- Влада Црне Горе
Влада договорила имплементацију препорука из Извје...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Влада договорила имплементацију препорука из Извјештаја ДРИ-а
Објављено: 08.11.2012. • 23:36 Аутор: Биро
Министарство финансија је, на данашњој сједници Владе, упознало њене чланове са Извјештајем Државне ревизорске институције о завршном рачуну Буџета Црне Горе за 2011. годину.
Државна ревизорска институција је урадила ревизију Завршног рачуна буџета за 2011. годину и дала условно мишљење, које, по новим међународним рачуноводственим стандардима ревизије за јавни сектор, одговара израженом мишљењу на Завршни рачун за 2010. годину (условно позитивно).
Ревизијом је утврђено да је Завршни рачун Буџета урађен „у складу са подацима из Главне књиге Државног трезора и да су у највећој мјери потврђени износи исказани у Завршном рачуну“. Државна ревизорска институција је констатовала да Завршни рачун Буџета за 2011. годину „у највећем дијелу даје истинит и објективан приказ исказаних примитака и издатака на готовинској основи и да су трансакције евидентиране на основу вјеродостојне документације у времену у којем су реализоване“.
Главни разлози за давање условног мишљења су одређена одступања која се, првенствено, односе на непримјену или недосљедну примјену законских и подзаконских прописа, а у мањој мјери на недостатке у систему евидентирања неизмирених обавеза, прикупљања појединих јавних прихода, нефункционисања унутрашњих контрола у појединим случајевима, као и ненамјенску потрошњу на појединим буџетским позицијама утврђених у поступку ревизије.
Оцијењујући да су налази ревизије изузетно корисни и драгоцјени за даље унапређење система јавних финансија и фискалне дисциплине, Влада је обавезала све кориснике буџета да припреме преглед активности и временске рокове за имплементацију препорука и мјера усвојених од стране Државне ревизорске институције. На основу достављених приједлога, дефинисаће се Акциони план за имплементацију препорука и мјера, о чијој реализацији ће се старати Влада.
На овај начин, Влада је иницирала координирану акцију свих инволвираних субјеката, усмјерену на имплементацију препорука Државне ревизорске институције. Очекујемо да ће ова иницијатива резултирати додатним смањењем материјалних, процедуралних и процесних одступања и грешака, које су својствене и за фискално најуређеније и најодговорније државе, а јавну потрошњу учинити још рационалнијом и ефикаснијом.
У прилогу саопштења одговори Министарства финансија на најчешће постављања питања представника медија на тему ДРИ извјештаја.
ПР СЛУЖБА
МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА
1. Шта Министарство финансија намјерава да уради по питању реализације препоруке ДРИ која се односи на преусмјеравања новца буџетским јединицама?
Преусмјеравање новца из буџета дефинисано је Законом о буџету (члан 35), у ком се наводи да Влада може вршити преусмјеравање средстава текућег буџета између потрошачких јединица, у висини до 10% од укупно планираних средстава потрошачке јединице. Потрошачке јединице могу, уз одобрење Министарства финансија, преусмјерити одобрена средства по програмима и појединим издацима, у висини до 10% од средстава утврђених Буџетом за програме и издатке чији се износ смањује.
Министарство финансија је вршило преусмјеравање средстава искључиво у складу са одредбама члана 35 Закона о буџету, односно ни код једног преусмјеравања нијесу прекршене законске одредбе. Такође, преусмјеравањем на Текућу буџетску резерву, а потом на потрошачку јединицу, нијесу нарушене одредбе Закона о буџету, јер исти не дефинише забрану оваквог преусмјеравања. Прибјегло се, дакле, преусмјеравању средстава из разлога што је, у датом тренутку, било неопходно изнаћи могућност за измирење насталих обавеза, док се у истом тренутку одустало од неких других пројеката у оквиру текућег буџета код исте потрошачке јединице. Треба да смо свјесни да смо мала економија и да свака промјена у систему утиче на буџет, а такође треба имати у виду и чињеницу да је ово рјешење, у односу на праксу у другим земљама гдје су дозвољена преусмјеравања у већим износима, чак ригидно, те да упоредна искуства показује да је наш контни и буџетски план веома детаљан. Подсјетићемо, такође, да је Министарство финансија, од 2010. године, у циљу повећања транспарентности у процесу планирања буџета, увело четири кода на буџетским позицијама, док се у већини земаља врши аналитика буџета на два кода.
Такође истичемо да су преусмјеравања у претходној години вршена због недостајућих средстава на позицијама пензија (укупан износ који је преусмјерен 13.885.657 еура), социјалних давања (5.405.341,46 еура) и бруто зарада (4.789.864,21 еура), које је, усљед негативних демографских трендова, као и ефеката кризе, било тешко планирати. На пораст изадатака за бруто зараде утицале су измјене Општег колективног уговора, усвојене након усвајања Закона о буџету за 2011. годину (ОКУ-ом је повећан фиксни дио зарада).
Са становишта планирања Буџета за 2011. годину, основни циљ је био смањивање потрошње и лимитирање потрошње потрошачких јединица у оквирима датим циркуларом, док је потрошачким јединицама остављена аутономија да изврше приоритетизацију расхода, у складу са лимитима преусмјеравања дефинисаним органским Законом о буџету, као и у скаду са приоритетима политике ресора за 2011. годину.
Истичемо, на крају, да је Извјештај ДРИ-а препознао да су сва преусмјеравања транспарентно приказана. Она, свакако, кваре општу слику у неким случајевима ненамјенског трошења средстава и то су проблеми на које ћемо се фокусирати у наредном периоду.
2. Када ће и какав надзор да преузме министарство за уклањање неправилности које се односе на формирање радних група?
Накнаде по основу ангажмана у радним групама и остваривање овог права прецизно је дефинисано Одлуком о критеријумима за утврђивање висине накнада за члана радног тијела или другог облика рада, коју је, на преглог Министарства финансија, усвојила Влада и која је на снази од 1. јуна 2012. године.
Наведеном одлуком извршене су измјене:
- таксативно наведени савјетодавна тијела и радни тимови Владе Црне Горе, чији чланови имају право на мјесечну накнаду;
- остваривање права на накнаду за рад у радним тимовима зависи од расположивих средстава, која се доказују потврдом Министарства финансија;
- остваривање права на накнаду на одређено вријеме;
- смањење накнада за израду закона, закона о измјенама и допунама закона, подзаконских аката и спровођење поступака јавних.
Основни циљ доношења ове одлуке био је онемогућавање дуплирања издатака кроз формирање и рад радних група. Одлука прецизира активности за које се може утврдити накнада (припрема предлога закона, закона о измјенама и допунама закона, предлога подзаконских аката и спровођење поступака јавних набавки, стратешких докумената, анализа и елабората, припрему) и лимитира износе који могу бити исплаћени по радном тиму. Управо је Влада овом одлуком лимитирала трошкове и прецизно дефинисала који послови могу бити предмет додатних надокнада кроз рад специјализованих тимова. Државни органи се, на овај начин, између осталог, руководе и принципом економичности јер би алтернативно повјеравање ових послова, кроз уговорене услуге, специјалистичким тимовима и спољним експертима, значило значајно веће трошкове којима би били изложени порески обвезници. У том контексту и са намјером рационалног и ефикасног извршавања, за одређене групе послова одобраване су исплате накнада за запослене у државној управи.
У циљу штедње, Министарство финансија свакодневно контролише рјешења о накнадама за рад у радним групама, за које се средства исплаћују са позиције осталих личних примања.
Истичемо да ниједан министар није примао накнаду по основу чланства у овим радним групама, већ су послови били повјерени стручним лицима из државне администрације. Вјерујемо да је обављање великог броја приоритетних активности од стране стручних људи из државне администрације, без ангажовања експерата из иностранства, и уз ограничена средства, оправдано и рационално, и у складу је са постојећом регулативом.
Свакако, пропусти и питања на која указује ДРИ биће предмет посебне пажње Министарства финансија и Владе Црне Горе.
3. Шта намјеравате да урадите по питање препоруке ДРИ која се односи на закључивање уговора о дјелу?
Влада Црне Горе је, на предлог Министарства финансија, донијела Закључак бр: 03-3210/2 од 28. априла 2011. године, којим су задужене потрошачке јединице да уговоре о дјелу, који су закључени без претходне сагласности Министарства финансија, раскине по њиховом истеку, осим уколико се, у сарадњи са Министарством финансија, не утврди њихова оправданост (да прекид ангажовања може угрозити активности државних органа).
Државна ревизорска институција је урадила ревизију Завршног рачуна буџета за 2011. годину и дала условно мишљење, које, по новим међународним рачуноводственим стандардима ревизије за јавни сектор, одговара израженом мишљењу на Завршни рачун за 2010. годину (условно позитивно).
Ревизијом је утврђено да је Завршни рачун Буџета урађен „у складу са подацима из Главне књиге Државног трезора и да су у највећој мјери потврђени износи исказани у Завршном рачуну“. Државна ревизорска институција је констатовала да Завршни рачун Буџета за 2011. годину „у највећем дијелу даје истинит и објективан приказ исказаних примитака и издатака на готовинској основи и да су трансакције евидентиране на основу вјеродостојне документације у времену у којем су реализоване“.
Главни разлози за давање условног мишљења су одређена одступања која се, првенствено, односе на непримјену или недосљедну примјену законских и подзаконских прописа, а у мањој мјери на недостатке у систему евидентирања неизмирених обавеза, прикупљања појединих јавних прихода, нефункционисања унутрашњих контрола у појединим случајевима, као и ненамјенску потрошњу на појединим буџетским позицијама утврђених у поступку ревизије.
Оцијењујући да су налази ревизије изузетно корисни и драгоцјени за даље унапређење система јавних финансија и фискалне дисциплине, Влада је обавезала све кориснике буџета да припреме преглед активности и временске рокове за имплементацију препорука и мјера усвојених од стране Државне ревизорске институције. На основу достављених приједлога, дефинисаће се Акциони план за имплементацију препорука и мјера, о чијој реализацији ће се старати Влада.
На овај начин, Влада је иницирала координирану акцију свих инволвираних субјеката, усмјерену на имплементацију препорука Државне ревизорске институције. Очекујемо да ће ова иницијатива резултирати додатним смањењем материјалних, процедуралних и процесних одступања и грешака, које су својствене и за фискално најуређеније и најодговорније државе, а јавну потрошњу учинити још рационалнијом и ефикаснијом.
У прилогу саопштења одговори Министарства финансија на најчешће постављања питања представника медија на тему ДРИ извјештаја.
ПР СЛУЖБА
МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА
ПРИЛОГ: Одговори Министарства финансија на најчешће постављана питања представника медија на тему ДРИ извјештаја
1. Шта Министарство финансија намјерава да уради по питању реализације препоруке ДРИ која се односи на преусмјеравања новца буџетским јединицама?
Преусмјеравање новца из буџета дефинисано је Законом о буџету (члан 35), у ком се наводи да Влада може вршити преусмјеравање средстава текућег буџета између потрошачких јединица, у висини до 10% од укупно планираних средстава потрошачке јединице. Потрошачке јединице могу, уз одобрење Министарства финансија, преусмјерити одобрена средства по програмима и појединим издацима, у висини до 10% од средстава утврђених Буџетом за програме и издатке чији се износ смањује.
Министарство финансија је вршило преусмјеравање средстава искључиво у складу са одредбама члана 35 Закона о буџету, односно ни код једног преусмјеравања нијесу прекршене законске одредбе. Такође, преусмјеравањем на Текућу буџетску резерву, а потом на потрошачку јединицу, нијесу нарушене одредбе Закона о буџету, јер исти не дефинише забрану оваквог преусмјеравања. Прибјегло се, дакле, преусмјеравању средстава из разлога што је, у датом тренутку, било неопходно изнаћи могућност за измирење насталих обавеза, док се у истом тренутку одустало од неких других пројеката у оквиру текућег буџета код исте потрошачке јединице. Треба да смо свјесни да смо мала економија и да свака промјена у систему утиче на буџет, а такође треба имати у виду и чињеницу да је ово рјешење, у односу на праксу у другим земљама гдје су дозвољена преусмјеравања у већим износима, чак ригидно, те да упоредна искуства показује да је наш контни и буџетски план веома детаљан. Подсјетићемо, такође, да је Министарство финансија, од 2010. године, у циљу повећања транспарентности у процесу планирања буџета, увело четири кода на буџетским позицијама, док се у већини земаља врши аналитика буџета на два кода.
Такође истичемо да су преусмјеравања у претходној години вршена због недостајућих средстава на позицијама пензија (укупан износ који је преусмјерен 13.885.657 еура), социјалних давања (5.405.341,46 еура) и бруто зарада (4.789.864,21 еура), које је, усљед негативних демографских трендова, као и ефеката кризе, било тешко планирати. На пораст изадатака за бруто зараде утицале су измјене Општег колективног уговора, усвојене након усвајања Закона о буџету за 2011. годину (ОКУ-ом је повећан фиксни дио зарада).
Са становишта планирања Буџета за 2011. годину, основни циљ је био смањивање потрошње и лимитирање потрошње потрошачких јединица у оквирима датим циркуларом, док је потрошачким јединицама остављена аутономија да изврше приоритетизацију расхода, у складу са лимитима преусмјеравања дефинисаним органским Законом о буџету, као и у скаду са приоритетима политике ресора за 2011. годину.
Истичемо, на крају, да је Извјештај ДРИ-а препознао да су сва преусмјеравања транспарентно приказана. Она, свакако, кваре општу слику у неким случајевима ненамјенског трошења средстава и то су проблеми на које ћемо се фокусирати у наредном периоду.
2. Када ће и какав надзор да преузме министарство за уклањање неправилности које се односе на формирање радних група?
Накнаде по основу ангажмана у радним групама и остваривање овог права прецизно је дефинисано Одлуком о критеријумима за утврђивање висине накнада за члана радног тијела или другог облика рада, коју је, на преглог Министарства финансија, усвојила Влада и која је на снази од 1. јуна 2012. године.
Наведеном одлуком извршене су измјене:
- таксативно наведени савјетодавна тијела и радни тимови Владе Црне Горе, чији чланови имају право на мјесечну накнаду;
- остваривање права на накнаду за рад у радним тимовима зависи од расположивих средстава, која се доказују потврдом Министарства финансија;
- остваривање права на накнаду на одређено вријеме;
- смањење накнада за израду закона, закона о измјенама и допунама закона, подзаконских аката и спровођење поступака јавних.
Основни циљ доношења ове одлуке био је онемогућавање дуплирања издатака кроз формирање и рад радних група. Одлука прецизира активности за које се може утврдити накнада (припрема предлога закона, закона о измјенама и допунама закона, предлога подзаконских аката и спровођење поступака јавних набавки, стратешких докумената, анализа и елабората, припрему) и лимитира износе који могу бити исплаћени по радном тиму. Управо је Влада овом одлуком лимитирала трошкове и прецизно дефинисала који послови могу бити предмет додатних надокнада кроз рад специјализованих тимова. Државни органи се, на овај начин, између осталог, руководе и принципом економичности јер би алтернативно повјеравање ових послова, кроз уговорене услуге, специјалистичким тимовима и спољним експертима, значило значајно веће трошкове којима би били изложени порески обвезници. У том контексту и са намјером рационалног и ефикасног извршавања, за одређене групе послова одобраване су исплате накнада за запослене у државној управи.
У циљу штедње, Министарство финансија свакодневно контролише рјешења о накнадама за рад у радним групама, за које се средства исплаћују са позиције осталих личних примања.
Истичемо да ниједан министар није примао накнаду по основу чланства у овим радним групама, већ су послови били повјерени стручним лицима из државне администрације. Вјерујемо да је обављање великог броја приоритетних активности од стране стручних људи из државне администрације, без ангажовања експерата из иностранства, и уз ограничена средства, оправдано и рационално, и у складу је са постојећом регулативом.
Свакако, пропусти и питања на која указује ДРИ биће предмет посебне пажње Министарства финансија и Владе Црне Горе.
3. Шта намјеравате да урадите по питање препоруке ДРИ која се односи на закључивање уговора о дјелу?
Влада Црне Горе је, на предлог Министарства финансија, донијела Закључак бр: 03-3210/2 од 28. априла 2011. године, којим су задужене потрошачке јединице да уговоре о дјелу, који су закључени без претходне сагласности Министарства финансија, раскине по њиховом истеку, осим уколико се, у сарадњи са Министарством финансија, не утврди њихова оправданост (да прекид ангажовања може угрозити активности државних органа).
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?