Саопштење: Црна Гора у новом Доинг Бусинесс Извјештају напредовала пет мјеста

Свјетска банка објавила је Доинг Бусинесс извјештај (Извјештај о лакоћи пословања) за 2013. годину, у ком се врши позиционирање укупно 185 националних економија са аспекта услова, односно лакоће за обављање бизниса. У односу на прошлу годину, овогодишњим Извјештајем обухваћене су још двије државе - Барбадос и Малта. Од 185 економија, 108 је спровело укупно 201 реформу. Највећи број спроведених реформи се односи на унапређење стања у индикаторима започињања бизниса, плаћања пореза и прекограничне трговине. Највише реформи и ове године спровеле су земље источне Европе и централне Азије.

Листа десет прворангираних се није значајно промијенила у односу на 2012ДБ. Првих осам земаља је задржало прошлогодишњу позицију, при чему се Исланд и Ирска нијесу нашле у топ 10. Сингапур је и даље на лидерској позицији по лакоћи обављања бизниса, седму годину за редом. Од десет прворангираних земаља, њих три нијесу спровеле ниједну реформу: Сингапур, Хонг Конг и САД, док је Грузија направила шест реформи и тако се нашла међу топ 10.

У топ 10 земаља које су највише унаприједиле лакоћу обављања бизниса, тј. остварили напредак у три или више индикатора, спадају Пољска, Шри Ланка, Украјина, Узбекистан, Бурунди, Коста Рика, Монголија, Грчка, Србија и Казакстан.

„Започињање бизниса“ је област у којој је прошле године спроведено највише регулаторних реформи. У посљедњих осам година овој области су креатори политика посветили више пажње него било којем другом индикатору, при чему укупан број спроведених реформи износи 368 у 149 земаља. Ови напори широм свијета резултирали су смањењем броја дана потребних за регистрацију предузећа, са 50 дана, колико је у просјеку било потребно да се започне бизнис, на 30 дана, као и смањењем просјечних трошкова са 89% на 31% прихода по глави становника.


Црна Гора у Доинг Бусинесс 2013

У Извјештају Свјетске банке о лакоћи пословања за период јул 2011 – јун 2012. године (Доинг Бусинесс 2013), Црна Гора је заузела 51. мјесто од укупно рангиране 185 земље. У поређењу са прошлогодишњим Извјештајем, Црна Гора је у укупном рангу остварила напредак за 5 мјеста.

Лакоћа пословања мјери се у 10 области пословне регулативе. У категорији започињања бизниса Црна Гора је заузела 58. мјесто, у категорији издавања грађевинских дозвола 176. мјесто, док је у области регистровање имовине заузела 117. мјесто. У области заштите инвеститора, ове године смо заузели 32. позицију, у прекограничној трговини 42. мјесто, а у категорији извршења уговора 135. мјесто.

У преостале четири категорије, Црна Гора је забиљежила бољи резултат у односу на прошлу годину, односно унаприједила је свој ранг, и то у областима плаћања пореза (+27), затварање бизниса (+8), добијања кредита (+4) и добијања прикључка за електричну енергију (+2).

Напредак од чак 27 мјеста у области “плаћања пореза”, Црна Гора је остварила захваљујући спроведеним реформама које се односе на обједињене регистрације и наплате пореза и доприноса, као и значајном смањењу броја плаћања и трајању поступка плаћања пореза. Напредак од 8 мјеста у области “затварање бизниса” резултат је значајног смањења трајања поступка затварања бизниса са 2 године на 1,4 годину.

Сходно извјештају Црна Гора је забиљежила реформе у двије области: „добијање кредита“ и „издавање грађевинских дозвола“.

У области “добијања кредита”, Црна Гора је успостављањем Кредитног регистра омогућила да податке из овог регистра, поред кредитно-гарантних институција, могу користити и лица о чијим се кредитним задужењима воде подаци, као и лица која су јемци/жиранти по кредитним задужењима. Реформе у области добијања кредита довеле су до побољшања позиције у овом индикатору, при чему је наша земља на глобалном рангу заузела 4. мјесто.

У области „издавања грађевинских дозвола“ препознате су реформе у дијелу смањења трошкова за прибављање грађевинске дозволе (за 10.605 еура), и то укидањем накнаде за грађевинску и употребну дозволу, корекцијом трошкова за израду студије против пожарне заштите, као и смањењем административних такси за прибављање еколошке сагласности. У дијелу процедура признато је елиминисање корака прибављања сагласности за прикључење на електро-енергетску мрежу, коју је издавала ЕПЦГ.

Од земаља у региону, боље од Црне Горе су рангиране Македонија (23) и Словенија (35), док су лошије рангиране Албанија (85), Хрватска (84), Србија (86), Босна и Херцеговина (126) и Косово (98).

Напредак Црне Горе у ДБ Извјештају, који у континуитету остварујемо током посљедње четири године (Црна Гора је у ДБ2009 заузимала 90. мјесто), потврђује посвећеност Владе Црне Горе реформским политикама које спроводи, а које су предуслов јачању конкурентности и међународног кредибилитета наше економије.

ПР СЛУЖБА
МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА