Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Информација о статусу Црне Горе у Акционом плану за чланству - МАП

Објављено: 10.09.2014. 16:42 Аутор: мод

Акциони план за чланство - МАП,  установљен на НАТО самиту у Вашингтону 1999. године, осмишљен је у циљу адекватне припреме држава аспираната за чланство у НАТО и представља последњу степеницу ка пуноправном чланству. Темељи се на члану 10 Вашингтонског уговора који омогућава проширење НАТО-а у Европи, али и предвиђа посебан механизам и процедуре које морају да прођу државе аспиранти за чланство. Само учешће у МАП-у не гарантује чланство, и није унапријед одређен број циклуса до упућивања позива за приступање Савезу.МАП подразумијева израду годишњих националних програма, и времеснки је неограничен. Годишњи циклус се завршава усвајањем Извјештаја о напретку (Прогресс Репорт), који морају да прихвате све државе чланице Алијансе.

Црна Гора је приступила МАП-у на састанку министара вањских послова Алијансе, 4. децембра 2009. године.

Први Годишњи национални програм Влада Црне Горе је усвојила 16.09.2010. године, а 28.10.2010. год, представљен је на састанку НАЦ-а, у Бриселу, чиме је званично отпочела његова имплементација. Позитивно су оцијењене дотадашње активности Црне Горе на путу евроатлантских интеграција и значајан напредак који је Црна Гора остварила након обнове независности и учлањења у Партнерство за мир 2006. године. Посебно је наглашена улога Црне Горе у јачању регионалног мира и стабилности на Западном Балкану и њена опредијељеност за даље јачање добросусједских односа. Први полугодишњи Извјештај о имплементацији АНП Влада је усвојила 24.02.2011. који  је потом послат у Брисел експертима НАТО. На основу овог извјештаја, као и на основу процјена експертског тима који је боравио у Црној Гори од 14-18. марта 2011. ради процјене активности на имплементацији обавеза из АНП, сачињен је посебан Извјештај о процјени првог АНП који је разматран 27. јуна 2011. у Бриселу, на на нивоу министара вањских послова  и министара одбране .

Други циклус МАП је започео представљањем ИИ АНП у Бриселу, 18. октобра 2011. године. Савезници су оцијенили да је Црна Гора успјешно спроводила зацртане реформске циљеве, који се првенствено односе на политичко-економска и војно-одбрамбена питања. Такође, оцијенили су да је Црна Гора наставила да игра позитивну улогу у региону и да доприноси глобалној безбједности учешћем у ИСАФ мисији.

У изради Другог АНП-а, уважене су сугестије НАТО-а и он је оцијењен као амбициозан, али и реалан. Посебна пажња је посвећена спровођењу кључних реформи у области владавине права и војно-одбрамбеној и безбједносној области, како би се достигли пуни стандарди НАТО-а.

Влада Црне Горе је 01. марта о/г, усвојила Извјештај о имплементацији другог АНП, који чини основу за евалуацију спровођења МАП-а. Приликом њрговог разматрања, на Састанку НАЦ+1, 27. јуна 2012. године,  земље чланице су позитивно оцијениле напредак Црне Горе на путу ка НАТО и дале снажну подршку за наставак реформи и модернизације одбрамбеног система. Приоритет Црне Горе на плану евро-атлантских интеграција је даља имплементација НАТО стандарда, укључујући размјену тајних података, успостављање Војно-обавјештајне службе и достизање интероперабилности са НАТО кроз имплементацију Партнерских циљева.

Пошто је успјешно окончала други циклус МАП-а, Влада Црне Горе је усвојила Трећи Годишњи национални програм, 11. октобра 2012. године. Након тога слиједи његово презентовање у Бриселу, 30. октобра 2012.године, када  ће и званично отпочети имплементација трећег циклус МАП-а.

У трећем Годишњем националном програму, усвојеном 11. октобра 2012. и презентованом у Бриселу, 30. октобра 2012. године, задржано је као приоритет, учешће у НАТО, УН и ЕУ међународним мисијама. Највећи значај се придаје ангажовању у мисији ИСАФ у Авганистану. У оквиру ове мисије, а као примјер пројекта „паметне одбране“ на регионалном нивоу, припадници Војске Црне Горе су заједно са колегама из земаља чланица Америчко-јадранске повеље (А5) и Словеније, обучавали припаднике снага безбједности Авганистана у Школи војне полиције у Кабулу.

Црна Гора је наставила са имплементацијом Партнерских циљева кроз развој и учешће у низу НАТО пројеката попут пројекта Регионални приступ ваздушној одбрани на Балкану – БРААД, Сајбер одбране кроз Програм Наука за мир, Иницијативе за изградњу интегритета.

У циљу испуњења важног критеријума и као објективна потреба, у фебруару 2013. године, формирано је Одјељење за војно-обавјештајне и безбједносне послове у оквиру Министарству одбране.

Приликом процјене учинка који је Црна Гора постигла у ИИИ МАП циклусу, од стране савезника је препознат напредак у већем броју области. Изузетно позитивно је оцијењено усвајање новог Стратегијског прегледа одбране, јула 2013. године.

Црна Гора је започела ИВ циклус МАП-а, вођена позитивним резултатима из претходна три циклуса и уважавајући при том препоруке од стране НАТО као главне смјернице за израду четвртог АНП-а. Он је представљен са састанку НАЦ-а у Бриселу, 28. октобра 2013. године. У оквиру овог цикљуса је настављен позитиван тренд у имплементацији започетих активности у циљу испуњења главних спољно-политичких приоритета - интеграција у ЕУ и НАТО.

У складу са кључним реформским областима (реформа одбрамбеног и безбједносног сектора, јачање владавине права и јачање јавне подршке за чланство у НАТО), структура ИВ Годишњег националног програма је измијењена у односу на претходна три документа, како би се јасно рефлектовали приоритети Црне Горе и пратиле активности у њиховом испуњавању. На тој основи, ИВ АНП има седам поглавља и то: И Политичка питања, ИИ Владавина права, ИИИ Парламентарне реформе,  ИВ Безбједносна питања, В Војно-одбрамбена питања, ВИ Економска питања и ВИИ Правна питања.

Министарство одбране је носилац планирања и имплементације поглавља о војно-одбрамбеним питањима и спроводи свеобухватне реформе система одбране кроз развијање војних способности потребних за преузимање обавеза пуноправног чланства у НАТО. Имплементација ИИИ пакета партнерских циљева као један од кључних приоритета за достизање потребног нивоа интероперабилности са савезницима и партнерима и имплементација Стратегијског прегледа одбране су у ИВ Годишњем националном програму, између осталог, дефинисани као приоритети Министарства одбране.

 

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?