве и водоводе, отпадне воде, депоније, здравство, школство, спорт, културу.

,,Да то нијесмо радили онда би или укинули капитални буџет или би драстично биле смањење пензије и плате у јавном сектору. Сви они који критикују, када је задуживање у питању, у суштини шаљу поруку да је онда требало смањити плате и пензије да не би укидали капитални буџет“, навео је Лукшић.

Он сматра да је Влада, примјењући то златно правило финансија на нивоу јавног сектора, успјела да води одговорну политику.

,,Друго, агенда конкурентности која се тицала реформи на тржишту рада и пензијског и система здравства и образовања, је нешто што доноси бенефите у дугом року и то је нешто што инвеститори разматрају и цијене. На бази тога доносе одлуку да ли је политика која се води дугорочно одржива и да ли је ово атрактиван амбијент за њихова улагања“, рекао је Лукшић.

Да је на плану привлачења инвестиција урађено доста говори, како је казао, и унапријеђење пословног амбијента кроз увођење једног шалтера за комуникацију, смањење процедура, баријера и слично, што ће се одразити и одражава се на читавом низу индикатора. 

,,У конкретизацији, када су у питању инвестиције, данас говоримо о Црној Гори која је у посљедњих неколико мјесеци имала реализацију инвестиција, односно преузимање Жељезаре, док су у региону жељезаре практично гашене. Имамо потписан уговор о градњи луксузног ризорта у Кумбору, имамо понуде, између осталог, Вишија /Вицхy/, глобалног бренда када је у питању Институт Симо Милошевић“, навео је Лукшић.

Ту је, како је додао, и понуда кинеске Гезуба /Гезхоуба/ компаније за изградњу другог блока Термоелектране Пљевља.

,,О тим стварима се у ранијем периоду говорило као о иницијативама, сада то већ имамо крајње опипљиво и о томе сада већ можемо преговарати и размишљати о склапању уговора. Завршили смо приватизацију појединих фирми из мљекарске индустрије што ће подстаћи раст економије на сјеверу и на путу смо да ускоро потпишемо уговор о изградњи голф терена на простору некадашњег Монтепранца“, подсјетио је Лукшић. 

Он вјерује и да ће ускоро почети да се граде мале хидроелектране и нови хотели јер на приморју, практично, да нема града у којем се не може говорити о озбиљним хотелским инвестицијама.

Свега тога, како је казао, не би било да није било ових аспеката економске политике у претходном периоду и оцијенио да је та политика била успјешна.

,,Али не треба да будемо задовољни нашим животним стандардом, наравно да већ четири, пет година траје економска криза и да су проблеми социо-економског садржаја избили у први план и сматрам да је једини дугорочно одржив одговор оно што смо ми нудили, без обзира што је сасвим извјесно да ћете у том процесу наићи на људе који нијесу задовољни и који су били жртве тог процеса, који осјећају посљедице кризе на свом животном стандарду. Мислим да је пут којим смо кренули једини могући, једини реалан и на крају крајева, по показатељима о којима говоримо, дају резултате“, закључио је Лукшић.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?