Саопштење Комисије за испитивање удеса хеликоптера након завршетка истраге

Дана 02. 09. 2011. године у 11.56 часова, 500 м јужно од увале Добреч (полуострво Луштица), током редовног тренажног лета пара хеликоптера, догодио се удес хеликоптера Х-42 Газела ев.број 12752 у којем су животе изгубили чланови посаде: потпуковник Шахбаз Омера Белхадин, пилот, наставник летјења,; мајор Обрадовић Боривоја Иван, пилот наставник летјења; и старији водник прве класе Томић Милинка Видоје, техничар-летач.

Одмах након удеса, Начелник Генералштаба ВЦГ је, у складу са Законом о Војсци Црне Горе и прописом за спречавање и испитивање ваздухопловних удеса, оформио Комисију за испитивање ванредног догађаја-удеса ваздухоплова.

Комисија је урадила анализу удеса на бази прикупљених доказа током увиђаја на лицу мјеста, детаљног прегледа остатака ваздухоплова, фото и видео материјала, прикупљених изјава од очевидаца и другог људства које је опслуживало и обезбјеђивало ваздухоплов и летење, техничких анализа и мишљења овлашћених институција и појединаца и увида у сву неопходну документацију планирања летења, ваздухоплова, посаде, надлежне контроле летења и љекарских налаза.

У циљу независне експертске анализе, на позив Министарства одбране, експертски тим француске компаније „Еуроцоптер“ боравио је у Црној Гори од 12.-14. децембра 2011.године. Експертима је предочен рад Комисије и сав доказни материјал. Након анализе и прегледа дјелова хеликоптера експертски тим Еурокоптера је селектовао дјелове који су послати на вјештачење. Анализа дјелова која је вршена у специјализованим лабараторијама у Француској је показала да ти дјелови нису узрок удеса.

Реконструкција „критичне“ фазе лета урађена је врло прецизно, коришћењем поузданих извора информација и то: видео записа начињеног из другог хеликоптера, изјава релевантних очевидаца удеса и трагова пронађених на терену.
На основу Извјештаја Комисије фаза лета од плаже Добреч одвијала се по следећем:
„Од плаже Добреч вођа пара хеликоптера лети у курсу 205° изнад линије обале, паралелно са обалом, на висини око 30-40 метара и брзином 130 - 150 км/х. Пратилац у тој фази лета настоји сустићи вођу како би се вратио на задате норме, летећи у десном размакнутом степену (одстојање 150 м и растојање око 40 м) у благом снижавању и повећавајући брзину. На око 4 секунде прије удеса, вођа креће у благо пењање уз истовремено примјетно „клизање“ улијево и кретање у лијеви нагиб од преко 60° (према копну). Пратиоцу пажњу привлачи то што вођа даје енергичан, велик лијеви нагиб. У том моменту се налази изнад воде и на висини већој од пратиоца, свакако изнад 40 м. Од момента постизања нагиба престаје да пење, наставља да се креће у лијевом нагибу у благом углу на доље скрећући улијево ка обали, брзо губећи висину. Удара у стијене на 30-так метара од обале на висини од 11 метара над морем. У моменту удара о стијене хеликоптер се налазио у курсу 105°-110°, у лијевом нагибу од 45° и углом понирања око 10°. Ово кретање хеликоптера подсјећа на маневар карактеристичан за авион - „лијево полупревртање за 90°“.
Од момента отпочињања неправилног кретања хеликоптера (посљедње 4 секунде лета) на видео снимку и по изјавама пратиоца, није било видљивих наглих промјена положаја хеликоптера по било којој оси, које би навеле на закључак да је посада командама лета покушала урадити било што да спријечи овакво кретање и удес.
Међутим, материјални докази говоре да је посада покушала да спријечи неконтролисано кретање хеликоптера и то: посада је пред удар о земљу дала пуну снагу, односно повукла колективну палицу до крајњег горњег положаја, што је требало између осталог да доведе до кретања хеликоптера на горе. Циклична палица налазила се отклоњена удесно (лијева пилотска палица практично пресликала на лијево сједиште отклоњена удесно), што значи да је посада и овом командом лета покушала „вадити“ хеликоптер из лијевог нагиба, односно прећи у десни нагиб. Иначе, при помјерању цикличне палице хеликоптер тренутно реагује на задату команду промјеном свог положаја у простору. У односу на доказано, видео снимак и изјаве пилота другог хеликоптера нема знакова о било каквим промјенама положаја хеликоптера поготово не у страну отклоњене цикличне палице. Ово наводи на закључак да је хеликоптер био практично неуправљив јер у критичним моментима није „одговарао“ на задату команду од стране посаде.
На основу недвосмислених траговима на земљи, које су оставили сва три крака главног ротора, евидентно је да један од кракова није пратио путању друга два. У нормалном моторном лету сва три крака су подешена да се путање поклапају уз максимално дозвољено одступање терминезона крака до 1,5 цм.“

Узимајући у обзир сценарио по којем се лет одвијао, а у складу са свим прикупљеним доказима сигурно је да удес није настао као посљедица грешке посаде у техници пилотирања или експлоатацији хеликоптера односно недисциплине или друге врсте угрожавања безбједности летења од стране посаде.
Организација летења, вођење ваздухоплова, метеоролошка ситуација, здравствено стање посаде, одржавање ваздухоплова није имало утицаја на удес. Наглашавамо, да стари стуб навигацијске ознаке, који је у више наврата у јавности помињан као могући узрок удеса, није имао никаквог утицаја на удес и хеликоптер у било којој фази лета није остварио контакт са стубом.

Комисија је утврдила да није било грешке у техници пилотирања која би могла довести до неконтролисаног кретања и удеса хеликоптера. Није било могуће са сигурношћу утврдити који пилот је у критичним моментима управљао хеликоптером.

Комисија је на основу свих чињеница закључила да људски фактор није узрок удеса. Узрок удеса је губитак контроле над ваздухопловом, што је највјероватније последица отказа у систему команди лета хеликоптера. Због великог броја и обима ломова и оштећења на дјеловима хеликоптера, није било могуће утврдити која је конкретна компонента заказала.
Извјештај Комисије са свом документацијом је достављен надлежном државном тужиоцу.
Породице погинулих ваздухопловаца нису сагласне да се снимак удеса хеликоптера објави у јавности.
На основу препорука Еурокоптера извршени су сви потребни прегледи на хеликоптерима Газела и исти се, у складу са прописаном процедуром, могу поново ставити у оперативну употребу.