Реаговање пуковника Влаховића на текст објављен у дневном листу ''Дан''

Владислав Влаховић
Војни савјетник у Мисији Црне Горе при НАТО

Реаговање пуковника Владислава Влаховића, Војног савјетника у Мисији Црне Горе при НАТО, на текст објављен 07. новембра 2012. године у дневном листу ’’Дан”, у рубрици ’’Хроника”, на страни 9, са наднасловом ’’Команда хеликоптерске јединице игнорисала упозорења да газела у којој су погинула три официра ВЦГ није за употребу” и насловом: ’’Пробни пилот три пута указивао на квар”.

Црногорске јавности ради, а у знак пијетета према трагично преминулим колегама, уз пуну моралну и професионалну одговорност тврдим слиједеће:

У времену од 19.08.2006. године до 12. маја 2011. године, са чашћу и поносом обављао сам дужност Команданта Ваздухопловне базе Војске Црне Горе, када сам по наређењу начелника Генералштаба ВЦГ дужност предао пуковнику Живку Пејовићу, дотадашњем замјенику команданта Ваздухопловне базе. За то вријеме Ваздухопловство је налетјело око 8000 сати налета технике и близу 15.000 сати пилотског налета. Скоро у потпуности је преобучено за пилоте хеликоптера 20 пилота авиона ВЦГ и извршена основна обука (по 100 сати летења) за три пилота Армије Републике Македоније. Као командант, наставник и инструктор летења, за тих непунх 5 година, лично сам налетио преко 600 сати на свим летјелицама које су биле у оперативној употреби, од чега значајан број сати и на газели која је претрпљела удес са катастрофалним последицама 02. септембра 2011. године, што се може провјерити и из књижице ваздухоплова (ВОБ 55) гдје постоје моји потписи прије и послије свакога лета који сам извршио. Као резултат тога истина је, коју ни злонамјерни не могу порећи, да је Ваздухопловство тада било спремно за извршење сваког задатка, дању и ноћу, који су тактичко техничке карактеристике и прописани метео минимуми омогућавали летјелицама којима располаже наше ваздухопловство.

Најобичнија је неистина да је ико икада, уз моје знање или наређење, дозволио лет иједној летјелици која је неисправана или на чију исправност је дата примједба након претходно извршеног лета, да претходно неисправност није отклоњена, а пробни пилот својим потписом то потврдио. Чак ни пробним пилотима није дозвољен лет на летјелици која је неисправна, већ су они први којима звање пробног пилота налаже да пробају у ваздуху летјелицу са које су отклоњени евидентирани кварови. Иако имам звање пробног пилота од 1997. године и налет од преко 2350 сати, углавном на газели, за сво вријеме обављања командне дужности нијесам се налазио на ажурираној листи пробних пилота, како би се отклонио и најмањи могући утицај да командни ауторитет даје мишљење о исправности технике. Све што сам навео прописано је, евидентирано и налази се у документацији јединице и документацији летјелица, а подаци о мојим летачким звањима и налету у Хромометражима лета и Летачкој књижици као најрелевантнијим документима која се чувају за дужи временски период. Сама чињеница да сам дужност Команданта предао више од 3 и по мјесеца прије кобног удеса газеле, доводи ме у дилему да се запитам да ли је моје довођење у било какав контекст са трагичним догађајем, од стране новинара Ракчевића и његових ’’добро обавијештених извора и неименованих пробних пилота” намјерно или злонамјерно? Да нијесу у питању угашени животи мојих колега, оваква произвољност контекста у коме сам споменут у најмању руку би била комична.

Нека је слава и хвала мојим трагично страдалим колегама, а нека је овај текст на част онима који покушавају да ме доведу у било какву везу са тим догађајем.

                                                                                                                                                               Пуковник пилот Владислав Влаховић